Kako se temperature širom sveta konstantno povećavaju, naučnici upozoravaju da održavanje velikih turnira tokom leta na severnoj hemisferi postaje sve opasnije. U pitanju nije samo udobnost, već zdravlje i bezbednost sportista i publike.

Neki stručnjaci smatraju da FIFA mora ozbiljno razmotriti promene u fudbalskom kalendaru kako bi se smanjio rizik od bolesti izazvanih toplotom.

„Što dublje ulazimo u ovu deceniju, rizici rastu, a ne razmatranje drastičnijih mera – poput igranja zimi ili na hladnijim geografskim širinama – može imati ozbiljne posledice,“ kaže profesor Pirs Foster sa Univerziteta u Lidsu. „Samo jedan snažan toplotni talas nas deli od potencijalne sportske tragedije.“

Održavanje turnira u junu i julu tradicija je još od prvog Svetskog prvenstva 1930. godine. Međutim, to tradicijsko vreme igranja sve češće dolazi u sukob sa stvarnošću klimatskih promena.

Povezano: Svet ulazi u najtopliju fazu u istoriji merenja – kako će to uticati na Srbiju?

Prema podacima američke Nacionalne okeanske i atmosferske administracije, prosečna globalna temperatura tokom letnjih meseci (jun, jul, avgust) porasla je za 1,05°C, dok je u Evropi porast iznosio čak 1,81°C – i to uz ubrzanje zagrevanja od ’90.

Za sportove visokog intenziteta na otvorenom, kao što je fudbal, ovi brojevi nisu samo statistika, već faktor rizika.

„Ako želite da igrate fudbal 10 sati dnevno, moraćete to da radite rano ujutru ili kasno uveče – u suprotnom, rizikujete da vam igrači i navijači dobiju toplotni udar ili ozbiljna iscrpljenja,“ upozorava klimatološkinja Friderike Oto iz Imperial koledža u Londonu.

FIFA već menja pravila – ali da li je to dovoljno?

Na nedavnom Svetskom klupskom prvenstvu, održanom od 14. juna do 13. jula u 11 američkih gradova, FIFA je bila primorana da prilagodi protokole zbog ekstremne vrućine. Uvedene su dodatne pauze, više vode kraj terena, ventilatori i senke na klupama. Ipak, Enco Fernandes, vezista Čelsija, požalio se da mu je od vrućine bilo muka i zavrtelo mu se u glavi, apelovavši da se izbegnu popodnevni termini mečeva na sledećem prvenstvu.

Sindikat profesionalnih fudbalera FIFPRO upozorava da je čak 6 od 16 gradova domaćina Svetskog prvenstva 2026. u „ekstremno visokom riziku“ od toplotnog stresa.

Predsednik FIFA-e Đani Infantino izjavio je da će se dnevne utakmice igrati u zatvorenim stadionima koji imaju klimatizaciju. Međutim, zabrinutost ostaje, naročito ako se uzme u obzir prošireni broj timova (sa 32 na 48) i zgusnut raspored utakmica.

Još veći izazov bi moglo predstavljati Svetsko prvenstvo 2030, koje će se igrati u Španiji, Portugalu i Maroku – zemljama koje su ovog leta već beležile temperature iznad 40°C. Iako su utakmice planirane za poslepodnevne i rane večernje sate, to možda neće biti dovoljno da se izbegne rizik.

FIFA je u svojoj internoj evaluaciji pokušala da umanji rizik, navodeći da su „vremenske prilike teško predvidive“, ali da „verovatno neće uticati na zdravlje igrača i učesnika“.

Toplotni udar i hipetermija – opasnosti nisu teorijske

Fizički napor od 90 minuta igre na direktnom suncu može izazvati hipetermiju – stanje povišene telesne temperature koje opterećuje srce i cirkulaciju.

„Kada se jezgro tela pregreje, dolazi do ozbiljnih fizioloških reakcija: grčeva, iscrpljenosti, pa čak i potencijalno smrtonosnog toplotnog udara,“ kaže Žilijen Perijar sa Univerziteta u Kanberi.

Na Svetskom klupskom prvenstvu, igrači su se tokom pauza rashlađivali prskalicama i ledenom vodom – privremeno rešenje koje nije održivo za ceo turnir.

Mnogi sportovi tokom leta, poput maratona na Olimpijadi, pomeraju termine na rane jutarnje ili noćne sate. U fudbalu je to ređe zbog prilagođavanja evropskom TV tržištu.

Upravo zbog toga FIFA teško može da izbegne dnevne termine, naročito uz proširen kalendar.

Vreme je za promenu kalendara?

Problem je izraženiji kada se Svetsko prvenstvo održava na severnoj hemisferi, gde su jun i jul najtopliji meseci. Izuzetak je bio 2022. kada je turnir u Kataru pomeren za novembar-decembar.

Slično se očekuje i za 2034. godinu, kada će domaćin biti Saudijska Arabija. Međutim, pomeranje turnira u kalendaru je logistički zahtevno jer remeti sezone evropskih liga i Ligu šampiona.

FIFA za sada nije odgovorila na pitanja da li razmatra alternativne datume za 2030. i 2034.

Klimatske promene remete i sport

Kako planeta nastavlja da se zagreva, pitanje kada i gde organizovati sportske događaje na otvorenom postaće sve urgentnije. Prema istraživaču Oliju Džeju sa Univerziteta u Sidneju, čak i obični ljudi danas su 28% više izloženi umerenim ili visokim rizicima od toplote nego devedesetih godina.

„Ovo je simbol nečeg mnogo većeg,“ zaključuje klimatski naučnik Majkl Man sa Univerziteta u Pensilvaniji. „Ne samo opasnosti i neprijatnosti po navijače i igrače, već i pokazatelj koliko su klimatske promene disruptivne po naš način života.“