Svetska meteorološka organizacija (WMO) je u utorak potvrdila rekord, objavljen u sibirskom gradu Verhojansku 20. juna prošle godine.

Temperatura je bila za 18°C viša od prosečnog dnevnog maksimuma u ​​ovoj oblasti za jun.

WMO, agencija UN, rekla je da ekstremna vrućina „više priliči Mediteranu nego Arktiku“.

Ovo je prvi put da je agencija uključila arktički krug u svoju arhivu izveštaja o ekstremnim vremenskim prilikama.

WMO je saopštila da je temperatura od 38 stepeni Celzijusa izmerena na meteorološkoj stanici tokom „izuzetnog i produženog sibirskog toplotnog talasa“.

Ekstremne prošlogodišnje vrućine u regionu doprinele su širenju šumskih požara, koji su zahvatili šume i tresetišta severne Rusije oslobađajući rekordne količine ugljenika.

Iako je relativno uobičajeno tokom letnjih meseci, visoke temperature i jaki vetrovi su učinili požare neobično jakim.

Visoke temperature širom Sibira dovele su do „masovnog gubitka morskog leda“ i odigrale su veliku ulogu u 2020. godini, kao jednoj od tri najtoplije godine u istoriji, saopštio je WMO.

Zvona za uzbunu

Agencija je saopštila da je njena verifikacija rekorda u Verhojansku istakla kako se temperature povećavaju u klimatski važnom regionu sveta.

„Ovaj novi arktički rekord je jedno u nizu zapažanja prijavljenih arhivi WMO o vremenskim i klimatskim ekstremima koja zvone na uzbunu o našoj klimi“, rekao je generalni sekretar SMO Peteri Talas.

Talas je rekao za BBC da otapanje snega i leda na ruskom Arktiku podstiče zagrevanje.

„Ovo je u velikoj meri uzrokovano promenama radijacionih svojstava tla i okeana“, rekao je on.

WMO je saopštila da je dodala arktički krug u svoju arhivu svetskih vremenskih i klimatskih ekstrema pod novom kategorijom za visoke temperature u regionu.

Region koji se najbrže zagreva

Arktik je jedan od regiona koji se najbrže zagreva na svetu, više nego dvostruko više od globalnog proseka, saopštila je WMO.

Zagrevanje na Arktiku dovodi do odmrzavanja nekada trajno smrznutog permafrosta ispod zemlje.

Ovo je alarmantno za naučnike jer kako se permafrost otapa, oslobađaju se ugljen-dioksid i metan koji su prethodno bili zaključani ispod zemlje.

Ovi gasovi staklene bašte mogu izazvati dalje zagrevanje i dalje odmrzavanje permafrosta, u začaranom krugu poznatom kao pozitivna povratna informacija.

Više temperature takođe uzrokuju da se led na Arktiku topi brže, što dovodi do većeg oticanja u okean što doprinosi porastu nivoa mora.

Ljudska aktivnost doprinosi porastu svetskih temperatura, a klimatske promene sada ugrožavaju svaki aspekt ljudskog života.

Ostavljeni bez kontrole, ljudi i priroda će doživeti katastrofalno zagrevanje, sa sve većim sušama, većim porastom nivoa mora i masovnim izumiranjem vrsta.