fbpx

Vaši stari kablovi bi mogli da doprinesu zelenoj tranziciji

Vaši stari kablovi bi mogli da doprinesu zelenoj tranziciji
Ilustracija generisana uz pomoć AI / Canva

Dok Evropa nastavlja svoj put ka dekarbonizaciji, novo istraživanje otkriva da bi odbačeni električni uređaji mogli igrati ključnu ulogu u prevazilaženju rastuće potražnje za bakrom.

Ovaj vitalni metal, poznat kao “metal energetske tranzicije”, neophodan je za proizvodnju obnovljivih izvora energije i zelene tehnologije. Upravo u domovima širom Evrope nalazi se ogromna količina bakra – skrivenog u starim i neiskorišćenim tehnološkim uređajima.

Prema podacima UN-ovog izveštaja Global E-waste Monitor, Evropa generiše čak 13 milijardi kilograma elektronskog otpada godišnje. Ovaj otpad često završava u podrumima i tavanima, a da vlasnici nisu ni svesni vrednosti koja se krije u njemu. Samo u starim kablovima, koji sadrže u proseku 20% bakra, u domovima širom Evrope nalazi se na hiljade tona ovog metala.

Bakar – ključni element energetske tranzicije

Bakar je neophodan za proizvodnju tehnologija koje pogone obnovljive izvore energije, kao što su vetroturbine i solarni paneli. Prema istraživanjima, sistemi obnovljive energije koriste čak 12 puta više bakra u poređenju sa tradicionalnim energetskim sistemima. Osim toga, bakar doprinosi povećanju energetske efikasnosti – samo jedna tona bakra koja se koristi u vetroturbini tokom njenog životnog veka sprečiće emisiju čak 7.500 tona ugljen-dioksida.

Do 2030. godine, Velikoj Britaniji će biti potrebno 347.000 tona bakra za izgradnju vetroturbina i solarnih panela. Međutim, čak 30% ove potražnje moglo bi se zadovoljiti recikliranjem bakra iz odbačenih električnih uređaja i kablova.

Bakarni jaz: Globalna potražnja nadmašuje ponudu

Globalna potražnja za bakrom ubrzano raste, a očekuje se da će do 2033. godine nedostajati 6,5 miliona tona bakra. Prema izveštaju Bloomberg Intelligence, tržište se suočava sa ozbiljnim nestašicama u narednih pet do deset godina. “Svi lako dostupni izvori bakra su već iscrpljeni. Povećanje reciklaže bakra sa trenutnih 30% na 50% moglo bi značajno doprineti zadovoljavanju buduće potražnje,” kaže Grant Sporre, viši analitičar u sektoru metala i rudarstva pri Bloomberg Intelligence.

Reciklaža elektronskog opada kao rešenje

U Evropi, reciklaža elektronskog otpada je od suštinske važnosti za ublažavanje bakarnog jaza. Međutim, prakse reciklaže variraju od zemlje do zemlje. Hrvatska prednjači sa 81% recikliranog elektronskog otpada, dok Malta reciklira samo 21%. Zemlje kao što su Norveška, Velika Britanija, Švajcarska, Danska i Holandija spadaju među najveće proizvođače elektronskog otpada po glavi stanovnika, ali imaju relativno niske stope reciklaže.

U Srbiji, prema zvaničnim izveštajima Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) za 2022. godinu, reciklirano je oko 34,5 hiljada tona električnog i elektronskog otpada. To iznosi malo više od 5 kilograma po stanovniku godišnje.

„Povećanje reciklaže bakra kroz sekundarne izvore je ključni korak ka većoj sigurnosti snabdevanja,” kaže Izi Monk, savetnica za politiku životne sredine pri Kraljevskom hemijskom društvu. Međutim, kako bi se postigao ovaj cilj, vlade moraju ulagati u tehnologije i infrastrukturu koja omogućava reciklažu, bez stvaranja dodatnih negativnih uticaja na životnu sredinu.

Poziv na akciju

Međunarodni Dan e-otpada, koji se obeležava 14. oktobra 2024. godine, poziva građane da recikliraju svoje stare električne uređaje. Evropske zemlje sve više rade na unapređenju infrastrukture za reciklažu, ali mnoge još uvek nemaju besplatne i lako dostupne tačke za prikupljanje otpada.

Uz bakar koji se može reciklirati iz miliona neiskorišćenih kablova i uređaja, evropski domovi kriju ključ za održivu budućnost. Podizanjem svesti o vrednosti elektronskog otpada i povećanjem stope reciklaže, Evropa bi mogla značajno doprineti svom cilju dekarbonizacije i smanjenju zavisnosti od primarnih izvora bakra.

Recikliranjem električnih uređaja i kablova, svaki domaćinstvo može postati deo rešenja za smanjenje globalne emisije ugljen-dioksida i pomoći u izgradnji zelene budućnosti.


Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked with *

Slušaj Ekologika podcast
Ekologika podcast
Share via
Copy link
Powered by Social Snap