U toku vrlo borbene američke predsedničke kampanje iz 2020, brojne teme su se javljale i nestajale iz javnog mnjenja. Različita dnevnopolitička pitanja bila su kampanjske teme za spotove i obraćanja kandidata u cilju sticanja poena kod ciljnih grupa u biračkom telu. Jedna od takvih tema, koja je imala veliku važnost u ovoj kampanji bilo je i važno energetsko i ekonomsko pitanje kao što je takozvani “fracking”. Ovaj specifični način eksploatacije prirodnog gasa i nafte na momente je zauzeo važno mesto, naročito u kampanji u državi Pensilvaniji, koja je bila jedna od ključnih za izbornu pobedu i koja je nosila 20 elektorskih poena.

Sa jedne strane, radilo se o inovativnoj tehnici koja je donela revoluciju u eksploataciji fosilnih goriva i samim tim Ameriku lansiralo u svetski vrh proizvođača. Na drugoj strani, radi se i o tehnici koja proizvodi dodatne brojne štetne posledice po prirodno okruženje. Takođe, kao industrija u stalnoj ekspanziji nudi i sigurna i solidno plaćena radna mesta za ljude bez visokog obrazovanja u raznim državama širom SAD-a. Pensilvanija je jedna od ovih država, te ignorisanje ovog pitanja nije bilo moguće.

Bajdenova kampanja se prema frekingu postavila nešto restriktivnije, što je Trampova kampanja interpretirala kao nameru da Bajden kada stupi na vlast ovu tehniku zabrani. Danas, kada je Džo Bajden pobedio na izborima (i u državi Pensilvaniji) i vrši vlast kao predsednik, politika u odnosu na freking ostaje vrlo konfuzna. Iz tog razloga, važno je analizirati šta američki predsednik planira i kako se ti planovi mogu odraziti na stanje životne sredine u svetu, ali čak posredno i u Srbiji.

Freking kao tehnika i rizici upotrebe

Kada se analizira lista najvećih svetskih proizvođača fosilnih goriva, Sjedinjene Američke Države po brojnim kriterijumima zauzimaju prvo mesto. Tokom 2017. i 2018. SAD su se nalazile na prvom mestu po proizvodnji nafte sa oko 15% udela u svetskoj proizvodnji, a i na prvom mestu po proizvodnji prirodnog gasa sa oko 1/5 svetske proizvodnje. Ovom bumu u proizvodnji foslinih goriva su doprinele inovacije u eksploataciji, kao što je metoda hidrauličnog frakturiranja poznatija u medijima kao fracking (“freking”). 

Reč je o tehnologiji kojom se upumpavaju velike količine tečnosti, koje predstavljaju mešavinu vode i drugih supstanci, koje pod visokim pritiskom razbijaju podzemne stene u kojima se nalaze ranije nedostupne rezerve fosilnih goriva. Kao i sve druge tehnike eksploatacije i ova podrazumeva određene negativne efekte po životnu sredinu. Oko frekinga prisutne su najčešće pritužbe na zagađenje podzemnih i nadzmenih voda, kontaminiranje zemljišta i ispuštanje štetnih gasova u atmosferu. Ekološki aktivisti u poslednjim godinama u kontinuitetu ukazuju na ovaj vid negativnih efekata na različite aspekte životne sredine sa željom da ova tehnika bude zabranjena. 

---

---

Među državama članicama Evropske unije ova tehnika je trenutno veoma nepopularna kao metoda i države poput Nemačke, Francuske, Irske ili Bugarske su je zabranile ili veoma regulisale. Sličan tretman freking ima i u Škotskoj i Velsu, dok približan status ima i u Holandiji, Belgiji ili Češkoj Republici. U Rumuniji su veliki protesti građana otežali inicijative industrije fosilnih goriva da upotrebljava ovu tehniku, dok po različitim tvrdnjama u Srbiji se ova tehnika intenzivno koristi u Vojvodini i već ima svoje negativne efekte po životnu sredinu, poput zagađenja zemljišta i pijaće vode.

Na drugoj strani sveta, Sjedinjene Američke Države su baš zahvaljujući ovoj tehnici u potpunosti preuzele globalni prozivođački primat, smanjile zavisnost od uvoza fosilnih goriva iz drugih država i postale ogroman neto izvoznik i prirodnog gasa i nafte. Od 2015. preko 50% nafte i prirodnog gasa koji se proizvedu u SAD ekspoloatisani su putem ove tehnike. Ova promena u proizvodnji je strateški poboljšala politički položaj ove države u odnosu i na Bliskoistočne petromonarhije, ali i Rusiju. Tokom 2014. samo Teksas je proizvodio više nafte nego Meksiko, kao i više od svake članice OPEC-a sem Saudijske Arabije i Iraka. Do ne tako davno važilo je shvatanje da su dani kada je SAD bile svetski proizvođač nafte prošlost. Tokom 2007. SAD su proizvodile 5,1 miliona barela nafte dnevno, nešto više od 50% ukupne proizvodnje 1970-ih. Danas je broj proizvedenih barela duplo veći, a tehnika frekinga je u tome dala ključni doprinos.

Jedine savezne države unutar SAD-a koje su zabranile ovaj vid tehnike su najveće tvrđave američkih demokrata, država Vermont tokom 2012. i država Njujork 2014. Na drugoj strani, države poput Teksasa, Pensilvanija ili Severne Karoline u industriji na svojoj teritoriji ovu tehniku intenzivno primenjuju. U državama poput Luizijane ili Oklahome dvocifreni udeo radne snage radi u industriji nafte i gasa, te je jasan i politički faktor prilikom bilo kakvih odluka o regulaciji.

Iz tog razloga, bilo kakve regulacije frekinga ili njegova potpuna zabrana, na čemu insistira progresivno levi deo američke Demokratske stranke, bi podrazumevala brojne faktore koji se moraju uzeti obzir, a ne samo ekonomske i ekološke, što su najčešća dva prilikom ovakvih odluka. Američki predsednik, koji ima veoma ambiciozne ekološke ciljeve i obećanja iz kampanja, moraće da balansira različite grupne, političke i nacionalne interese.

Dilema oko frekinga i Bajden

Aktuelni američki predsednik se suočava sa slabim rejtingom sa jedne strane i pretnjom midterms izbora za Senat i Predstavnički dom u novembru ove godine. Trenutno je prinuđen da brani tek osvojenu najminimalniju većinu u Senatu i prilično smanjenu većinu u Predstavničkom domu, koja se 2020. smanjila u odnosu na velike dobitke sa midterms-a iz 2018. U takvom političkom položaju, trenutno je ranjiv u odnosu na svoj dugoročni položaj u Ovalnoj sobi. 

Gubitak većine u jednom ili oba doma, paralisao bi već prilično paralisanu predsednikovu ambicioznu agendu, pa i u polju ekološke politike i zelene transformacije. Bez demokratske većine u Kongresu, Džo Bajden bi mogao da se osloni na vrlo ograničena izvršna ovlašćenja i izvršne naredbe koje po funkciji može korisiti bez konsultovanja dvodome legislature u kojoj bi republikanci mogli da preuzmu većinu. Čak bi i tehnike dvopartijske saradnje u sferi ekologije bile teže, jer su republikanci u velikoj većini ili manji ili veći negatori klimatskih promena, koji srčano brane industriju fosilnih goriva i napadaju naučni konsenzus o klimatskim promenama.

---

---

Zabrana frekinga, na kojoj insisitra progresivno levo krilo partije, predstavlja rizik za predsednika na više nivoa. Prvi rizik je nepopularnost takve odluke za zone koje zavise od ove industrije, gde bi država u kojoj se predsednik rodio, Pensilvanija, bila jedna od pogođenih. To je i država u kojoj se vode najveće kongresne bitke i u kojima su demokrate uspevale da od republikanaca sa vrlo tankom većinom preuzimaju kongresna mesta, poput kongresmena Konora Lemba u distriktu 17. 

Drugi očigledan rizik takve zabrane bi bio uticaj na američku ekonomiju koja beleži kombinaciju brzog oporavka kroz relativno visok rast privrede i pad nezaposlenosti, ali i veliki rast cena koji logično utiče na inflaciju. Barijere usmerene ka rastućoj industriji fosilnih goriva bi izvesno uticale na pad zaposlenosti, verovatni dodatni rast cena energenata zbog smanjene domaće ponude i sporiji privredni rast. Iako energetski analitičari tvrde da udar na cene ne bi bio kratkoročno vidljiv, drugi nepopularni efekti poput rasta nezaposlenosti bi bili više nego vidljivi. Ukoliko se u obzir uzme da su prodajne cene goriva u Americi drastično skočile od 2021. i to glasači lako vide, bilo kakva veća regulatorna intervencija u ovoj sferi je ravna nemogućoj.

Dosadašnji Bajdenovi potezi

Džo Bajden se potrudio da u sklopu svojih ograničenih predsedničkih ovlašćenja maksimizuje efekte u borbi protiv klimatskih promena. Kao što je u jednom od prethodnih tekstova već analizirano, određeni efekti te politike su samo simbolični, a pojedini su veoma merljivi i vidljivi već danas. Retorika i konkretno političko delovanje predsednika u ovoj sferi se drastično razlikuju u odnosu na političke pozicije Donalda Trampa i njegovog okruženja u ekološkoj politici. Ovo je jedna od sfera u kojoj je došlo do najveće promene nakon formalne primopredaje vlasti od januara 2021. 

Međutim, koliko god se Donald Tramp u kampanji i republikanci tokom trajanja mandata Džoa Bajdena trudili da ga predstave kao radikalnog ekologa, to činjenično nije tačno. Iako je u pitanju ekološki najsvesniji i najambiciozniji predsednik kog je Amerika imala na vlasti, njegove pozicije su dobrim delom centrističke. Takve pozicije podrazumevaju i delimično uvažavanje interesa domaćih proizvođača, odnose sa sindikatima koji se brinu za radna mesta svoje baze i nacionalne interese povezane sa fosilnim gorivima. U tom smislu, Bajden ideološki nije po vrednostima prvenstveno ekolog i zelena agenda mu nije prvi prioritet.

U svom dosadašnjem radu, Bajden je tokom kampanje i tokom delovanja na vlasti decidirano rekao da neće ukidati freking, uprkos pritiscima levog dela svoje baze i političkih aktivista. Uprkos tom jasnom negiraju, njegova administracija jeste sprovela nekoliko konkretnih poteza da ograniči upotrebu frekinga. Neki potezi su bili vrlo eksplicitni, dok su drugi ovaj način proizvodnje posredno kočili. Takođe, brojni stručnjaci negaraju predsedniku službena ovlašćenja da zabrani upotrebu frekinga na privatnoj zemlji, jer bi za taj potez verovatno morao da traži podršku Kongresa. U sadašnjoj kompoziciji Kongresa to je takođe teško očekivati, jer se ni brojne demokrate ne bi usudile na ovakav potez.

---

---

Tokom prethodnih godinu dana Bajden je uveo suspenzije u trajanju od 60 dana za izdavanje novih dozvola za bušenje na zemlji u federalnom vlasništvu, osim ako nemaju jasno odobrenje od federalnih organa. Takođe, predsednik je otišao i korak dalje sa moratorijumom u odnosu na nove pogone za eksploataciju nafte i gasa na zemljištu u federalnom vlasništvu i vodenim područijima. Iako se susreo sa sudskim blokadama u odnosu na ovu odluku, poslednji razvoj situacije govori da će do realizacije ovog programa doći. Međutim, trebalo bi imati u vidu da savezna teritorija predstavlja samo ¼ teritorije na kojima se eksploatišu fosilna goriva i da se odluka ne odnosi na već postojoće kapacitete. Mera će imati efekta naročito u državi Luizijani, ali je to daleko od većih ograničavanja rada i još dalje od očekivanja ekoloških aktivista za zabranu ili sveobuhvatno ograničavanje frekinga.

Ima li freking budućnost u Americi i šire?

Kada se govori o brojnim štetnim efektima frekinga koji se mogu po raznim navodima videti i u Srbiji, kao što su efekti po zemljište, kvalitet pijaće vode i prisustvo metana u vodi, postavlja se ovo osnovano pitanje. Srbija, kao država koja većinske potrebe za naftom namiruje iz uvoza, dok tek oko trećine namiruje iz svoje proizvodnje, ima više manevarskog prostora od glavnih svetskih proizvođača. Nepopularnost ove tehnike u evropskim državama zbog ekoloških rizika može samo dodatno doprineti tome.

Na drugoj strani, američki prozivodni kapaciteti nafte i gasa će se teško smanjiti u skorijem periodu, kao ni upotreba frekinga u postizanju velike proizvodnje. Iako je u Beloj kući ekološki svesni predsednik, koji je pokazao inicijative da se pozabavi ovim problemom, određena očekivanja ne bi trebalo visoko postavljati. Jedno od njih je svakako i freking i domaća proizvodnja energenata, a prvenstveno nafte. SAD su poučene naftnom krizom iz 1970-ih, kada su bile najveći svetski uvoznik nafte, a kada se cena barela učetvorostručila, odlučile da podignu svoje kapacitete i time omoguće sopstvenu sigurnost. 

---

---

Tokom 2006. godine SAD su uvozile 60% sirove nafte, a u novembru 2019. SAD su postale neto izvoznik nafte. Ni Bajden, a ponajmanje neki republikanski predsednik se ne bi odrekli ove strateški postignute prednosti kojoj je freking dao ključnog doprinosa. Izvesnije je očekivati da će administracija aktuelnog predsednika više insistirati na povećavanju kapaciteta obnovljivih izvora energija i postepenog smanjivanja manevarskog prostora industriji fosilnih goriva. Direktna konfrontacija sa ovom industrijom i sindikatima koji predstavljaju radnike koji su u njoj zaposleni predstavlja veliki rizik, naročito u periodu na polovini mandata i tokom pritiska inflacije na standard građana.

Ovaj potez naravno ne predstavlja kraj radikalnije ekološke tranzicije u administraciji Demokratske partije u Americi, ali predstavlja promenu ciljeva. Ta promena ciljeva bi trebalo da obezbedi da SAD nastave svoju ekološku tranziciju, ne vrate se negiranju klimatskih promena, a da ujedno očuvaju svoje nacionalne strateške prednosti u odnosu na druge veće ili manje svetske sile. Iz tog razloga, Bajdenovu politiku moguće je nazvati i pragmatičnim progresivizmom, što se odnosi na brojne oblasti delovanja njegove administracije, a na veliku žalost ekoloških aktivista i u odnosu na ekologiju i freking.