Globalna temperatura vazduha bila je 0,73°C iznad proseka za mart 1991-2020, prema klimatskoj službi EU, i 0,10°C iznad prethodnog rekorda postavljenog u martu 2016. godine.

Ovo je deseti uzastopni mesec u kojem su temperature bile toplije nego ikada zabeleženo za odgovarajuće doba godine, nakon što je i februar oborio stari rekord za deseti deo stepena.

„Mart 2024. nastavlja niz klimatskih rekorda za temperature vazduha i temperatura površine okeana“, kaže Samanta Burdžes, zamenica direktora Kopernikove klimatske službe (C3S).

„Globalna prosečna temperatura je najviša zabeležena, sa proteklih 12 meseci koji su bili 1,58°C iznad predindustrijskih nivoa. Zaustavljanje daljeg zagrevanja zahteva brzo smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.’’

Kakav je rekord temperature okeana?

Temperature vazduha nad morima ostale su na neuobičajeno visokom nivou prošlog meseca, uprkos slabljenju El Ninja u istočnom ekvatorijalnom Pacifičkom okeanu.

Kako je ranije rekao direktor C3S-a Karlo Buontempo, fenomen El Ninjo koji je počeo u junu ne objašnjava potpuno neobično vruće vreme na Zemlji poslednjih 10 meseci.

„Iako El Ninjo dodaje i oduzima – u zavisnosti od faze u kojoj se nalazite – globalnoj srednjoj temperaturi, imate nešto što stalno dodaje“, rekao je. „A to su gasovi sa efektom staklene bašte.“

Globalna temperatura površine okeana iznosila je 21,07°C u martu: najviša mesečna vrednost zabeležena do sada. Ova temperatura za okeane – koja isključuje polarni kraj Zemlje – neznatno je iznad 21,06°C zabeleženih u februaru.

Rekordi se testiraju i u ledenim polarnim okeanima. Prošlog meseca, “obim” leda na Antarktiku – definisan kao ukupna površina okeana koja sadrži led sa koncentracijom iznad 15 procenata – bio je 20 procenata ispod proseka u martu.

To je šesto najniže obaranje u obimu za mart u podacima sa satelita, kaže C3S, nastavljajući niz velikih negativnih anomalija koje su primećene od 2017. godine.

Da li je mart bio rekordan mesec za Evropu?

Za Evropu, prošli mesec bio je drugi najtopliji mart ikada zabeležen – samo neznatno 0,02°C hladniji od marta 2014. godine.

Prosečna temperatura na kontinentu bila je 2,12°C iznad proseka za mart 1991-2020, sa najvećim porastom u centralnim i istočnim regionima.

Što se tiče vode, bilo je kišovitije od proseka u većini zapadne Evrope, jer su oluje donele obilne padavine preko južne Francuske i Iberijskog poluostrva. Skandinavski regioni takođe su bili kišovitiji od proseka.

Dok je ostatak Evrope uglavnom bio suvlji od proseka, sa posebno retkim padavinama preko severo-zapadne Norveške.

Prelazak kritičnog praga od 1,5°C se približava

C3S koristi milijarde merenja sa satelita, brodova, aviona i meteoroloških stanica širom sveta da bi informisao svoje računarski generisane analize i nalaze, objavljene u ime Evropske komisije.

Kopernikus je ranije izvestio da je u januaru 2024. godine globalno zagrevanje prvi put u istoriji premašilo 1,5°C tokom cele godine.

Prosečna vrednost od 1,52°C u januaru 2024. godine sada iznosi 1,58°C za poslednjih 12 meseci, u poređenju sa predindustrijskim prosekom od 1850-1900.

U uskom prozoru koji ostaje da se zaustavi ovaj privremeni prelazak kritičnog praga da postane trajan, jasna poruka dr. Burdžes zaslužuje ponavljanje: „Zaustavljanje daljeg zagrevanja zahteva brzo smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.“