A upravo tih sedam kineskih firmi čine okosnicu globalnog tržišta solarne energije koje, bez mnogo buke, postaje stub energetske tranzicije u svetu. Pitanje je: hoće li Srbija uspeti da uhvati korak?

Po prošlogodišnjoj analizi Blumberga sedam navedenih solarnih kompanija, uskoro će proizvoditi više energije za svet nego sedam najvećih naftaških giganata. To predstavlja pravu tehnološku i ekološku revoluciju, jer znači da ekspanzija energije sunca, kao obnovljive i održive energije, konačno postaje sveobuhvatna i da daje rezultate. Kada se radi o globalnom udelu u proizvodnji električne energije, solarna energija se približava dvocifrenom procentu, sa pojednim evropskim državama gde je njihov udeo čak blizu 20%, poput Grčke, Španije, Holandije, ali i susedne Mađarske. To jeste novina, jer je česta percepcija da se radi o marginalnoj tehnologiji sa ograničenom primenom, dok u realnosti ona zauzima sve veću važnost za svetsku energetsku stabilnost.

Zbog toga, postavlja se pitanje da li će i kada solarna energija doživeti ekspanziju u Srbiji i zauzeti veći deo energetskog miksa. Postoje različiti faktori zašto ovaj vid obnovljivih izvora energije u našoj zemlji može da ima važniji udeo, ali su tu i prepreke koje nije lako prevazići radi efikasnije realizacije ove ekspanzije. Prvi znaci o njenoj važnijoj ulozi se javljaju, ali je važno analizirati i gde su ograničenja.

Zašto se dešava ekspanzija solarne energije

Svetska ekspanzija solarne energije u velikoj meri je podstaknuta potrebom za borbom protiv klimatskih promena i prelaskom na čistije izvore energije. Prema Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA), elektroenergetski sektor je odgovoran za oko 40% globalnih emisija ugljendioksida, što sektor čini glavnom metom za dekarbonizaciju. Solarna energija, koja ne emituje gasove staklene bašte tokom svog rada, zato se lako nametnula kao jednostavno rešenje. Tokom 2023, solarna fotonaponska energija (PV) činila je preko 75% svih novih instaliranih kapaciteta obnovljivih izvora energije u svetu. Zemlje poput Indije i Kine postavile su ambiciozne solarne ciljeve, te Indija ima za cilj da dostigne 280 GW solarnih kapaciteta do 2030. godine, dok je samo Kina instalirala preko 216 GW novih solarnih kapaciteta u 2023. godini, što je više od ukupnog solarnog kapaciteta Sjedinjenih Država u tom trenutku.

Povezano: Zašto je zelena tranzicija Španije (mahom) uspešna?

Osim potrebe za dekarbonizacijom energetskog sektora, jedan od najznačajnijih pokretača ovog rasta je brzi pad cene solarne energije. Prosečna cena solarne fotonaponske električne energije velikih razmera pala je za 88% između 2010. i 2022. godine, prema podacima Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA). Ovo smanjenje troškova znači da je solarna energija sada najjeftiniji izvor nove električne energije u većini delova sveta. Na primer, na Bliskom Istoku, solarni projekat Al Dafra u Ujedinjenim Arapskim Emiratima će isporučivati električnu energiju po ceni od samo 0,0135 dolara po kilovat-satu, što je manje od polovine prosečne globalne cene električne energije proizvedene iz fosilnih goriva. Takvo određivanje cena učinilo je solarnu energiju ne samo ekološki privlačnom već i ekonomski isplativom, posebno u sunčanim regionima poput Afrike, Australije i jugozapadnih Sjedinjenih Američkih Država. Zbog povećanja ekonomije obima globalno, cena samih solarnih panela drastično je pala, te je sada na oko 10% svoje cene sa početka prethodne decenije.

Podrška kroz javne politike i investicije dodatno ubrzava ovaj trend. Evropska unija, na primer, učinila je solarnu energiju centralnim delom svoje strategije REPowerEU, sa namerom da instalira preko 320 GW solarnih fotonaponskih sistema do 2025. i 600 GW do 2030. godine. U Sjedinjenim Američkim Državama, Bajdenov Zakon o smanjenju inflacije iz 2022. godine uključuje preko 369 milijardi dolara investicija u čistu energiju, od kojih je veliki deo namenjen za širenje solarne energije. U međuvremenu, čak i u zemljama poput Kenije i Bangladeša, kućni solarni sistemi van mreže donose električnu energiju milionima ljudi koji ranije nisu bili povezani na mrežu, čime se pokazuje uloga solarne energije u regionima gde drugi izvori nisu ni približno primenjivi. 

Osim ovih faktora, širenje naprednih sistema za skladištenje energije i baterija značajno je povećalo efikasnost i pouzdanost solarne energije. Jedno od glavnih ograničenja solarne energije je njena osnovna priroda, jer solarni paneli proizvode električnu energiju samo kada sunce sija. Međutim, moderni sistemi baterija, kao što je Tesla Powerwall ili instalacije lokalnih razmera poput australijskog Hornsdale Power Reserve, omogućavaju skladištenje viška solarne električne energije tokom dana i korišćenje noću ili tokom oblačnih perioda. Kako se tehnologija baterija poboljšavala, troškovi su takođe opali, preciznije za oko 89% između 2010. i 2022. godine, prema BlumbergNEF-u, te je i samo skladištenje pristupačnije. 

Ovo je takođe omogućilo stabilnije i otpornije snabdevanje električnom energijom, smanjilo oslanjanje na rezervna postrojenja na fosilna goriva i omogućilo veću integraciju solarne energije u nacionalne mreže. U Kaliforniji, na primer, solarne instalacije sa baterijama pomogle su državi da se nosi sa periodima najviše potražnje i izbegne nestanke struje, dok u regionima u razvoju, sistemi sa solarnom energijom i skladištenjem van mreže prvi put obezbeđuju konstantnu električnu energiju udaljenim zajednicama. Uz podršku politika vlada, pad troškova, tehnološke inovacije i rastuću potražnju, solarna energija ne samo da raste, već i ​​transformiše energetski miks širom sveta. Naravno, postavlja se pitanje da li se svi ovi procesi mogu replikovati i u Srbiji?

Ekspanzija solarne energije u Srbiji?

Načelno gledano, Srbija ima značajan potencijal za širenje solarne energije zbog svog povoljnog geografskog položaja, sa prosečno preko 2.000 sunčanih sati godišnje u većem delu zemlje. Međutim, donedavno je solarna energija igrala samo malu ulogu u nacionalnom energetskom miksu, koji je i dalje u velikoj meri zavisan od uglja, a posebno lignita, jednog od fosilnih goriva sa najvišim stepenom zagađenja. Kao deo procesa pristupanja EU i obaveza prema Ugovoru o Energetskoj zajednici, Srbija je sada pod sve većim pritiskom da pređe na čistije izvore energije, uključujući solarnu energiju. Javna politika je prepoznala ovu potrebu i počela da postavlja temelje za solarnu tranziciju, iako je tempo i dalje relativno spor u poređenju sa regionalnim liderima poput Grčke, Mađarske ili Rumunije.

Povezano: Koja je ekološka cena uspona veštačke inteligencije?

Poslednjih godina, nekoliko važnih inicijativa najavilo je mogući rastući zamah za razvoj solarne energije u Srbiji. Tokom 2021. godine, Srbija je usvojila novi Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije, kojim su uvedeni tržišno zasnovani podsticaji za proizvođače obnovljivih izvora, pojednostavljene procedure izdavanja dozvola i omogućene ugovori o otkupu električne energije (skraćeno UOPE). Ovaj zakon je takođe omogućio građanima i preduzećima da postanu „prozjumeri“, odnosno istovremeni proizvođači i potrošači električne energije, što je vlasnicima kuća i kompanijama olakšalo instaliranje solarnih panela na krovovima i isporuku viška električne energije u mrežu, iako postoje kritike pojedinih praktičnih elemenata ovih regulacija. Pored toga, početkom 2023. godine, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i drugi međunarodni partneri obećali su podršku zelenoj energetskoj tranziciji Srbije, uključujući finansiranje projekata solarne infrastrukture.

Nekoliko velikih solarnih projekata je takođe najavljeno ili je u razvoju. Jedan od istaknutijih među njima je projekat Solarina, koji ima za cilj instaliranje skoro 300 MW solarnih kapaciteta, što ga čini jednim od najvećih solarnih parkova na Zapadnom Balkanu. Strani investitori, uključujući kompanije iz Nemačke i UAE, izrazili su interesovanje za solarno tržište u Srbiji, navodeći njen solarni potencijal i stratešku lokaciju. Elektroprivreda Srbije (EPS), takođe počinje da istražuje svoju ulogu u razvoju solarne energije, uključujući hibridne projekte koji kombinuju solarnu energiju i skladištenje baterija na bivšim lokacijama uglja, kao što je rudarski basen Kolubara.

Jedna od ključnih inicijativa je partnerstvo vredno 1,6 milijardi evra između kompanija UGT Renewables i Hyundai Engineering, koje ima za cilj izgradnju šest solarnih elektrana širom Srbije sa ukupnim kapacitetom na vrhuncu mogućnosti od 1,2 GW, u kombinaciji sa sistemima za skladištenje u vidu baterija od 200 MW/400 MWh, a završetak radova je planiran do 2028. godine. Ovaj projekat predstavlja jednu od najvećih investicija u obnovljive izvore energije na Zapadnom Balkanu i značajno će povećati udeo solarne energije u energetskom miksu Srbije. Istovremeno, Kina se pojavljuje kao ključni igrač u solarnom sektoru u Srbiji. Kompanija Hunan Rich Photovoltaic Science and Technology najavila je preko 300 miliona evra investicija za proizvodni pogon solarnih panela snage 1 GW u Paraćinu i solarnu elektranu snage 200 MW. Pored toga, Kina je obećala rekordnih 2,18 milijardi evra investicija u solarnu, vetroenergetsku i vodoničnu infrastrukturu u Srbiji.

Navedene inicijative i programi govore da se ekspanzija solarne energije u Srbiji dešava i da je od marginalne teme, ona postala relevantna kada se radi o energetici. Naravno, postavlja se i pitanje koje su objektivne mogućnosti ovog rasta i gde se nalaze ograničenja da se ovaj evropski i svetski trend realizuje brže nego sada. 

Prepreke i objektivne mogućnosti

Uprkos velikim stranim investicijama i zakonodavnim reformama, solarna energija i dalje čini manje od jedan odsto proizvodnje električne energije u Srbiji. Ova ograničena penetracija je rezultat strukturnih i administrativnih barijera. Infrastruktura mreže je i dalje zastarela, a mnogim priključnim tačkama nedostaje kapacitet za rukovanje novim instalacijama obnovljivih izvora energije bez nadogradnje. Birokratske prepreke su takođe velika prepreka. Prema studiji NALED-a i USAID-a iz 2023. godine o srpskim prozjumerima, prosečan administrativni proces za instaliranje i povezivanje solarnih sistema traje oko 114 dana, pri čemu 60% korisnika čeka više od dva meseca. Isto istraživanje otkriva da se čak 59% korisnika žalilo na dugu obradu zahteva, 47% na nejasna uputstva, a 34% na visoke administrativne takse. Ove neefikasnosti obeshrabruju investicije i odlažu implementaciju solarne energije kod pojedinačnih korisnika.

Povezano: Ekološke čeličane: Svetionik nade ili greenwashing?

Štaviše, spomenuta studija je otkrila da je 78% trenutnih prozjumera finansiralo svoje solarne instalacije iz svog džepa, dok se samo 10% oslanja na bankarske kredite, a samo 12% koristi bilo koji oblik javnih podsticaja. Ovo ukazuje na nedostatak sveobuhvatnijih državnih programa podrške, posebno za domaćinstva sa nižim prihodima. Iako su građani pokazali snažnu motivaciju očekujući, u proseku, smanjenje računa za struju od 46%, samo 16% prozjumera planira da poveća svoj trenutni solarni kapacitet u naredne tri godine. Glavni razlozi uključuju nepovoljno neto merenje od strane EPS-a, nedostatak finansijske potrebe za većom proizvodnjom i teret ponovljenih administrativnih procedura. Među onima koji nisu sigurni u vezi sa budućim investicijama, 81% je reklo da bi ih ohrabrili niži porezi i naknade vezani za električnu energiju, a 33% povećanje cena električne energije, što sugeriše da bi promene politika mogle značajno da povećaju trenutno učešće.

Ova studija ukazuje i da lokalne samouprave takođe igraju mešovitu ulogu što se tiče efikasnosti i uspešnosti. Iako 85% opština izveštava o interesovanju građana i preduzeća za solarne instalacije, samo 15% trenutno ima solarne panele na javnim zgradama, a 60% je uključeno u finansiranje solarnih projekata. Polovina njih se oslanja na nacionalni budžet, 43% na međunarodne donatore, a samo 8% na sopstvene budžete. Važno je napomenuti da 70% lokalnih samouprava tvrdi da imaju mere podrške solarnoj energiji u svojim planskim dokumentima, a 56% onih bez takvih mera planiralo je tada da ih uskoro uvede, što ukazuje na rastuću institucionalnu svest i na lokalu. Ipak, mnogi predstavnici lokalnih vlasti navode sporu i neefikasnu saradnju sa EPS-om kao kritično usko grlo.

Uprkos ovim problemima, dugoročne perspektive su optimistične, što zbog lokalnih, što zbog međunarodnih faktora. Očekuje se da će cene energije u Srbiji porasti, a globalni troškovi solarnih panela nastaviti da padaju, što solarnu energiju čini sve atraktivnijom. Spomennuti veliki strani projekti, poput ugovora između UGT Renewables i Hyundai Engineering vrednog 1,6 milijardi evra i kineskog obećanja od 2,18 milijardi evra za solarnu, vetroenergetsku i vodoničnu energiju, ipak ukazuju da će se velika solarna infrastruktura brzo širiti. Ukoliko je budu pratile domaće reforme, pojednostavljivanje procesa izdavanja dozvola, poboljšanje pristupa mreži, povećanje subvencija i razjašnjenje propisa o naplati, Srbija bi mogla da značajno poveća penetraciju solarne energije u narednih pet godina. Prozjumeri, ako se osnaže i povećaju u broju, mogu da postanu okosnica ove energetske tranzicije, posebno u ruralnim i prigradskim područjima gde su krovne i kopnene instalacije održive. Zbog toga, globalni trend ekspanzije solarne energije neće zaobići Srbiju, a deluje i da naša zemlja ide u susret ovim trendovima, te je samo pitanje brzine i efikasnosti ovog procesa koji dolazi.