Na samo nekoliko kilometara od užurbanog centra Helsinkija, možete se naći kako šetate ispod visokih borova, duž tihih jezera i preko stenovitih predela oblikovanih još iz vremena ledenog doba. Radi se o nacionalnom park Nuksio, izvanrednom primeru kako je Finska integrisala očuvanje prirode u samu strukturu modernog života. U malo drugih zemalja na svetu stanovnik prestonice može da putuje na posao tramvajem i provede popodne planinareći u zaštićenoj šumi, a da nikada ne napusti šire okruženje glavnog grada.

Ova blizina divljine urbanom životu nije slučajnost i proizvod je višedecenijske javne politike. Ovaj neobičan miks odražava duboku kulturnu i političku posvećenost očuvanju prirode, održivosti i zelenoj tranziciji u ovom društvu. U poslednje dve decenije, Finska je ne samo sačuvala ogromne površine prirodnih staništa, već je i napravila jedan od najodlučnijih izlazaka iz upotrebe uglja u Evropi, tako što je brzo povećala upotrebu obnovljivih izvora energije na račun izvora koji proizvode visoke emisije ugljendioksida. U brojnim oblastima koje se tiču održivog rasta, ova nordijska država je u samom vrhu, a u nekoliko i prva na svetu.

Od zaštite tresetišta do ulaganja u koridore biodiverziteta i obnove šuma, Finska pokazuje da zelena tranzicija nije samo u dekarbonizaciji ekonomije, već i u odbrani onoga što je već čisto i divlje. Finska je verovatno u završnoj fazi svoje zelene tranzicije, ali posao još uvek završen. Ugalj je praktično ukinut. Energija vetra je u porastu. Priroda nije samo očuvana, već je postavljena na visoku poziciju. Ono što sada preostaje jeste produbljivanje i usavršavanje transformacije: dekarbonizacija industrije, elektrifikacija transporta u velikim razmerama i osiguravanje da zaštita biodiverziteta ide u korak sa širenjem obnovljivih izvora energije. Zbog toga, analiza zelene tranzicije Finske ujedno znači i analizu pozitivne studije slučaja zelene tranzicije jedne od najbogatijih država sveta.

Uspesi finske energetske tranzicije

Finska je ove godine postigla značajan cilj u svojoj energetskoj tranziciji zatvaranjem svoje poslednje aktivne termoelektrane i toplane na ugalj, postrojenja Salmisari u Helsinkiju. Ovaj potez se realizovao značajno pre roka 2029. godine, kada je ova politika bila originalno usmerena. Ovo zatvaranje, koje je sprovela energetska kompanija Helen, deo je šire strategije zamene uglja mešavinom električne energije, otpadne toplote, toplotnih pumpi i biogoriva poput peleta i drugih sličnih elemenata. Očekuje se da će ova tranzicija smanjiti emisiju ugljenika u Helenu za 50%, a ukupnu emisiju Finske za skoro 2%. Primetno je da je ova promena postignuta bez povećanja troškova energije za potrošače, jer Finska i dalje uživa neke od najnižih cena električne energije u Evropi, a očekuje se da će cene daljinskog grejanja pasti.

Povezano: Zašto je zelena tranzicija Španije (mahom) uspešna?

Značajan faktor u uspešnoj energetskoj tranziciji Finske je brzo širenje energije vetra i njena veća primena. Do 2024. godine, energija vetra je nadomestila 24% potražnje za električnom energijom u zemlji, prevazilazeći tako hidroenergiju, čime je postala drugi najveći izvor električne energije posle nuklearnih centrala. Ovaj rast je pokrenut i vladinim politikama i javnom podrškom, pri čemu 82% Finaca podržava širenje upotrebe energije vetra. Kapacitet energije vetra u zemlji povećan je za 20% u odnosu na prethodnu godinu, a proizvodnja je porasla za 37%, što pokazuje snažan razvoj sektora. Iako je upotreba energije vetra u ovoj državi značajno manja nego u Danskoj, gde prelazi 50% ili Ujedinjenom Kraljevstvu gde je bliže jednoj trećini, Finska se ističe po brzini rasta njenog udela.

Obilni resursi obnovljive energije Finske takođe su privukli značajna ulaganja globalnih tehnoloških kompanija. Na primer, Gugl je uložio milijardu evra u proširenje svog kampusa data centra u Finskoj, koristeći višak energije vetra u zemlji za napajanje svojih operacija energijom od 97% bez ugljenika. Slično tome, Majkrosoft razvija više novih data centara u Finskoj, u partnerstvu sa lokalnom kompanijom Fortum kako bi koristio otpadnu toplotu za daljinsko grejanje, a sve u skladu sa finskim ciljevima ugljenične neutralnosti. Osim privlačenja stranih kompanija zbog održive strukture svoje proizvodnje električne energije, Finska je jedna od država gde elektrifikacija sektora saobraćaja ima najviše uspeha. Elektrifikacija transporta ima široku primenu, a zbog niskougljenične proizvodnje električne energije, ekspanzija električnih vozila i hibrida u ovoj zemlji ne donosi posredno zagađenje zbog proizvodnje struje iz foslinih goriva.

U 2023. godini, hibridna i električna vozila činila su 78% registracija novih automobila u Finskoj, pri čemu je 44% bilo hibrida, a 34% potpuno električnih. Ovo svrstava Finsku među vodeće zemlje EU u usvajanju čistijih tehnologija vozila. Međutim, ona i dalje zaostaje za svojim nordijskim susedima; na primer, Norveška je postigla udeo električnih vozila od 89% u prodaji novih automobila, a Švedska 69%. Faktori poput viših cena vozila i ograničene infrastrukture za punjenje identifikovani su kao izazovi za brže usvajanje u Finskoj. Ipak, u poređenju sa prosekom Evropske unije ili čak razvijenim ekonomijama poput Nemačke ili Francuske, ova država je nekoliko koraka ispred.

U industrijskom sektoru, Finska unapređuje održivost kroz reforme u proizvodnji čelika. SSAB, veliki proizvođač čelika sa poslovanjem u Finskoj, bio je među prvima na svetu u procesu proizvodnje čelika bez fosilnih goriva korišćenjem vodonika umesto tradicionalnih procesa zasnovanih na koksu. Ova inovacija predstavlja značajan korak ka smanjenju emisije ugljenika u teškoj industriji. Ključna prepreka u bržoj ekspanziji je nedostatak kvalifikovanih inženjera neophodnih za implementaciju svih navednih zelenih tehnologija. Finskoj je potrebno dodatnih 3100 do 4500 inženjerskih stručnjaka godišnje kako bi zadovoljila zahteve svoje zelene tranzicije. Ovaj jaz je posebno izražen u sektorima kao što su građevinarstvo, energetika i proizvodnja baterija. Brz tempo tehnoloških promena zahteva ne samo tehničku stručnost već i prilagodljivost i kontinuirano učenje među stručnjacima koje još uvek ide nedovoljno brzo.

Očuvanje prirode i ekološke mere

Ukoliko se izuzmu koraci u sferi industrije i energetike, može se reći da je ova država ostvarila veće uspehe kada se radi o očuvanju prirodnog okruženja. Finska posvećenost očuvanju prirode duboko je ukorenjena u njenom nacionalnom identitetu. Sa preko 70% svoje teritorije prekrivene šumama, Finska je odavno prepoznala ekološku, kulturnu i ekonomsku vrednost svojih prirodnih pejzaža. Jedno od najistaknutijih dostignuća je njena široka mreža nacionalnih parkova i zaštićenih područja, koja pokrivaju oko 12% površine države. Ovi parkovi nisu samo udaljena divljina, već su često lako dostupni iz urbanih centara. Na primer, spomenuti nacionalni park Nuksio nalazi se odmah izvan Helsinkija, što omogućava stanovnicima grada da se povežu sa prirodom za manje od sat vremena. Ovaj bliski odnos između ljudi i prirode razvio je široko rasprostranjeno poštovanje prema očuvanju prirode u finskom društvu.

Što se tiče zaštite biodiverziteta, Finska je sprovela strategije koje prevazilaze granice nacionalnih parkova. Država aktivno održava koridore staništa kako bi osigurala povezanost divljih životinja i smanjila fragmentaciju ekosistema. Programi za obnavljanje močvara, tresetišta i starih šuma pokrenuti su i uz nacionalno finansiranje i uz podršku Evropske unije. Tresetišta su posebno od vitalnog značaja za finske ciljeve u oblasti klimatskih promena, jer skladište ogromne količine ugljenika. Zaštita i ponovno vlaženje degradiranih tresetnih područja je ključni prioritet u finskim strategijama za klimu i biodiverzitet. Štaviše, zemlja je usvojila Strategiju EU za biodiverzitet za 2030. godinu, čime se obavezača da će do navedene godine da zaštiti 30% svog kopnenog i morskog područja.

Povezano: Kako su životinje platile kineski ekonomski razvoj

Upravljanje šumama u Finskoj uspeva da balansira između ekonomske upotrebe i ekološke zaštite okruženja. Finski šumarski sektor je visoko produktivan i tehnološki napredan, ali ipak zasnovan na održivim praksama. Šume su uglavnom u privatnom vlasništvu, a pojedinačni zemljoposednici igraju centralnu ulogu u upravljanju šumama. Propisi zahtevaju ponovnu sadnju nakon seče, a Finska održava jednu od najviših stopa obnove šuma u ​​Evropi. Međutim, tenzije su porasle poslednjih godina jer ekološke grupe kritikuju seču velikih razmera, posebno starih šuma, ali i njen potencijalni uticaj na ugrožene vrste kao što su leteća veverica i sajmenska foka.

Već godinama finska šumarska industrija ostaje jedan nekoliko kamena temeljaca njene ekonomije, jer i danas čini približno 16% ukupnog izvoza robe ove zemlje, sa vrednošću izvoza od 12 milijardi evra. Ovaj sektor obuhvata i mašinsku (npr. rezanu građu, šperploču) i hemijsku (npr. celuloznu industriju, papir, karton) industriju. Konkretno, industrija proizvoda od drveta doprinela je izvoznim prihodima sa 3 milijarde evra, dok je industrija celuloze i papira dodala 9 milijardi evra. Uprkos padu vrednosti izvoza od 16% u odnosu na 2022. godinu, šumarska industrija nastavlja da igra značajnu ulogu u finskom trgovinskom i ekonomskom okruženju. Zbog toga, uprkos protivljenju ekoloških aktivista, šumarska industrija ostaje moćan igrač sa svojim uticajem.

Kao odgovor na ovu debatu, finska vlada je preduzela korake za poboljšanje transparentnosti i sistematičniju integraciju prioriteta zaštite u planiranje korišćenja zemljišta. Inicijative poput programa biodiverziteta šuma Metso pružaju podsticaje vlasnicima zemljišta da dobrovoljno štite ekološki vredna šumska područja. Istovremeno, nastavljaju se debate o održivosti energije biomase i ulozi industrija zasnovanih na šumarstvu u zelenoj ekonomiji. Iako su izazovi stvarni, Finska ostaje jedna od retkih zemalja u kojima se ekonomski razvoj i očuvanje prirode ne smatraju međusobno isključivim. Njena sposobnost da sprovodi oba cilja, kroz politiku zasnovanu na nauci, snažnoj javnoj podrškci i inkluzivnim upravljanjem, čini je globalnim liderom u modernom upravljanju životnom sredinom.

Uprkos snažnim rezultatima Finske, njeni napori u očuvanju prirode suočavaju se sa nekoliko stalnih izazova. Spomenuto intenziviranje šumarskih operacija, ali i gubitak staništa i dalje predstavljaju pretnju mnogim vrstama, sa više od 800 vrsta koje žive u šumama trenutno klasifikovanih kao ugrožene. Takođe, klimatske promene uvode nove prepreke, jer menjaju sastav šuma i povećavaju rizik od pojave štetočina i šumskih požara. Balansiranje ekonomskih interesa, posebno moćne šumske industrije, sa ekološkim integritetom ostaje još uvek osetljivo političko pitanje. Međutim, preovlađuje osećaj optimizma. Javna svest o ekološkim problemima je visoka, a podrška zaštiti biodiverziteta nastavlja da raste. Snažne institucije Finske, naučna stručnost i kultura izgradnje konsenzusa nude solidnu osnovu za rešavanje ovih tenzija i osiguravanje da očuvanje prirode ostane centralni stub politike zaštite životne sredine ove zemlje.

Budućnost finske zelene tranzicije

Kada se analiziraju naredni koraci, uprkos velikim uspesima, finska zelena tranzicija ulazi u složeniju i zahtevniju fazu. Iako je zemlja već postepeno ukinula ugalj pre roka i masovno povećala upotrebu energije vetra, sledeća tačka leži u dubljoj dekarbonizaciji teške industrije i široj elektrifikaciji društva. Sektori čelika, hemikalija i cementa i dalje se u velikoj meri oslanjaju na fosilna goriva, a njihov prelazak na čisti vodonik ili elektrifikovane alternative zahtevaće značajna ulaganja i tehnološke inovacije. Slično tome, zamena grejanja na naftu u zgradama, modernizacija električne mreže i obezbeđivanje kapaciteta za skladištenje energije za rukovanje ne uvek pouzdanim obnovljivim izvorima energije su svi neophodni sledeći koraci. Ovi izazovi zahtevaju ne samo tehnička rešenja, već koordinirano nacionalno planiranje i snažnu političku volju vladajućih elita.

Povezano: DR Kongo bi mogao da postane Saudijska Arabija minerala

U oblasti saobraćaja, kao što je navedeno Finska će morati da ubrza svoje napore kako bi se približila ili prevazišla tempo koji su postavile susedne zemlje poput Norveške i Švedske. Iako usvajanje električnih vozila stalno raste, prepreke poput (još uvek) više cene vozila, ograničene infrastrukture za punjenje u ruralnim područjima i sporog obrta voznog parka ostaju. Politike subvencionisanja kupovine električnih vozila, ulaganja u široko rasprostranjene stanice za punjenje i promocije javnog prevoza sa niskim emisijama, posebno u manjim gradovima, biće ključne u narednim koracima ka održivosti. Finska bi takođe trebalo da u narednim godinama proširi elektrifikaciju teretnih vozila i javnih autobusa i da iskoristi svoje domaće šampione poput Kempauera i Virte kako bi podstakla i izvoz i domaću infrastrukturu za punjenje. Vazduhoplovni i pomorski transport, vitalni za geografski udaljenu zemlju poput Finske, zahtevaće sopstvene prilagođene strategije, verovatno uključujući biogoriva i sintetička goriva koja su u fazi razvoja.

Da bi se osigurala da je zelena tranzicija sveobuhvatnija i trajnija, Finska već sada investira u obrazovanje, obuku ljudi u vezi nedostajućih veština i socijalnu podršku. Kako se industrije transformišu, biće potrebne nove veštine u inženjerstvu, IT-u, građevinarstvu i sistemima obnovljivih izvora energije. Manje ekološki i tehnološki razvijene države bi naravno volele da dođu do faze da im ovo budu problemi, a ne neke elementarnije prepreke, međutim svakako ih je bitno rešiti. Premošćavanje nedostatka radne snage, posebno u novim zelenim profesijama, biće ključno za izbegavanje uskih grla u implementaciji važnih strategija. Sa ovim će se suočavati i druge države kada dođu u fazu ekološke svesti i razvoja Finske, a one su u ovoj državi nova realnost. Zbog velike površine u odnosu na broj stanovnika, finske politike generalno uvek moraju da uzmu u obzir regionalnu ravnopravnost kako bi se osiguralo da se ekonomske koristi od tranzicije osete širom zemlje, uključujući i manje urbanizovana područja. Finska je već pokazala da napredak u zaštiti životne sredine i ekonomska snaga mogu ići ruku pod ruku. Preostali zadatak je da se transformacija završi fokusiranjem na industrijske inovacije i dugoročnu otpornost na klimatske promene, te ova država više neće davati iole relevantan negativandoprinos klimatskim promenama, već upravo suprotno, biće školski primer zelene tranzicije za ostale države sveta.