Pravne muke za velike naftne kompanije su sve veće. Poslednja kompanija koja se našla pred sudom je italijanski naftni div Eni.

Prošle nedelje, Greenpeace i druge grupe, zajedno sa 12 građana Italije, tužili su Eni u Rimu, tvrdeći da je kompanija dobro znala o štetnom uticaju na klimu izazvanim njenim proizvodom, ali je ipak izabrala da ignoriše štetu i nastavi sa eksploatacijom nafte.

Ako vam ta pravna taktika zvuči poznato, to je zato što jeste. I čini se da je efikasna.

Povećana odgovornost

Centralna pravna taktika u slučaju protiv Enija počela je da se primenju nakon 2015. godine, kada su novinari otkrili dokumente koji su pokazali da su istraživači kompanije Exxon još od ’70. godina precizno predvideli koliko će zagrevanje planete biti izazvano sagorevanjem fosilnih goriva. Međutim, godinama nakon tih predviđanja, Exxon je i dalje javno osporavao nauku o klimi i upozoravao na odustajanje od sagorevanja fosilnih goriva.

Od tada smo saznali da su i druge kompanije, uključujući Shell, takođe bile svesne opasnosti fosilnih goriva i klimatskih promena. To su otkrili novinari i istraživači, a isto tako i proizvođači automobila i industrija uglja.

Rezultat toga su desetine tužbi organizacija i vlada koje optužuju Exxon, Shell i druge kompanije za javnu obmanu. Tužioci zahtevaju milijarde dolara za štetu na klimi.

Slučaj protiv Shella u Holandiji pokazao je kakav uticaj mogu imati ove tužbe. 2021. godine, sud je utvrdio da je Shell odgovoran za izazivanje klimatskih promena i naložio kompaniji da smanji emisije. U ovom slučaju, kompanijino rano poznavanje nauke o klimi korišćeno je kao jedan od glavnih argumenata. Kompanija negira krivicu i uložila je žalbu na odluku.

Tužba protiv Enija je prva takve vrste u Italiji. Kompanija je izjavila da će “dokazati pred sudom neosnovanost tužbe” kao i “ispravnost svojih postupaka i svoju strategiju.

Zašto je važno

„Mreža klimatske odgovornosti se ne samo širi, već se i zaoštrava“, rekao je Džefri Supran, profesor nauke o životnoj sredini i politike na Univerzitetu u Majamiju koji se fokusira na istoriju klimatskih dezinformacija za New York Times.

Proširuje se, rekao je, jer otkrića pomažu da se pokrene više tužbi u širokom spektru jurisdikcija.

Kopanje po korporativnim dokumentima, primetio je Supran – kao što su to činili advokati, istraživači, novinari, pa čak i članovi Kongresa – dalo je strašne dokaze.

„Za sve skelete koje smo već pronašli u ormanu naftnih kompanija, u stvarnosti smo samo gledali kroz ključaonicu“, rekao je on. „Postoji ova vrsta lavine otkrića koja pomaže da se ojačaju, i mislim da inspirišu, ovi slučajevi”.

Štaviše, rekao mi je Supran, mreža se takođe steže, jer, dolazeći iz više pravaca odjednom, ovi slučajevi „mogu raširiti odbranu“. Što znači, broj i složenost slučajeva bi se na kraju mogli pokazati previše za naftne i gasne kompanije uprkos njihovim ogromnim resursima.

To se desilo sa Big Tobacco-om, rekao je Supran. Kompanije cigareta, suočene sa tužbama na toliko različitih frontova, na kraju su odlučile da pregovaraju sa tužiocima.

Friends of the Earth International, jedan od tužilaca u slučaju Shell, preveo je mnoga istraživanja koja su prevedena na više jezika. Grupa se nada da će inspirisati druge da podnesu slične slučajeve u različitim zemljama.

Osim pitanja odgovornosti, ovi slučajevi predstavljaju još jedan veliki problem za velike naftne kompanije: gubitak kredibiliteta. To je važno, jer, kako se svet udaljava od fosilnih goriva, naftne kompanije žele da učestvuju u oblikovanju te tranzicije.

Nije slučajno što su prošle godine naftne kompanije poslale drugu po veličini delegaciju na COP27, globalni samit o klimi u Egiptu. Naredni samit, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima u novembru i decembru, vodiće, inače, naftni direktor.

Evo primera šta je na kocki za kompanije: Svet može postepeno da ukine fosilna goriva u korist obnovljive energije, kako naučnici kažu da bi trebalo, ili možemo da nastavimo da ih koristimo, kako bi industrija volela, i da pokušamo da uhvatimo i uskladištimo emisije ugljenika pre nego što uđu u atmosferu.

U ovoj debati, ključno je imati na umu da postoje velike prepreke za tehnologiju hvatanja ugljenika. U intervjuu za Asošijeted pres ove nedelje, Džon Keri, izaslanik predsednika Bajdena za klimu, pozvao je industriju da pruži čvrste dokaze da tehnologije za hvatanje ugljenika o kojima govore zaista mogu da izbegnu klimatsku katastrofu.

Big Oil-u će biti teže da opravda tehnologiju hvatanja ugljenika ako kompanije imaju reputaciju da se brzo i lako bave naučnim činjenicama.

Barem, to je ono što zagovara nadu o energetskoj tranziciji.

„Znamo da su oni odgovorni, a činjenica da su znali je upravo uništila reputaciju“, rekao je Sem Kosar-Gilbert, koji koordinira napore da se kompanije pozovu na odgovornost u Friends of the Earth International. „Postoji mnogo, mnogo šira prihvatljivost društva za pravednu tranziciju.