Evropska komisija saopštila je da je odlučila da se obe vrste energije mogu klasifikovati kao “održive investicije” ako ispunjavaju određene ciljeve.

Ali taj potez je podelio EU, a neke članice mu se žestoko protive.

Austrijska kancelar je odgovorio na vest rekavši da “nuklearna energija nije ni zelena ni održiva”.

„Ne mogu da razumem odluku EU“, rekao je Karl Nehamer.

Rekao je da će podržati svoju ministarku za životnu sredinu Leonor Gevesler u pokretanju pravnog postupka pred Evropskim sudom pravde ako se planovi ostvare.

„Ova odluka je pogrešna“, rekla je gospođa Gevesler dodajući da je EU odobrila progra “zelenog pranja” nuklearne energije i prirodnog gasa.

Luksemburg je takođe saopštio da će se pridružiti pravnom postupku.

EU je sebi postavila cilj da postane klimatski neutralna do 2050. godine, a Komisija tvrdi da su za postizanje tog cilja potrebna velika privatna ulaganja. Njihovi predlozi imaju za cilj da usmere investitore.

Španija se takođe oštro protivi ideji o kojoj se mesecima raspravljalo pre nego što je zvanično predložena u sredu.

Ali ti prigovori su uravnoteženi podrškom zemalja koje koriste nuklearnu energiju kao što je Francuska. Nuklearna energija uključuje manje emisije ugljenika, ali ima različite bezbednosne brige i zahteva odlaganje opasnog otpada.

Klasifikacija prirodnog gasa kao „održivog“ takođe ima pristalice koji tvrde da bi neke zemlje koje se još uvek oslanjaju na ugalj za energiju – kao što je Poljska – imale koristi od podsticaja da pređu na relativno čistije snabdevanje.

Nemačka, najmoćnij zemlja u politici EU, u velikoj meri se oslanja na gas u sopstvenom energetskom miksu, iako je njena ministarka životne sredine Štefi Lemke kritikovala planove.

Predstojeća bitka

Umesto toga, radi se o visoko tehničkom skupu pravila, nazvanom „Taksonomija EU“, o tome šta se klasifikuje kao „održivo“ tako da privatni investitori mogu da odluče gde da ulože sredstva, kaže komisija.

Zvaničnici EU su želeli da naglase da promena nije uslov za bilo koju državu ili kompaniju da investira u gas ili nuklearnu energiju.

Takođe reguliše ono što se može reći da je ekološki prihvatljivo, tako da investitori koji su svesni klimatskih promena mogu da donosu informisane odluke.

Lista bi trebalo da prepozna zelene projekte koji daju “značajan” doprinos bar jednom od ekoloških ciljeva EU, “a da ne nanose značajnu štetu nijednom” od njih.

Zvaničnici EK ukazuju na stroga ograničenja onoga što se kvalifikuje. Na primer, proizvodnja prirodnog gasa je pod strogim ograničenjem emisije CO2 i uslovom da se pređe na gas sa niskim sadržajem ugljenika do 2035. Nuklearna energija, u međuvremenu, mora biti u zemljama sa jasnim planovima i finansiranjem za rešavanje nuklearnog otpada.

Kritičari su, međutim, optužili EU za takozvano “greenwashing” – upravo ono što kaže da bi njen sistem klasifikacije trebalo da izbegava.

Ali odluka da se obe kontroverzne industrije etiketiraju kao „zelene” još nije konačna.

Pored pretnji sudskim postupkom iz Austrije i Luksemburga, Evropski parlament i Savet šefova država imaju četiri meseca da razmotre predlog i prigovore na njega.

Međutim, da bi se blokirali predloženi planovi komisije, potrebna je ili većina članova parlamenta ili najmanje 20 od 27 nacionalnih lidera.

Zelene stranke, koje zajedno sa nezavisnim i drugima čine jedan od glavnih blokova moći u Evropskom parlamentu, žestoko vode kampanju protiv plana.

Evropska komesarka Merid Mekginis rekla je da „moramo da iskoristimo sve alate koji su nam na raspolaganju“ da bismo postigli klimatski neutralan cilj.

Privatne investicije su “ključne”, rekla je ona, a predlozi su “postavljali stroge uslove koji će pomoći u mobilizaciji finansija za podršku ovoj tranziciji, daleko od štetnijih izvora energije poput uglja”.