Ponovo je to doba godine, kada klimatski naučnici izveštavaju da je ovih 12 meseci među najtoplijim u zabeleženoj istoriji. Ako je nešto iznenađujuće, to je da godišnja rangiranja uopšte privlače toliko pažnje.
Procenjuje se da će 2022. završiti kao peta ili šesta najtoplija godina od sredine 19. veka. Očekuje se da će nekoliko istraživačkih grupa uskoro objaviti brojeve i verovatno će ispričati sličnu priču, piše Blumberg.
Prve podatke objavio je Kopernikus, služba EU za praćenje klime, i oni navode da je 2022. bila peta najtoplija godina na svetu. Evropa je doživela svoje najtoplije leto, sa temperaturama koje su porasle za više od dvostruko više od globalnog proseka u poslednje tri decenije, brže nego na bilo kom drugom kontinentu. Poslednjih osam godina sada su i najtoplijih osam do sada zabeleženih.
Klima je prosek vremena tokom dužeg vremenskog perioda, recimo, 30 godina. A poslednjih 15-ak decenija pokazuju da se svet zagreva. Temperaturna razlika između 1922. i 2022. uglavnom se može objasniti sagorevanjem fosilnih goriva. Ali šta je između 2021. i 2022. godine? Uzastopne godine generalno otkrivaju više o prirodnim vremenskim varijacijama iz godine u godinu nego o zagrevanju izazvanom ljudima.
“U godinama koje imaju La Ninja obrazac hlađenja u ekvatorijalnom Pacifiku, kao što je 2022, globalni prosek može biti nešto niži nego što bi bio inače. Kada je El Ninjo, okean umesto toga proizvodi dodatnu toplotu, što ponekad dovodi do novog godišnjeg rekorda”, rekao je Endrju Desler, profesor atmosferskih nauka na Teksaškom univerzitetu A&M. Te oseke i tokovi ne menjaju činjenicu da se svet stalno zagreva.
“Mi zapravo prilično dobro razumemo fiziku klimatskog sistema u ovom trenutku”, rekao je Desler. „Nije bilo iznenađenja u globalnoj prosečnoj fizici od 1960-ih ili 1970-ih.
Desler, stručnjak za fiziku klime i atmosfersku hemiju, postepeno je pomerao fokus svog rada kako bi odražavao trenutne probleme klimatskih promena, koje za njega sve više imaju manje veze sa fundamentalnom naukom, a više sa onim što on naziva ” interfejs fizika-ljudi“.
Evo pet pitanja koja je Dessler identifikovao kao sve kritičnija kako se svet zagreva:
1. Koliko su društva otporna?
Zemlje su izgradile infrastrukturu za rad u istorijskom temperaturnom opsegu. Nedavni događaji sugerišu da vreme ne mora dugo da bude loše pre nego što sistemi pokažu opterećenje.
„Ono što me neprestano oduševljava jeste koliko smo potpuno nespremni za vrlo mala odstupanja izvan temperaturnog opsega koji očekujemo“, rekao je on.
Ekstremnije ili nestalne vremenske prilike već otkrivaju ranjivost u infrastrukturi širom sveta, kako u bogatim tako iu siromašnim zemljama. Temperature hladnije od normalnih u američkoj državi Teksas u februaru 2021. godine dovele su do nestanka struje i onesposobljenosti infrastrukture prirodnog gasa, što je dovelo do najmanje 246 smrtnih slučajeva i štete od 195 milijardi dolara.
2. Kako možemo doći do 100% energije bez ugljenika?
Sunce zalazi svake noći i vetar dolazi i odlazi. Ali savremeni standard za energetski sistem o kojem se ne može pregovarati je 100% pouzdanost tokom celog dana i cele noći. Povremena obnovljiva energija mogla bi da reši najveći deo energetske tranzicije, ostavljajući možda 20% mreže u potrebi za velikim izvorom energije bez ugljenika koji se može koristiti kad god je to potrebno. To bi mogli biti nuklearni reaktori, postrojenja za prirodni gas opremljena opremom za hvatanje ugljenika, geotermalna energija ili nizovi baterija u komunalnom obimu.
Finansije, dozvole i lokalna kupovina će uvek biti divlje karte, ovo poslednje ponekad iracionalno, što znači da je udaljavanje od fosilnih goriva retko linearno čak i kada postoje tehnološka rešenja. „Stalno se vozite ispod dalekovoda, čak ih i ne vidite, zar ne?“ rekao je. Ali “kada ćujeu da neko želi da izgradi dalekovod, ljudi kažu ‘O, ne. Ne možete to učiniti. To će uništiti pejzaž’.”
3. Koliko brzo će se zagrejati određeni regioni?
Šta rastući termometri znače za bilo koji određeni region još uvek je aktivna oblast istraživanja. Teško je predvideti kako će regioni doživeti kombinovane efekte globalnog zagrevanja i prirodne vremenske varijabilnosti – iste promene koje su takođe uglavnom odgovorne za marginalne padove i neravnomerne godišnje temperature.
Naučnici su nekada mislili da će klimatske promene doneti više toplotnih događaja izazvanih El Ninom. Ali u poslednjih 20 godina, La Ninja se pojavljivalia sve češće. Dok ne budu bolje razumeli ovaj uticajni element vremenskog sistema, regionalne projekcije — nešto što zemlje i kompanije sve više zahtevaju — mogu ostati nejasnije nego što bi iko želeo.
4. Koliko brzo bi ledeni pokrivači mogli da nestanu?
Kako se ledeni pokrivač Grenlanda topi, on gubi visinu. I kako gubi visinu, površina dolazi u kontakt sa toplijim vazduhom, koji topi više arktičkog leda. Na drugom kraju sveta, voda koja se zagreva ulazi u antarktički led na morskom dnu nekoliko glečera postaje podložno „samoodrživom povlačenju“. Dok je vremenski okvir za potpuni kolaps reda veličine stotina ili hiljada godina, porast nivoa mora je već brži nego što je bio u najmanje 3.000 godina, a temperature vode su toplije nego što su bile u poslednjih 11.000. Koliko brzo se ledeni pokrivači tope može da utiče na brzinu porasta nivoa mora – a time i na sudbinu obala i ostrva – na potencijalno neočekivane načine.
5. Kako da zaustavimo iskorenjivanje prirodnih sistema?
Moderne ekonomije postoje po nalogu prirodnih sistema koji su sada pod ogromnim pritiskom. „Mi dobijamo ogromnu vrednost od prirode“, rekao je Desser. „Radi mnogo stvari za nas u osnovi besplatno“.
Međunarodna pažnja raste na dvostrukim rizicima od klimatskih promena i gubitka biodiverziteta, koji dostižu kritične nivoe. U decembru se 190 zemalja složilo da zaštite 30% kopna i okeana do 2030. Ostaje daleko od jasnog da li će i kako to biti postignuto.
Svi vole liste, uključujući rangiranje po toploti, ali za gubitak biodiverziteta, što se tiče klime, rastući globalni prosek temperatura je indikator koji zaostaje.
Leave a Comment
Your email address will not be published. Required fields are marked with *