fbpx

COP29 je završen dogovorom od 300 milijardi dolara, ali da li je to dovoljno?

COP29 je završen dogovorom od 300 milijardi dolara, ali da li je to dovoljno?

U ranim jutarnjim časovima u nedelju postignut je dogovor da bogate zemlje plaćaju zemljama u razvoju 300 milijardi dolara godišnje do 2035. kako bi im pomogle u suočavanju sa posledicama klimatske krize.

Ranije tokom klimatskih pregovora, koji su održani u Azerbejdžanu, dogovoreno je da najugroženijim zemljama treba 1,3 triliona dolara godišnje kako bi se prilagodile i borile protiv posledica klimatskih promena. Zbog toga je konačna cifra izazvala kritike mnogih.

Indija je optužila predsedništvo COP-a da je pristalo na „mizernu sumu“ bez uzimanja u obzir protivljenja te zemlje. Nigerija je ovu cifru nazvala „šalom“, dok je Malavi izjavio da za najnerazvijenije zemlje to nije „ambiciozno“.

Drugi smatraju da je bilo kakav dogovor bolji nego nikakav, uzimajući u obzir da je izgledalo da bi pregovori mogli propasti nakon što su zemlje u razvoju napustile pregovore kada je predloženo 300 milijardi dolara, navodeći da su njihove „potrebe poznate“ i da se „zanemaruju“.

Ovde sumiramo ključne zaključke iz dvonedeljnih klimatskih pregovora.

Dogovor na COP29: Sada zemlje moraju da plate

Stručnjaci su već izneli mišljenje da dogovor sa COP-a ne znači ništa ako zemlje ne ispune svoje finansijske obaveze.

Dogovorom je predviđeno da će 300 milijardi dolara doći iz „svih javnih i privatnih izvora“. Prema okvirima koje je UN uspostavio 1992. godine, 23 razvijene zemlje, plus Evropska unija, koje su istorijski odgovorne za najveće emisije stakleničkih gasova, obavezne su da doprinesu finansiranju klimatskih aktivnosti.

Pored vlada, očekuje se da će međunarodne mega-banke, poput Svetske banke, pomoći u obezbeđivanju sredstava. Takođe, postoji nada da će kompanije i privatni investitori slediti taj primer i usmeriti sredstva ka klimatskim akcijama.

Kako je Simon Stil, izvršni sekretar UN za klimatske promene, rekao: „Ovaj novi cilj finansiranja je osiguranje za čovečanstvo, usred sve gorih klimatskih posledica koje pogađaju svaku zemlju. Ali, kao i svaka polisa osiguranja – funkcioniše samo ako se premije plaćaju u potpunosti i na vreme. Obećanja se moraju ispuniti kako bi se zaštitile milijarde života.“

Za šta će se koristiti klimatska finansijska sredstva sa COP29?

Zemlje u razvoju su najviše i najranije pogođene klimatskim promenama, a najmanje su opremljene da se s tim izbore.

Novac koji će, nadaju se, dobiti, verovatno će se koristiti za dve glavne oblasti: pripremu za posledice klimatskih promena i prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije.

Priprema, ili adaptacija, odnosi se na projekte poput izgradnje kuća i puteva koji su otporniji na ekstremne vremenske uslove poput poplava. Takođe podrazumeva izgradnju brana za slučaj suša, poput one koja je ove godine pogodila južnu Afriku. Pored toga, cilj je i učiniti ključne industrije, poput poljoprivrede, održivijim.

Kako bi smanjile emisije, zemlje će koristiti sredstva za instalaciju solarnih i vetroelektrana, kao i za smanjenje zagađenja u industriji.

Novi tržišni mehanizam za ugljenik: „Nije samo birokratska formalnost“

Iako je ovo nazvano „COP za finansije“, razmatrana su i druga pitanja.

Jedan od dogovora odnosi se na globalno tržište ugljenika, što je sporazum koji je bio skoro deceniju u izradi. On uspostavlja globalno tržište za kupovinu i prodaju kredita za ugljenik.

Simon Stil je rekao da tržišta ugljenika „pomažu zemljama da implementiraju svoje klimatske planove brže i jeftinije, smanjujući emisije.“

Novi NDC-ovi sledeće godine biće ključni

Do februara 2025. sve zemlje moraju podneti nove planove za smanjenje emisija i prilagođavanje posledicama klimatskih promena, poznate kao Nacionalno određeni doprinosi (NDC).

UN apeluje na zemlje G20 da preuzmu vođstvo u ovim planovima.

COP30 u Belemu: „COP svih COP-ova“

Sledeći COP će se održati u Belemu, Brazil, a zemlja domaćin najavila je fokus na pravednu tranziciju i prestanak korišćenja fosilnih goriva.

Ministarka životne sredine Brazila, Marina Silva, poručila je da će COP30 biti „COP svih COP-ova“ i da „više nema vremena za gubljenje“.


Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked with *

Slušaj Ekologika podcast
Ekologika podcast
Share via
Copy link
Powered by Social Snap