Danas skoro 20% proizvodnje električne energije u SAD dolazi iz obnovljivih izvora energije, i Tekas ima veliku ulogu tome.
Momci sa kaubojskim šeširima na naftnim platformama, koji voze pikapove i slušaju kantri muziku, spadaju u stereotipne prikaze Teksasa. Velika naftaška država, sa dominatno toplom pustinjskom klimom i konzervativnim društvenim vrednostima, već decenijama predstavlja simbol američkog Juga. Kao najveća republikanska država, spada u prve asocijacije na otpor ruralne Amerike u odnosu na trendove progresivnih velikih gradova, kao i vrednosti koje dolaze iz njih i dominantne su u većini velikih medija i popularnoj kulturi.
Takve države mahom veoma uspešno štite svoju industriju fosilnih goriva, njihovi građani biraju kongresmene i senatore koji će uspešno lobirati na Kapitolu za zaštitu interesa ovih kompanija, kao i poslova u njima. Trenutno je ova savezna država najveći proizvođač i nafte i prirodnog gasa u celim Sjedinjenim Američkim Državama, te je tako rangirana i kao druga najveća ekonomija. Zahvaljujući i ovoj moćnoj industriji, ekonomija Teksasa zasebno gledano rangirana je kao deveta u svetu, veća i od ekonomije Kanade, Rusije ili Južne Koreje.
Međutim, možda može delovati neobično i da je ova država trenutno lider unutar samih Sjedinjenih Američkih Država kada se radi o obnovljivim izvora energije. Dok se zelena energije mahom povezuje sa progresivnim državama poput Kalifornije i naglašavanje njene važnosti sa progresivnim velikim metropolama, možda može delovati čudno da je trenutno Teksas skoro pa i najveći lider u ovoj oblasti. Postavlja se pitanje kako je država kaubijskih šešira, naftnih platformi i teškaša u industriji fosilnih goriva, postaje lider i inovator kada se radi o zelenoj energiji, pobeđujući na tom putu i najliberalnije države unutar Amerike i sveta.
Teksaška energetika i fosilna goriva
Najveća američka južnjačka država predstavlja behemota privrede ove države i lidera u mnogim oblastima ne samo unutar SAD-a, nego i u celom svetu. Kao država sa populacijom između jedne Rumunije i Poljske, proizvodi dodatnu vrednost koja je stavlja u listu deset najvećih ekonomija sveta. Već nekoliko decenija ona spada i u državu lidera u prihodima od izvoza. Pored razvijenog stočarstva, šumarstva, farmaceutske industrije, bankarstva, visokih tehnologija, svemirskog programa i delova vojno-industrijskog kompleksa, u značajnoj meri kičmu ove ekonomije čini i dominantni energetski sektor i sa njom povezana eksploatacija fosilnih goriva.
Na samom početku 20. veka Teksas je bio jedan od najvećih proizvođača nafte, sa najrazvijenijom ekonomijom obima i tehnologijom u ovoj oblasti. Nakon više od 100 godina eksploatacije naftne rude, najveća južnjačka država ostala je i danas na vrhu unutar Sjedinjenih Američkih Država sa oko 40% ukupne proizvodnje nafte. Osim same eksploatacije, Teksas je i vodeća država u preradi, te rafinerije iz ovog regiona predstavljaju oko trećine ukupnih američkih kapaciteta. Sa razvojem frekinga, nafti se u vrhu po proizvodnji i izvozu pridružio i gas, sa oko jednom četvrtinom nacionalnog udela.
Države sa jakom industrijom fosilnih goriva mahom su usmerene da ovu industriju štite od regulacija, većinu energetike fokusiraju u odnosu na nju, kao i da budu veoma rezervisane u odnosu na bilo kakve ekološke promene i zelenu tranziciju. Ipak, Teksas u praksi pokazuje da to ne mora nužno da bude slučaj. Ova republikanska glasačka baza lider je Amerike i kada se radi o proizvodnji struje i to ne samo iz fosilnih goriva. Iako preko polovine proizvodnje električne energije i dan danas obavlja pomoću prirodnog gasa i uglja, sve veći udeo proizvodnje ide na obnovljive izvore i raste neverovatnom brzinom. To jeste velika novina za ovu saveznu državu i to donosi promene i u njoj i na nacionalnom nivou.
Teksaški uspon zelene energije
Kada se radi o obnovljivim izvorima energije u Americi, talas ekspanzije ovih izvora nacionalni je fenomen, a zabeležen je čak i u vreme administracije Donalda Trampa koja je prema njoj bila skeptična (u najmanju ruku). Energija vetra i solarni paneli počeli su da se javljaju širom teritorije ove države u prethodnoj i ovoj dekadi, te danas skoro 20% proizvodnje električne energije u SAD dolazi iz obnovljivih izvora energije. U toj ekspanziji ogromnu ulogu ima Teksas, kao država lider u energetskom sektoru, koja proizvodi dvostruko više od prve sledeće države na listi, Floride.
Iako su različite republikanske administracije na nivou ove savezne države bile skeptične prema ekspanziji zelene energije, ona se ipak desila. Najveći napredak zabeležen je u povećavanju broja vetrogeneratora i njihove snage. U 2014. je energjja vetra već prestigla nuklearnu energiju kao izvor električne energije u ovoj državi, a veoma je blizu da prestigne i ugalj na ovom spisku. Sa svojih 150 postrojenja vetrogeneratora širom ove prostrane države, Teksas je za jednu dekadu postao država koja generiše skoro trećinu sve električne energije u SAD proizvedene iz ovog izvora.
Na drugoj strani, Teksas nije samo primer unutar Sjedinjenih Američkih Država kada se radi o ekspanziji upotrebe zelene energije, već ima i globalnu važnost. Trenutno instalirani kapaciteti za proizvodnju struje pomoću vetra u ovoj južnoj američkoj državi bi bili peti na svetu, kada bi se Teksas posmatrao zasebno. Navedenih 150 postrojenja vetrenjača imaju veću proizvodnju od svake evropske države u ovoj oblasti, sa izuzetkom Nemačke, a jedine veće kapacitete u oblasti imaju samo Kina, Indija i ostatak Amerike kao celina.
Postavlja se pitanje kako i zašto se to desilo u ovoj državi, šta to donosi široj zajednici u Americi i koje su moguće lekcije za ostatak sveta.
U većini država koje su bogate tradicionalnim izvorima energije, oličenim prvenstveno u uglju, prirodnom gasu i nafti, ovakav vid promena se teže dešava, te pritisak ove grane industrije uglavnom zagovara energetski status kvo i što manje regulacije u radu. Teksas je došao u položaj da je prvak i u proizvodnji i izvozu gasa i nafte, ali i jedan od svetskih prvaka u primeni inovativnih i novih obnovljivih izvora energije.
Trijumf energije vetra na Jugu
Za početak, da bi se određeni napredak u oblasti energetike desio, potrebno je da postoji potencijal u vidu različitih resursa i kapital koji bi trebalo da pokrene proizvodne procese. Kada se radilo o nafti i gasu, u pitanju su decenijama provereni obrasci, koji kao i širom sveta, tako i u Teksasu obavljaju bez većih prepreka. Kada se radi o energiji vetra i sunca, ova država ima ogroman potencijal i to ravnomerno rasprostranjen širom velike teritorije. S obzirom da je energetski sektor u ovoj saveznoj državi veoma deregulisan, tehnologije su dostupne i viška kapitala je u prethodnoj dekadi bilo, za veoma kratko vreme potencijal je krenuo da se pretvara u realan rezultat.
Koliko god navedena ekspanzija delovala kao noviji fenomen, fokus u odnosu na potencijale energije vetra u ovoj saveznoj državi ima skoro pola veka istorije. Još tokom ’70. zainteresovani naučnici u Teksasu istraživali su mogućnosti za proizvodnju električne energije kroz upotrebu energije vetra, da bi se već prvi veliki vetrogenerator pustio u upotrebu još davne 1999. Od prvog postavljenog stuba za vetrogenerator do današnje proizvodnje od preko 136.000 gigavat časova iz ovog izvora i dodatka solarne enegije, nije puno prošlo. Danas vetar i sunce u Teksasu proizvedu više električne energije nego država Njujork ili Ohajo iz svih izvora kombinovano.
Ovaj vid nove industrije sa sobom donosi i nova radna mesta, te radnici sa kaubojskim šeširima na naftnim platformama i jakom suncu više nisu jedini radnici u sektoru energetike. Preko 30.000 radnih mesta kreirano je do danas u sferi zelene energije u ovoj državi, koja su u proseku i bolje plaćena i manje rizična od tradicionalne industrije fosilnih goriva u ovoj državi.
Dodatni benefit je i naknada koju dobijaju farmeri koji iznajmljuju svoju zemlju za potrebe izgradnje vetrogeneratora na širokim teksaškim prostranstvima. U pojedinim malim gradovima prihodi od ovakvih postrojenja čine i čak oko 10% ukupnih prihoda budžeta lokalnih samouprava.
Uprkos navedenim rezultatima i dostignućima zelene energije u ovom važnom američkom regionu, ona nije bila imuna na opstrukcije i napade republikanskih političara. Iako je generalna republikanska probiznis politika (izvesno nenadano) dovela do dramatične ekspanzije zelene energije, deluje da postoji želja za ograničenje te ekspanzije, koja bi bila politička, a ne ekonomska odluka.
Ograničenja za dalju ekspanziju
Ekspanzija zelene energije u Teksasu ne deluje da će se uskoro zaustaviti, osim u slučaju ozbiljnije reakcije zakonodavaca u ovoj državi. Dostupna, jeftina i čista energija postala je i rastući prioritet za globalne korporacije, što je takođe navelo kompanije da planiraju nova postrojenja u Teksasu. To je trend koji ne pokazuje znake usporavanja. U decembru 2022, na primer, Air Products iz Pensilvanije i AES iz Virdžinije najavili su da će zajedno izgraditi fabriku vrednu 4 milijarde dolara u blizini Vičita Folsa za proizvodnju vodonika iz električne energije koju proizvode vetar i solarna energija.
Jeftinija električna energija, nastala iz zelenih izvora u Teksasu, nije nešto što odgovara industriji fosilnih goriva i njihovim političkim zastupnicima na srednji rok. Kao država u kojoj je smešteno više giganata u proizvodnji nafte i gasa, postoje višedecenijski odnosi između republikanskih političkih elita i ovog dela privrede. Trenutni predlozi zakona koji se nalaze u proceduri u teksaškim legislativnim telima imaju više za cilj da daju dodatni vetar u leđa prvenstveno eksploataciji gasa, a da ograniče dalju ekspanziju zelenih izvora energije. Jedan predlog je program finansiranja industrije gasa sa subvencijama u iznosu od 10ak milijardi dolara, kao i predlog zakona sa rigidnim ograničenjem da novi projekti u energetici ne smeju da imaju udeo obnovljivih izvora veći od 50%.
Ono što naravno legislativi ove savezne države pravi prepreke je to što uprkos njihovim pokušajima da ograniče ekspanziju zelene energije, generalni trendovi ne idu na ruku takvim potezima. Prvi je nacionalno zakonodavstvo koje je donosila većina demokrata u Kongresu do 2022. i različite odluke predsedničke administracije demokrate Džoa Bajdena. Drugi element su svakako tržišni trendovi i razvoj tehnologije u oblasti obnovljivih izvora koje su učinile tehnologiju dostupnijom, jeftinijom i pouzdanijom za široku upotrebu, koja se realizovala i u Teksasu. Treći element je afinitet lokalne populacije za jeftinu energiju, pa i za onu koja dolazi iz obnovljivih izvora, gde najmanje protivljenja postoji solarnoj energiji, gde po istraživanjima čak ni republikanski birači nemaju mnogo šta protiv. U tom smislu, svi pokušaji teksaških republikanskih elita da naprave veći uticaj na lokalnu energetsku scenu imaju i svoja ograničenja.
Lekcije iz Teksasa za svet
Kada se posmatra ekspanzija zelene energije u Teksasu, ona može biti dobar primer kako se obnovljivi izvori mogu razvijati i na način prihvatljiv za konzervativne, probiznis ili protržišne krugove.
Dok u većini država pitanje zelene energije podrazumeva ogromnu finansijsku intervenciju države i ustupke zelenoj energiji da bi bila konkurentnija, sve da bi se postigli ciljevi čistije životne sredine, primer Teksasa pokazuje i drugi primer. Taj primer je da ukoliko postoje potencijali za obnovljive izvore, razvijena kapitalistička privreda i probiznis ambijent, bum zelene energije će se svakako dogoditi.
Naravno, u okruženjima gde je taj potencijal značajno manji i priroda nije dala komparativnu prednost energiji vetra, sunca ili geotermalnih izvora, državna intervencija je potrebna u cilju ostvarivanja ekoloških ciljeva. U takvim okolnostima teksaški primer nije od velike koristi, jer bi u takvim okruženjima industrija fosilnih goriva ostvarila veliki trijumf, po velikoj ceni za prirodno okruženje i prvenstveno kvalitet vazduha.
U tom smislu, potpuno protržišni i deregulisani pristup energetici može biti povoljan za razvoj zelene energije samo u specifičnim okolnostima, ali je u okolnostima koji je primenjiv on i najjeftiniji pristup zelenoj tranziciji. On ne podrazumeva previše troška za poreske obveznike, ne zahteva ogromni trud regulatora iz zakonodavne i izvršne vlasti, a sa treće strane daje mogućnosti i da privatni sektor generiše solidne profite. U tome koliko je ovaj pristup u specifičnim okolnostima najbolji dokazuje da čak tradicionalno protržišni republikanci moraju da posegnu za antitržišnim merama da bi zaštitili svoje favorite.
Iz tog razloga, čak i u kontekstu da republikanci tokom 2024. dođu do kompletne vertikale vlasti Bela kuća-Senat-Predstavnički dom, ne bi trebalo isključiti scenario da se zelene tranzicija uprkos tome neće zaustaviti. Čak i da se dogode velika ograničenja za ekologiju i zelene izvore, kao i ustupci za industriju fosilnih goriva, može se izvesno desiti da štetne emisije nastave da opadaju, a udeo energije sunca i vetra nastavi da raste u ukupnom energetskom miksu. Razlog za to je sličan kao i u Teksasu, jer na nivou Sjedinjenih Američkih Država inovacije u ovoj oblasti se dešavaju brzo, biznis sektor vidi budućnost u ovoj grani energetike, a građani su sve otvoreniji za taj vid energetskim rešenja. U takvim okolnostima zeleni izvori će pobediti čak i kada teren nije podešen u njihovu korist.
Leave a Comment
Your email address will not be published. Required fields are marked with *