U junu, u pojedinim delovima Evrope temperature su bile 20 stepeni Celzijusa više od standardnih za to doba godine.

Oboreni rekordi u regionu

Kako je objavio Državni hidrometeorološki zavod Hrvatske ovo je bio najtopliji jun u Zadru otkako merenja postoje, odnosno u poslednjih 60. godina. Iz DHMZ kažu da je jun na području cele Hrvatske bio tri do 4,3 stepena Celzijusa topliji od proseka.

I u Sloveniji su oboreni rekordi, pa je tako u selu Podnanos izmerena najtoplija junska temperatura – 38 C. U Bosni i Hercegovin živa na termometru išla je i do 41 stepen (u Mostaru).

U Srbiji su, pre zahlađenja u utorak, temperature dostizale 35 stepeni.

Toplotni rekordi u Evropi

Toplotni talas je dostigao vrhunac u Francuskoj u poslednjim danima juna, kada je postavljeno više desetina rekorda.

Prema podacima Meteo-France, prosečna temperatura širom zemlje u junu je porasla na 27,4 Celzijusa. Između ostalog, rekordi su postignuti u Bijaricu, Rošforu Sen Enjanu i Tarbu sa 42,9, 40,6 i 39,2 stepeni celzijusa. Takođe, najmanje 200 mesečnih rekorda je oboreno širom zemlje.

U španskoj Baskiji, gde su temperature bile užarene tokom većeg dela juna, San Sebastijan je dostigao 43,9 Celzijusa, oborivši stari rekord. Ni Nemačku nije zaobišao toplotni talas, a temperature su premašile mesečne rekorde u Volfahu sa 36,5 Celzijusa i Milhajmu 36,4 Celzijusa.

U Rimu je takođe oboren prethodni rekord, kada je temperatura dostigla 40,8 stepeni Celzijusa.

Norveška je zabeležila temperaturu u Banaku od 32,5 stepeni Celzijusa, što je navodno najviša temperatura ikada zabeležena unutar polarnog kruga u Evropi, i znatno viša od junskog proseka od 13 stepeni Celzijusa.

Uzrok

Junski toplotni talas je poslednji u nizu vanrednih toplotnih događaja u regionu ove godine i jedan od nekoliko koji trenutno muče severnu hemisferu — znak klimatskih promena izazvanih ljudima. Rastuće globalne temperature povećale su učestalost i intenzitet ekstremnih vrućina u ovim regionima od ’50. naveo je Međuvladin panel Ujedinjenih nacija za klimatske promene (IPCC).

Svet se zagrejao za 1,1 C od industrijske revolucije i ako vam to povećanje ne zvuči kao ekstremno, posledice istog su alarmantne.

Toplotni talasi su sve češći, traju duže, a temperature koje donose su ekstremnije. Šezdesetih godina prošlog veka bilo je u proseku oko dva toplotna talasa godišnje, dok ih je u poslednjoj deceniji bilo u proseku šest, prema podacima američke Agencije za zaštitu životne sredine.

Ono što je posebno alarmantno, prema ekspertima za klimu, jeste da se ovi događaji dešavaju ranije tokom godine, kada ljudi, gradovi i infrastruktura od koje zavise možda nisu spremni za ekstremne vrućine.

„Toplotni talasi koji se javljaju ranije u proleće ili kasnije u jesen mogu uhvatiti ljude nespremne i povećati izloženost zdravstvenim rizicima povezanim sa toplotnim talasima“, piše EPA. Kako tokom sezone postaje toplije, ljudska tela mogu fiziološki da se malo prilagode da se nose sa toplotom, ali za proces je potrebno vreme.

Dobra vest je da meteorolozi mogu, u izvesnoj meri, da prognoziraju ekstremno vreme, a klimatski modeli se poboljšavaju. Problem je u tome što se veliki deo svetske infrastrukture, politika i planiranja zasniva na istorijskim prosecima – i jasno je da budućnost neće izgledati kao prošlost.