Istovremeno i američka Nacionalna administracija za okeane i atmosferu objavila je da je SAD pogodilo 20 klimatskih katastrofa koje su nanele štetu vrednu stotine milijardi dolara.

Služba za klimatske promene Kopernikus saopštila je da je 2021. bila peta najtoplija godina, sa rekordnim temperaturama toplotom u nekim regionima.

Na nedavnom klimatskom samitu u Glazgovu, svetski lideri su rekli da su posvećeni ograničavanju globalnog porasta temperature na 1,5 stepeni Celzijusa kako bi suzbili klimatske promene. Međutim naučnici upozoravaju da vreme brzo ističe, piše BBC.

Evropa je preživela najtoplije leto, a temperaturni rekordi na zapadu SAD i Kanade oboreni su za nekoliko stepeni. Ekstremni požari u julu i avgustu spalili su skoro čitave gradove do temelja i ubili stotine.

„Ovi događaji su ozbiljan podsetnik na potrebu da preduzmemo odlučne i delotvorne korake ka održivom društvu i radimo na smanjenju emisija ugljenika”, objašnjava Karlo Buontempo, direktor Službe za klimatske promene Kopernikus.

Podaci su dobijeni iz sistema Sentinel satelita koji prate Zemlju iz orbite, kao i merenja na nivou zemlje.

Ranije je objavljeno da je više od 400 meteoroloških stanica širom sveta potuklo svoje rekorde za najviše temperature 2021. godine, tvrdi klimatolog koji je prati vremenske rekorde više od 30 godina. Među njima su i stanice u Srbiji.

Peta najtoplija godina

Podaci Kopernikusa pokazali su da je 2021. bila peta najtoplija zabeležena, neznatno toplija od 2015. i 2018.

Prosečna temperatura 2021. bila je 1,1-1,2 stepeni iznad predindustrijskog nivoa pre oko 150 godina.

Agencija je saopštila da su početkom godine bile relativno niske temperature u odnosu na prethodne godine, ali da su do juna mesečne temperature bile među četiri najtoplije zabeležene.

Iznadprosečne temperature zabeležene su na zapadnoj obali SAD, Kanadi, Grenlandu, kao i u velikim delovima severne i centralne Afrike i Bliskog istoka.

Vremenski fenomen poznat kao La Ninja – kada su površinske temperature mora niže – doprineo je ispodprosečnim temperaturama u zapadnom i istočnom Sibiru, na Aljasci i u centralnom i istočnom Pacifiku početkom i krajem 2021.

Povećana količina gasova

Koncentracije ugljen-dioksida su prošle godine dostigle 414,3 delova na milion, rastući sličnom stopom kao 2020.

Ali naučnici su primetili da se nivo metana u atmosferi povećao i dostigao do sada neviđenih 1.876 delova na milijardu.

Koncentracija dva gasa u Zemljinoj atmosferu koja značajno doprinose klimatskim promenama porasla je 2021. godine, saopštio je Kopernikus.

Stopa rasta metana je takođe bila veća nego 2020. godine – Kopernikus je saopštio da su obe stope bile veoma visoke u poređenju sa satelitskim podacima u poslednje dve decenije.

Naučnici kažu da je važno smanjiti nivoe metana jer je on moćniji od ugljen-dioksida, ali se zadržava mnogo kraće u Zemljinoj atmosferi.

SAD je pogodilo 20 odvojenih katastrofa

Prema godišnjem izveštaju Nacionalne administracije za okeane i atmosferu (NOAA), SAD je pogodilo 20 odvojenih klimatskih i vremenskih katastrofa vrednih 20 milijardi dolara. Izveštaj navodi da je 2021 jedna od najkatastrofalnijih klimatskih godina u istoriji, koja je dovela do najmanje 688 smrtnih slučajeva.

Šteta od 20 najskupljih katastrofa u godini, koje su uključivale hiljade šumskih požara širom zapadnih država, hladne temperature i oluje sa gradom u Teksasu, tornada na jugoistoku i tropske oluje koje su zasitile istočnu obalu, iznosila je oko 145 milijardi dolara.

Ovo čini 2021. trećom najskupljom ekstremnom godinom u istoriji, a četiri tropske oluje – Elsa, Fred, Ida i Nikolas – čine nešto više od polovine ukupne štete.

Smrtonosne mega-katastrofe bile su raštrkane tokom 2021. godine i pogodile su zajednice od obale do obale, počevši od bujičnih poplava i bombaških ciklona u Kaliforniji do najrazornijeg požara u Koloradu ikada, koji je uništio skoro 1.100 domova i 2.400 hektara zemlje.

Između 44% i 56% zemlje bilo je pogođeno sušom tokom 2021.

Najtoplije leto u Evropi

Ukupna prosečna godišnja temperatura u Evropi nije ušla u rekordnih deset najtoplijih godina, ali je leto bilo najtoplije.

Toplotni talas zahvatio je Mediteran u julu i avgustu, posebno pogodivši Grčku, Španiju i Italiju.

Na Siciliji je zabeleženo 48,8 stepeni Celzijusa, čime je za 0,8 stepeni oboren evropski rekord.

Visoke temperature u istočnom i centralnom Mediteranu praćene su intenzivnim šumskim požarima, posebno u Turskoj, Grčkoj, Italiji, Tunisu i Alžiru.

A Evropu je pogodilo i ekstremno vlažno vreme, sa ogromnim poplavama koje su uništile delove Nemačke, Belgije i Holandije.

Ovi događaji su bili deo iste slike vremenskih sistema narušenih klimatskim promenama.