Selo Veraibari u Papui Novoj Gvineji nalazi se na ušću reke Kikori, neposredno pre nego što se uliva u Pacifik. „Veraibari je bio tako lep kada sam bio dete“, seća se Ara Kouwo, 52. „Obično sam išao do plaže prolazeći ispod stabala manga.“

Kouwoovo svedočenje jedno je od mnogih koja su uključene u pisane podneske Međunarodnom sudu pravde pre saslušanja koja su zavšena u petak. Ovaj istorijski slučaj ima za cilj da sud pruži savetodavno mišljenje o „obavezama država u vezi sa klimatskim promenama“.

U dokumentu, koji je aneks podneska Melaneskog koplja, regionalne podgrupe koja uključuje Fidži, Papuu Novu Gvineju, Salomonova Ostrva i Vanuatu, Kouwo opisuje kako je tokom svog života posmatrao porast nivoa mora koji uništava dragocene kokosove šume, tradicionalna groblja i kuće.

Stanovnici Veraibarija već su bili primorani da se četiri puta sele. Zaglavljeni između reke i okeana, sada planiraju petu i poslednju selidbu. „More ulazi u naše kuće, koje su već izgrađene na visokim drvenim stubovima“, rekao je Kouwo. „Ako ova selidba ne uspe, nemamo gde drugo da idemo.“

Džulijan Aguon, advokat koji zastupa Melanesko koplje, rekao je o Kouwoovoj situaciji: „Nijedna kriza nije egzistencijalnija od ove.“

MSP je veoma strog u pogledu toga od koga će prihvatiti izjave u razmatranju svog savetodavnog mišljenja, a formalne podneske ograničava na države i nekolicinu dozvoljenih organizacija.

Kao rezultat toga, Aguonova advokatska kancelarija sa sedištem na Guamu, Blue Ocean Law, provela je godinu dana prikupljajući svedočenja iz regiona kako bi ih uključila u dokumentaciju. „Kao advokatska kancelarija koju predvode pripadnici autohtonih naroda, shvatili smo ovo kao svetu dužnost da ovu priču o stvarnoj i trenutnoj klimatskoj šteti prenesemo sudu“, rekao je. „Učinili smo sve što smo mogli kako bismo pokušali da pojačamo glasove upravo ovih zajednica, jer one nikada ranije nisu bile saslušane u ovim prostorijama.“

Aguonu je 2019. prišao Vanuatu sa zahtevom da pomogne u traženju savetodavnog mišljenja suda, ideja koju je pokrenula grupa studenata prava sa Pacifičkih ostrva. Bio je to težak proces da se UN složi, rekao je Aguon, nakon čega je usledio koordinisani rad na podnošenju prijava država koje su najugroženije klimatskim promenama, posebno sa Pacifika i Kariba. Za mnoge države ovo je prvi put da govore pred ovim sudom.

Aguon je zatim posmatrao kako većina država ponavlja stavove Vanuatua i Melanezije o pravnim obavezama velikih istorijskih zagađivača i pozivima na reparacije, uključujući finansijsku kompenzaciju, otpis duga i očuvanje državnosti čak i ako teritorija bude izgubljena.

„Ohrabrujuće je videti da se sve ove države slažu s tim pristupom“, rekao je. „Ovo se tiče ogromne većine ljudske populacije koja zaista treba odlučnu promenu trenutnog stanja.“

Priče žrtava su u središtu ovih napora. Mnoge države su klimatske promene predstavile kao krizu koja se dešava sada, opisujući gubitke osnovnih namirnica, dela od velikog kulturnog značaja, prikazujući slike groblja koje odnosi more i video zapise ljudi čiji su izvori prihoda ugroženi.

„Znamo da je osnovno pravo na samoopredeljenje prekršeno na najteži način“, rekao je Aguon. „I sada razumemo, nakon boravka u zajednicama širom ovog regiona, koliko su ulozi visoki.“

Ove priče ističu istorijske nepravde koje su u osnovi klimatskih promena i koje i dalje čine neke zajednice, posebno autohtone narode, ranjivijima, rekla je Joi Čoudri, viša advokatkinja u programu za klimu i energiju u Centru za međunarodno pravo životne sredine. „Mnoge države na prvim linijama klimatske krize oslikale su borbe za dekolonizaciju i ukazale na to kako odluke donete daleko od njihovih ostrva nepravedno razaraju živote njihovih ljudi.“

Nije to jedini način na koji su marginalizovane zajednice dobile značaj tokom ovih važnih pravnih postupaka. Aktivisti omladine organizovali su narodnu skupštinu uporedo sa glavnim saslušanjima u Hagu, gde su svedočenja bila o uticaju klimatske krize na živote ljudi – uglavnom mladih – iz celog sveta, uključujući Sudan, Zapadnu Papuu, Grenland i Pakistan. Stručnjaci koji su slušali priče sastavili su dokument o rezultatima koji planiraju da dodaju u dokaze sudija.

Među ostalim pitanjima, istaknuli su specifičan problem prekomorskih teritorija koje se bore s prilagođavanjem dok matično kopno pogoršava klimatsku krizu, a nemaju nezavisan glas. Sud u Holandiji će sledeće godine detaljnije razmotriti ovo pitanje u tužbi koju su podneli stanovnici holandskih Kariba.

Dejvid Bojd, bivši specijalni izvestilac UN-a za ljudska prava, rekao je da vrlo formalan proces saslušanja MSP-a treba da bude dopunjen pričama ljudi koji su direktno pogođeni. Rekao je da je duboko dirnut slušanjem tih glasova, koji su isključeni iz globalnih klimatskih pregovora. „To daje ljudsko lice problemu koji može delovati apstraktno“, rekao je.

Rad na uzdizanju glasova nastavio se i izvan suda. “Tribina za klimatsku pravdu”, koju su uspostavili studenti sa Pacifičkih ostrva koji se bore protiv klimatskih promena, omogućava ljudima da snime svoje priče, a isječci iz ovih priča postavljeni su na postere i projekcije širom Haga.

Aguon je rekao da je Blue Ocean Law preuzeo ovaj posao jer je želeo da pruži maksimalnu pravnu zaštitu zajednicama, posebno autohtonim narodima, sa radikalno drugačijom vizijom sveta. U tom procesu video je kako timovi s Pacifičkih ostrva postaju sve osnaženiji da zauzmu prostor u instituciji koja je tradicionalno bila neprijateljska prema njima. „Oni su otvorili vrata i ulaze, donoseći svu puninu svojih životnih iskustava i dajući sve od sebe unutar sistema koji nisu stvorili“, rekao je.

Na njega su uticale sopstvene priče o aktivnostima američke vojske na njegovom rodnom ostrvu Guamu. „Zastupam argument o osnovnom pravu na samoopredeljenje, pravu koje je mom narodu uskraćeno“, rekao je. „Izneti taj argument u ovoj sali, sali kojoj moj narod nema pristup, je ponizno, ali i razbesnjujuće. To je realnost s kojom se toliko ranjivih ljudi mora suočiti svakodnevno. Moramo živeti u svetu kakav zaista jeste, a ne kakav bismo želeli da bude, ali ga možemo iz temelja promeniti.“