Njihov predloženi pristup, objavljen u časopisu Sustainability Science, ima za cilj da precizno odredi gde bi ti momenti mogli da se pojave, koliko smo blizu da ih dostignemo i koje bi naše akcije mogle da ubrzaju promenu.

Oni tvrde da bi merenje ovih prelomnih tačaka moglo da pomogne u ubrzanju globalne tranzicije sa sistema koji emituju velike količine ugljenika – pre nego što bude prekasno.

„Globalna ekonomija se dekarbonizuje najmanje pet puta sporije nego što je potrebno da bismo ispunili cilj Pariskog sporazuma o ograničavanju globalnog zagrevanja na znatno ispod 2°C“, izjavio je Tim Lenton, koautor iz Global Systems Institute na Univerzitetu u Eksiteru, koji proučava klimatske promene i prelomne tačke još od 1990-ih.
„Sada je izazov da identifikujemo potencijalne pozitivne prelomne tačke i akcije koje ih mogu približiti – a da pri tome izbegnemo željno razmišljanje o njihovom postojanju ili pojednostavljivanje njihove prirode, uzroka i posledica.“

Šta je pozitivna prelomna tačka?

Prelomne tačke označavaju pragove kada mala intervencija može da izazove promenu velikih razmera, koja je često nepovratna. To je trenutak kada promena postaje samoodrživa unutar sistema, prebacujući ga iz jednog stanja u drugo.

Klimatski naučnici već dugo upozoravaju na negativne prelomne tačke – poput topljenja glečera i otapanja permafrosta – koje guraju planetu ka katastrofi. Ali ovo istraživanje premešta fokus na ključne trenutke koji mogu ubrzati klimatsku akciju.

Povezano: Šta MI možemo da uradimo za očuvanje planete

„Pozitivne prelomne tačke u ljudskim društvima i ekonomijama mogu pokrenuti brza smanjenja emisija i druge koristi za životnu sredinu“, pišu autori.

Određivanje gde ti pragovi počinju može biti ključno za dizajniranje boljih politika i prepoznavanje trenutaka kada male promene otključavaju veće pomake.

Njihova metodologija proučava gde su slični sistemi u prošlosti „prelazili prag“, kada je promena postala samoodrživa i koji faktori su je ubrzali ili usporili.

Autori takođe prave razliku između preloma ka zelenim alternativama i preloma od fosilnih goriva i aktivnosti sa visokim emisijama, ističući da su oba pravca neophodna za trajno smanjenje emisija.

Kao primer brzih promena stavova, navode nekada nezamislive zabrane pušenja. Francuska, Velika Britanija i Milano – industrijska prestonica Italije – već su zabranili pušenje u mnogim javnim prostorima na otvorenom.

Gde se prelomne tačke već vide?

Iako zvuči idealistički, mnogi takvi pomaci već su u toku.

Dva nedavna izveštaja UN-a pokazala su da je globalni prelazak na obnovljive izvore energije dostigao „pozitivnu prelomnu tačku“ – sada je solarna i energija vetra sve jeftinija i rasprostranjenija, a više od 90% novih projekata obnovljive energije sada je jeftinije od fosilnih goriva.

„Znamo da pozitivne prelomne tačke mogu da se dese u sektorima energetike i drumskog transporta, i mislimo da je Velika Britanija blizu prelomne tačke kada je reč o prihvatanju toplotnih pumpi“, rekao je koautor Steve Smith, takođe iz Global Systems Institute u Eksiteru.

Kako sve više ljudi prihvata toplotne pumpe, solarne panele ili električna vozila (EV), njihova efikasnost raste, cene padaju, a infrastruktura se širi – što dodatno podstiče njihovo usvajanje i ubrzava tranziciju.

„Druge transformacije – poput značajnog smanjenja konzumacije mesa – takođe bi mogle biti verovatnije nego što se čini“, dodao je on.

Od ideje do akcije

Autori rada učinili su svoju metodologiju dostupnom svima da je razvijaju, prilagođavaju ili primenjuju u praksi. Nadaju se da će to omogućiti istraživačima i donosiocima odluka da brže identifikuju i aktiviraju ove pozitivne povratne petlje.

Frank Geels, koautor sa Univerziteta u Mančesteru, rekao je da ovaj pristup može pomoći da se klimatski napori fokusiraju na trenutke koji najviše znače. Kako su električna vozila postala jeftinija i dostupnija, sve više ljudi ih koristi. Prošle godine, Međunarodna agencija za energiju (IEA) izvestila je da bi EV trebalo da čine 50% svetske prodaje automobila do 2030. godine – deo šireg prelaska ka obnovljivim izvorima i zelenim izborima širom sveta.

Usvajanje EV-a sada brzo raste u Evropi, pomažući u smanjenju konstantno visokih emisija. Iako transport ostaje najzagađeniji sektor u Evropi, analitičari kažu da je kontinent na dobrom putu da ove godine smanji emisije CO₂ za 20 miliona tona zahvaljujući isključivo električnim vozilima.

„Ove (pozitivne prelomne tačke) nude ključan protivotrov za pesimizam i katastrofične tonove koji često dominiraju raspravama o ublažavanju klimatskih promena u politici i medijima.“