Hotel Jugoslavija, simbol delimično bombardovane i nikad rekonstruisane građevine, simbol hotela prve klase koji je delom pretvoren u kockarnicu, a delom u hostel niže klase, hotel simbol noćnog zivota devedesetih (kod Juge) gde je to bila lokacija za najbliže parkiranje splavovima, i gde niko nije išao u hotel zapravo.

Hotel koji je inicijalno trebalo da se zove Beograd i najbolje simbolizuje višegodišnje nenamensko korišćenje i neodržavanje celokupne gradske infrastrukture, dočekao je kao i grad po kome je trebalo da dobije ime, da napokon bude srušen da bi se na njegovom mestu, nošeno punim naletom investitorskog urbanizma sazidala bolja lepša i veća komadina betona, a sve sa ciljem da građanima Beograda dodatno učini život u Beogradu neprijatnijim.

A onda se vestima proširila vesta da, osim što ga ruše, su odlučili da nas i tim rušenjem – ni manje ni više nego – otruju.

Dejan Bojović iz Srpske asocijacije za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu ocenio je da je “u toku potpuno divljačko, nestručno, kriminalno rušenje Hotela Jugoslavija”, upozorivši da će iz 30 hiljada tona šuta koji će nastati rušenjem, u vazduh biti oslobođena najmanje tona azbesta.

„Ukazivali smo, obaveštavali, nije tu samo problem u rušenju jednog objekta značajnog za istoriju grada. Rušenje se mora smesta obustaviti jer se načinom na koji se odvija, iz 30 hiljada tona šuta koji će rušenjem nastati, u vazduh biti oslobođena najmanje tona azbesta“, rekao je on za Zelenu patrolu.

Dodao je da „rušiti takvu zgradu bagerima, bez sistema, bez licenciranih firmi za tretman otrovnog otpada, bez ikakve kontrole, doslovno je zločin, svesno počinjen zločin, zločin kojim se teško ugrožava goli život i zdravlje, ne samo stanovnika okolnih zgrada“.

„Ovo je ekološka bomba za čitav grad. Predlagao sam aktivistima, braniteljima Hotela Jugoslavija, s kojima sam bio u kontaktu da svuda po kraju izlepe i dele plakate i flajere upozorenja, da ljude obaveste šta ih čeka, šta nas čeka. Ne znam da li su to uradili. Molim sve koji su u prilici da o ovome javno govore, da hitno obaveste javnost o ovom ozbiljnom i hitnom problemu. Rušenje, bez obzira na već nastalu štetu, mora se obustaviti”, ukazao je Bojović.

„O azbestu pričamo od početka. Išli smo u arhiv da uzmemo projektnu knjigu Jugoslavije, našli smo u projektnoj knjizi da se koristila ogromna količina vatrostalnog materijala u samom betonu. Vrlo moguće da je taj vatrostalni materijal azbest i na kraju se to i potvrdilo. Da li znate kad rušite zidove sa azbestom i azbestnom prašinom kako treba da izgleda gradilište i uopšte kako to treba raditi. Evo kako izgleda, oblak prašine je juče celim ovim krajem išao, pa su ljudi postali polako zaista zabrinuti za svoje zdravlje. Zato nosimo i ove maske ovde. I ovi radnici mučeni to verovatno ne znaju što sede u ovim mašinama“, kaže Nemanja Potrebić iz „Odbranimo Jugu“.

Šta znamo o azbestu:

Azbest je prirodni mineral koji se sastoji od oksida silicijuma, magnezijuma i gvožđa u različitom i promenljivom odnosu, a bolest koja se javlja usled hronične izloženosti azbestu se naziva azbestoza.

Azbestoza je hronična inflamatorna bolest čija je glavna karakteristika fibroza. Čestice azbesta ostećuju zid makrofaga, sadržaj makrofaga se oslobađa u okolni prostor plućnog parenhima i javlja se reakcija oko stranog tela. Izloženost azbestu dovodi i do razvoja karcinoma pluća, ali i mezotelioma (karcinom pleure ili peritoneuma) koji vrsi pritisak na pluća jer ih obavija debelim slojem tumora. Pusači izloženi azbestu imaju povećan rizik od pojave karcinoma pluća, ali samo pusenje ne povećava rizik od pojave mezotelioma.

Ne postoji “prag” doza, “sigurna” doza, za koju se može očekivati da neće dovesti do pojave malignih oboljenja pluća. U skladu sa tim EU je donela direktivu 2023/2668 o izmeni direktive 2009/148/ez o zaštiti radnika od rizika povezanih s izlaganjem azbestu na radu. Između ostalog granična vrednost osmočasovnog izlaganja je pomerena sa 0,1 na 0,01 vlakna na cm3.

Azbest (ne svi azbesti, ali to su detalji) su klasifikovani kao karcinogeni kategorije 1A sto prevedeno znači da postoje dokazi o karcinogenim svojstvima na ljudima.

Svetska zdravstvena organizacija objavila je izveštaj “Azbestos i druga mineralna vlakna“. Kako se navodi u dokumentu radna grupa je razmatrala profesionalnu, para-profesionalnu i izloženost opšte populacije azbestu. Studije pokazuju da u određenim okolnostima upotreba azbesta nije dovela do detektabilnog porasta bronhijalnih karcinoma, dok su mezoteliomi češći kod izloženosti amfibolima nego krizotilu. Kada je reč o indirektnoj izloženosti azbestu dokument navodi da u nekoliko studija nije zabeležen višak rizika od karcinoma pluća povezan sa para-profesionalnom izloženošću.

“Tokom ranijih godina, zagađenje okoline u oblastima rudarenja krizotilnog azbesta bilo je veoma visoko, sa izveštajima o “snežnim” uslovima. Ipak, istraživanja na ovim populacijama nisu pokazala značajan višak karcinoma povezanih sa azbestom. Uvođenjem odgovarajućih kontrolnih mera poslednjih godina uslovi su značajno poboljšani”.

U pogledu izloženosti opšte populacije azbestu, Radna grupa je zaključila sledeće: Glavni tip vlakana prisutan u opštem okruženju je krizotil. Prosečna koncentracija vlakana varira u tri reda veličine, zavisno od lokacije, od udaljenih ruralnih područja do velikih urbanih centara.

Krizotilna vlakna u opštem okruženju su gotovo u potpunosti kraća od 5 µm, sa prečnicima koji zahtevaju upotrebu elektronskog mikroskopa za vizualizaciju. Ova vlakna nisu detaljno ispitana u radnim okruženjima niti su uključena u izračunavanje odnosa doza-odgovor za ljudske bolesti.

Rizik od mezotelioma i bronhijalnog karcinoma, koji se može pripisati izloženosti azbestu u opštoj populaciji, je praktično neprimetan, dok je rizik od azbestoze gotovo zanemarljiv.

(Ne)upravljanje otpadom

Pre nego što pređemo na pitanje azbesta ili ne-azbesta u hotelu Jugoslava valjalo bi podsetiti se da je cilju dovođenja u red upravljanje građevinskim otpadom Vlada Srbije u novembru 2023. donela uredbu o načinu i postupku upravljanja otpadom od građenja i rušenja koja je postala operativna negde u februaru 2024. od kada ni jedna građevinska dozvola nije izdata bez prethodnog odobrenog plana upravljanja otpadom od građenja i rušenja, što je dodatno izazvalo haos bar u gradu Beogradu, jer je gradska uprava za urbanizam i izgradnju postala zatrpana planovima te se na proveru tj overu plana čeka duže od 30 dana.

Dodatno, akcionim planom upravljanja otpadom od građenja i rušenja u gradu Beogradu za period 2022 – 2030, opštim i posebnim ciljevima uspostavljanja sistema upravljanja otpadom od građenja i rušenja predviđeno je dostizanje cilja od 40 odsto recikliranog otpada u skladu sa kapacitetima reciklažnih dvorišta/trasfer stanica (koje nisu izgrađene) gde će se vršiti prihvat građevinskog otpada radi recikliranja i ponovnog korišćenja, kao i u skladu sa kapacitetima mobilnih postrojenja za reciklažu građevinskog otpada (kojih nema) kao i pripremljenosti lokacija za privremeno odlaganje zemlje iz iskopa koja će se koristiti za nasipanje i nivelisanje terena. (od 5 predviđenih lokacija na teritoriji Beograda nije izgrađena ni jedna).

Dodatno dodatno istim planskim dokumentom predviđeno je kao jedna od mera za dostizanje ciljeva i Uspostavljanje inventara o građevinama koje imaju ugrađen građevinski materijal koji sadrži azbest. Pogađate, ni ovo još nismo dobili, a misli da nije ni započeto.

Dakle, imamo situaciju da smo planski regulisali upravljanje otpadom, planski rešili reciklažu i planski rešili registar objekata koji sadrže azbest, i na kraju planski rešili polja za odlaganje iskopa, samo što jos nista od toga nismo videli.

Ali dobro, nismo ni do sada to imali, pa zašto bi nam i sad bilo neophodno, jelte.

Šta znamo / ne znamo o hotelu / izloženosti azbestu:

Milenijum tim, koji je investitor, tvrdi da azbesta nema ni u zgradi, niti u projektnoj dokumentaciji. Na stranu opravdano nepoverenje u Milenijum tim, malo je verovatno da se azbest koristio kao dodatak betonu kao vatrostalni materijal. Za tu namenu koristio gotovo isključivo Al2O3.

Azbest se koristio za azbest cementne ploče koje su tada mogle da se koriste za zidnu izolaciju, ali tada ne bi imale tonu već 20-30 tona potencijalno opasnog azbestnog otpada. Karcinogeni rizik od izlaganja azbestu je isključivo inhalacioni, i za profesionalnu izloženost. Jer vlakna azbesta koja predstavljaju opasnost se relativno brzo talože, te su opasne koncentracije u radnom okruženju.

Naravno da postoji određeni rizik od reemisije, al pre ekološke bombe za grad postoji sigurni rizik od profesionalne izloženosti radnika koji ruše objekat, i ako postoje već saznanja o prisutnosti azbesta svakako bi trebalo alarmirati ekološku inspekciju, kao i inspekciju zaštite na radu.

Kakogod, plan upravljanja otpadom bi trebalo da ima jednu ovakvu tabelu, i zanimljivo bi bilo videti gde su planom predviđeni kontejneri za posebno odlaganje svake od ovih vrsta otpada, načini njihovog razdvajanja i ponovnog iskorišćenja ili reciklaže kada ga Mile zagrebe bagerom preko terasa.

Ova verzija teksta je dopunjena nalazima Svetske zdravstvene organizacije.