Iako nije objavio zvanični klimatski plan ili programske tačke, iskustvo Donalda Trampa iz njegovog poslednjeg boravka u Ovalnoj kancelariji i njegove česte pritužbe na obnovljivu energiju nude neke naznake o tome šta je pred Amerikom i svetom. 

Reč je o  lideru koji u najmanju ruku ne shvata pitanje klimatskih promena ozbiljno i koji u svakoj prilici relativizuje održive izvore energije iz ugla same tehnologije i njihove isplativosti. Ukoliko se uzme u obzir da je to početna tačka njegovog rezona i aksiom njegovog razumevanja energetike, može se reći da bi ekološki svesna javnost trebalo da bude u najmanju ruku skeptična prema njemu.

Ipak, Trampovi lični stavovi i opredeljenje ka tradicionalnijim izvorima energije i pristupu životnom okruženju nisu nužna garancija promene same politike države. Jedan deo se može pripisati političkoj retorici i želji da se dodvori konzervativnim biračima i podržavaocima u vidu giganta industrije fosilnih goriva, a da to konkretne mere neće slediti. Pojedine zakone i javne politike je teško oboriti, a investiranje prevelikog političkog kapitala i energije u to možda nije prioritet u trenutnom svetskom političkom kontekstu. Pojedine mere mogu da naprave štetu republikanskim izbornim jedinicama koje beleže benefite od trenutnih zelenih programa, pa uprkos ideološkim razlozima, ukidanja takvih programa dnevna politika možda ne dozvoli. 

Sa druge strane, postoje pojedine ekološke politike koje će biti lakša meta ili one koje će iziskivati određeni trud za rušenje koji nije veliki. Iako dolazeći predsednik najavljuje velike promene u ovoj sferi i navodi da Amerika može da plati najrazličitije skupe programe kroz eksploataciju „bogatstva ispod njene zemlje“ i carine, uvek se postavlja pitanje koliko će se daleko ići u tom smeru. Zbog toga je važno analizirati koje su njegove objektivne mogućnosti u delovanju protiv ekoloških mera i zelene tranzicije i da li će imati uspešnu ulogu u tome, kao i u kojim oblastima je ona najizvesnija.

Trampove lake ekološke mete

Ono što Donaldu Trampu daje veliku prednost je potpuna vertikala vlasti koju će imati barem do međuizbora krajem 2026. Republikanci imaju solidnu većinu u Senatu i manju prednost u Predstavničkom domu, kao i solidnu većinu konzervativnih sudija u Vrhovnom sudu. To daje široke mogućnosti kada je reč oo donošenju važnijih zakona i rušenju aktuelnih politika, pa i onih koja se tiču ekoloških elemenata. Demokrate će za dve godine imati priliku da napadaju republikansku većinu i deluje da će republikanci biti ranjiviji u Predstavničkom domu, gde bi demokrate pobedom mogli da spreče rušenje važnijih aktivnih programa ili donošenje novih koji bi išli na štetu zelene politike.

Ipak, uprkos Senatu i Predstavničkom domu i potencijalnoj srednjoročnoj ranjivosti većine u legislativnim telima, sam predsednik ima određena ovlašćenja. Donald Tramp kao lični arsenal- bez potrebe da traži odobrenja senatora i kongresmena – ima izvršna ovlašćenja, i u prošlosti ih je već koristio kao alat. U tome nije jedinstven, jer je i Džo Bajden pojedine politike sprovodio na ovaj način, uključujući i obaranje pojedinih Trampovih odluka prvog dana po stupanju na dužnost. Zbog ovih ovlašćenja moguće je predviđati oblasti u kojima će republikanski lider moći da brzo nanese štete klimatskoj politici SAD-a.

Pročitaj

Teodor Ruzvelt prvi ekološki predsednik SAD

Kolokvijalno rečeno „zicer“ za Donalda Trampa biće Pariski sporazum o klimi iz kog su SAD istupile još u njegovom prvom mandatu. Džo Bajden je po stupanju na dužnost oborio ovu odluku i izvesno je da će nova republikanska vlast ići u smeru ponovnog izlaska iz navedenog sporazuma. SAD bi se u tom scenariju pridružile tek nekolicini država koje nisu deo ovog sporazuma, poput Irana, Jemena i Libije. Međutim, važno je navesti da će sam izlazak iz sporazuma biti više simboličkog karaktera, jer i uprkos Bajdenovim ekološkim politikama, SAD nisu bile na putu da ispune obaveze iz navedenog sporazuma.

Oblast gde njegova ovlašćenja mogu da imaju efekta su oblasti poput korišćenja zemlje u saveznom vlasništvu, naročito onog u zaštićenim zonama, kao i obaranje dosadašnjih klimatskih ciljeva. Tramp bi mogao da poništi naredbe o proširenju zaštite za nacionalne parkove, šume i vode tako što će poništiti odluke donete u skladu sa Zakonom o antikvitetima i drugim zakonima. Predsednik Bajden je svojevremeno iskoristio izvršna ovlašćenja da obnovi i proširi zaštitu za oblasti kao što su Nacionalni spomenik Bears Ears i Grand Staircase–Escalante u Juti, koje je Tramp ranije smanjio kako bi omogućio rudarstvo, bušenje i druge komercijalne aktivnosti. Republikanski lider bi mogao još jednom da smanji ova zaštićena područja kako bi ih otvorio za eksploataciju prirodnih resursa i ispašu za stočarsku proizvodnju.

Pored toga, Tramp bi mogao da preokrene Bajdenove inicijative za očuvanje 30% američkih zemalja i voda do 2030. godine (poznato kao cilj 30k30). Ovaj cilj obuhvata očuvanje zemljišta, očuvanje biodiverziteta i jačanje otpornost na klimatske promene. Tramp bi mogao da da prioritet komercijalnim interesima, kao što su seča šuma, rudarstvo i ekstrakcija fosilnih goriva, u odnosu na napore očuvanja na saveznim (u federalnom vlasništvu) zemljama i vodama. Bajdenove izvršne naredbe koje promovišu energetski sektor bez ugljenika do 2035. i neto nultu emisiju do 2050. mogle bi da takođe budu brzo ukinute.

Osim ovih mera, on može da učini i ustupke industriji fosilnih goriva i drugim proizvodnim granama kroz promenu standarda i regulacija. Tramp je prvom mandatu snizio standarde efikasnosti upotrebe goriva. Ponovo bi mogao da poništi strože standarde koje je nametnula Bajdenova administracija, što će omogućiti automobile i kamione koji su veći zagađivači duže na američkim putevima. Tramp bi mogao da cilja na Bajdenova pravila o smanjenju emisije metana iz naftnih i gasnih operacija kao svoj ustupak industriji fosilnih goriva, ali i da poništiti propise koji ograničavaju emisiju CO2 iz postrojenja na ugalj i prirodni gas.

Novi predsednik bi takođe mogao da olakša eksploataciju i korišćenje fosilnih goriva proširenjem dozvola za bušenje i smanjenjem ograničenja. Za vreme Bajdena, zakup polja nafte i gasa na saveznim zemljama je bio ograničen, a zakupi su pali na približno 150.000 hektara 2022. godine, što je najniži nivo od 740, iako je i Bajden odobravao nove projekte dosta efikasno. Tramp bi mogao da preokrene ovaj trend proširenjem zakupa za bušenje i „freking“ na milionima hektara saveznog zemljišta. Bušenje u moru, koje je Bajden ograničio u oblastima poput Atlantskog i Arktičkog okeana, moglo bi ponovo da bude pokrenuto, otvarajući time ogromne nove teritorije za istraživanje. Republikanski lider bi takođe mogao da pokuša da oživi naftovod Keystone XL, projektovan za transport 830.000 barela nafte dnevno iz Kanade u američke rafinerije, koji je odobrio tokom svog mandata, pre nego što mu je Bajden poništio dozvolu 2021. 

Ovakvi potezi bi dali prioritet proizvodnji fosilnih goriva i smanjili ekološka ograničenja u korist rasta industrije. Iako deluju kao niz sitnih poteza, oni značajno menjaju politiku prema klimatskim promenama i odgovornost koja se traži od američke privrede prema ekologiji. Navedene politike koje se primenjuju putem izvršnih naredbi, pravila agencija ili regulatornih radnji mogu da se brzo ponište, jer ne zahtevaju odobrenje Kongresa. Ukratko, Tramp bi lako mogao da preokrene mnoge Bajdenove politike zaštite životne sredine, posebno one koje se oslanjaju na ovlašćenja predsednika. Ipak, postoje i brojne važne politike gde taj posao neće biti tako lak i gde je pitanje da li će Trampovo delovanje ići tako daleko, kao i koje će mu biti realne političke mogućnosti za to.

Trampove komplikovanije ekološke mete

. Pojedine mete koje je Donald Tramp navodio u kampanji neće biti tako lak zadatak, kako to može zvučati u njegovoj interpretaciji sa mitinga. Manje je izvodljivo poništiti glavne programe vezane za izglasane zakone, sudske presude i delovanja pojedinačnih saveznih država ili privatnog sektora. Iako je republikanski lider  da na kampanjskim skupovima entuzijastično napadao podsticaje za zelenu energiju, poreske povraćaje za električna vozila ili obnovljive načine proizvodnje struje, promena ovih politika će ići malo teže.

Većina ovih politika sadržana je u takozvanom Zakonu o smanjenju inflacije (Inflation Reduction Act – IRA), a zakone koje je izglasao Kongres je komplikovanije oboriti. IRA je izglasana 2022. i program izdvaja 369 milijardi dolara za podsticaje za čistu energiju, subvencije i poreske kredite u ovoj oblasti, što ga čini najvećom klimatskom investicijom u istoriji SAD. Rušenje IRA zahteva da novi izglasani zakon poništi njegove odredbe. 

Na primer, Tramp je u kampanji govorio o ukidanju podsticaja za kupovinu električnih vozila, iako u svom timu ima vlasnika najvećeg njihovog američkog proizvođača, Ilona Maska iz Tesle. Međutim, čak i da odluči da ide protivno Maskovim interesima, poništavanje poreskog povraćaja od 7.500 dolara za električna vozila zahtevalo bi da Kongres pod kontrolom republikanaca obori ovaj zakon i donese novi, što bi oštetilo brojne republikanske izborne jedinice koje su dobitnici IRA programa. Konkretni poreski povraćaj je već podstakao značajan rast u usvajanju i proizvodnji električnih vozila, sa preko 1,2 miliona prodatih vozila samo u SAD u 2023. Napori za njegovo ukidanje suočili bi se sa snažnim otporom proizvođača automobila poput Forda i General Motors, koji ulažu milijarde u proizvodnju električnih vozila, kao i kolebljivih država poput Mičigena i Džordžije, gde se otvaraju nove fabrike električnih vozila i otvaraju nova radna mesta.

Pored toga, IRA obezbeđuje dugoročno finansiranje projekata obnovljive energije, uključujući solarnu energiju, vetar i baterije za skladištenje, koji su ključni za dekarbonizaciju energetske mreže SAD. Federalne subvencije i podsticaji su učinili obnovljivu energiju najjeftinijim izvorom nove proizvodnje električne energije, pri čemu solarna energija i vetar sada čine preko 20% proizvodnje električne energije u SAD. Najveći rast u kapacitetima obnovljivih izvora energije dešava se ni manje ni više nego u republikanskom Teksasu, koji bi bio ogromni gubitnik obaranja ovog programa. IRA je takođe dala podsticaj za preko 1200 milijardi novih privatnih industrijskih investicija iz celog sveta u SAD do 2030, koje su sa preko 60% udela otišle u tradicionalno republikanske okruge, te je teško politički progurati ukidanje njih.

Pročitaj

Maroko je budući gigant za e-vozila

Važno je navesti i da sam zakon pored direktnih ekoloških mera sadrži i odredbe koje se tiču novih dozvola za freking, kao i investicije u razvoj tehnologije izvlačenja i skladištenja ugljenika koje industrija fosilnih goriva voli, jer je lakši put smanjenja emisija sektora. Osim samog IRA zakona, Donaldu Trampu na putu stoji i odluka Vrhovnog suda, Masečusets protiv Agencije za zaštitu životne sredine (EPA) iz 2007. Ova odluka Vrhovnog suda zahteva od EPA da reguliše gasove staklene bašte u skladu sa Zakonom o čistom vazduhu. Tramp bi mogao da oslabi primenu, ali potpuno zaustavljanje regulative suočilo bi se sa gomilom pravnih prepreka. Deo Bajdenovih propisa o metanu iz nafte i gasa je podržan pravnim presedanom, tako da bi njihovo poništavanje verovatno rezultiralo tužbama jakih ekoloških grupa.

Takođe, šta god Donald Tramp i Kongres radili na saveznom nivou, ne sprečava najviše ekološki svesne savezne države da vode svoju politiku. Mnoge američke države, posebno Kalifornija, Njujork i Vašington, sprovele su sopstvene restriktivne klimatske politike, kao što su stroži standardi emisija iz vozila i obaveze za obnovljive izvore energije.

Čak i kada bi Tramp ukinuo savezne propise, savezne države bi zadržale svoje ovlašćenje da postavljaju više ekološke standarde prema Zakonu o čistom vazduhu. Samo Kalifornija, koja predstavlja oko 15% američkog tržišta automobila, bi sa svojim politikama imala mnogo uticaja na praktičnu efikasnost Trampovih mera. Kao veliko tržište za autoindustriju ona ima uticaja, te proizvođači automobila često prate njene strože standarde bez obzira na promene politike na saveznom nivou. U tom smislu, brojni faktori imaju veoma jak uticaj na mogućnosti Donalda Trampa da ozbiljnije skrene Ameriku od ekološke politike ka politike ranijih epoha i arhaičnim pristupima u ovoj oblasti.

Realističan scenario za Trampa

Na osnovu poznatih obrazaca Donalda Trampa u političkoj komunikaciji i strategiji, deluje da se radi o pojedincu koji je skloniji da govori radikalno, nego da sprovodi radikalnu politiku. Iako je njegovo okruženje danas kompetentnije nego 2016. i ima čitav niz konkretnih politika koje će sprovesti kada dođe na vlast, ekološka politika će biti tvrđi orah. S obzirom na to da dosta naglašava svoj PR element i želju da teatralno izvodi svoje političke poteze, on će svaki uspeh na ovom frontu predstavljati izvesno kao kraj zelene ili „net zero“ politike u SAD-u. Izvesno je da će na samom početku mandata pokušati da pogodi par lakih meta kroz izvršne naredbe i to predstavi kao kolosalni uspeh. Međutim, veliko će iznenađenje biti ukoliko bude uspešan u obranju ogromnog IRA programa,. Ono što bi mogao da uradi je da predloži sličan program, sa blagim izmenama u korist fosilnih goriva i da ga brendira svojim imenom, te na taj način generiše zasluge od benefita samog programa administracije Džoa Bajdena. Ipak, ni ovaj potez nije lak zadatak, iako deluje kao nešto što bi moglo da se bude na tragu klasičnog Trampovskog pristupa problemima i PR-u.

U svakom slučaju, ekološka politika Amerike će doživeti gubitke i definitivno jedan vid usporavanja intenziteta zelene tranzicije u odnosu na inicijativu koja je postojala u vreme vlasti demokrata. Bajden je za četiri godine mandata uspeo da donese više ekoloških politika nego bilo koji drugi američki predsednik, iako je od ekoloških aktivista bio kritikovan zbog svojih kompromisa. O nasleđu demokratskog predsednika će se više znati kada se bude videlo koliko će njegovih manjih, ali opet zbirno značajnih mera, Tramp da obori u skladu sa svojim ovlašćenjima. Zbog toga deluje da će barem na neko vreme SAD biti manje pouzdan svetski partner kada se radi o pojedinim oblastima zelene tranzicije.