Dok se centralno-evropske zemlje oporavljaju od istorijskih padavina koje su sa sobom donele nezapamćene poplave, Bosna i Hercegovina se suočila sa najkatastrofalnijim poplavama od 2014. goodine, a Florida se priprema za uragan Milton, drugi razorni uragan u manje od dve nedelje. Ovi događaji, kako u Evropi tako i u Severnoj Americi, primer su eskalacije prirodnih katastrofa uzrokovanih klimatskim promenama.

Poplave u BiH: Razmere tragedije

Tokom noći između 3. i 4. oktobra, BiH su pogodile poplave nezabeleženih razmera, uzrokovane atmosferkom rekom formiranom iznad Jadrana. Sela i gradovi u centralnim delovima zemlje bili su najteže pogođeni – Jablanica, Konjic i Fojnica doživeli su stravične posledice, dok su klizišta dodatno pogoršala situaciju. Zvanični podaci izveštavaju o 22 smrtna slučaja i preko 40 nestalih, sa infrastrukturom koja je praktično uništena. U Donjoj Jablanici, cela sela su zatrpana klizištima, a lokalni zvaničnici tvrde da je deo krivice možda povezan sa radom obližnjeg kamenoloma.

Ministar spoljnih poslova Elmedin Konaković je u izjavi za medije rekao da je stotine tone kamenja iz obližnjeg kamenoloma napravilo su strašan udar na celo naselje.

“Deo naselja je uništen kamenim odronom, a drugi vodenom bujicom jer je kamenolom napravio neku vrstu brane i okrenuo vodu u dolinu u kojoj je bilo 20-ak kuća i poplavio ih 13 metara dubokom vodom”, opisao je Konaković svoje viđenje stanja u pogođenoj Donjoj Jablanici.

Federacija BiH je hitno zatražila pomoć putem Mehanizma civilne zaštite EU, dok se spasilačke operacije i dalje odvijaju.

Uragan Milton: Novi udar na Floridu

Dok Bosna i Hercegovina vodi bitku sa posledicama poplava, Sjedinjene Američke Države suočavaju se s nadolazećim uraganom Miltonom, kategorije 4, koji preti da postane jedan od najrazornijih uragana u istoriji Floride. Ovaj uragan dolazi nakon što je uragan Helene uništio veliki deo države pre manje od dve nedelje, sa više od 160 izgubljenih života. Milton se očekuje da će doneti vetrove jačine do 250 km/h, sa destruktivnim talasima i obilnim kišama koje će izazvati katastrofalne poplave.

Više od milion ljudi je već evakuisano, dok zvaničnici upozoravaju na ozbiljnost ove oluje. “Ako Milton zadrži kurs, ovo će biti najrazorniji uragan koji je pogodio Tampa Bay u poslednjih 100 godina”, upozorila je Nacionalna meteorološka služba SAD.

Milton je treći najbrže intenzivirajući uragan u Atlantskom okeanu, a stručnjaci upozoravaju da klimatska kriza doprinosi stvaranju snažnijih oluja. Toplije površinske temperature mora ne samo da pojačavaju intenzitet vetrova, već i usporavaju kretanje oluja, što znači da oluje duže traju na jednom mestu, izazivajući veće razmere poplava i štete.

Posledice klimatskih promena: Kako utiču na prirodne katastrofe

Klimatske promene imaju dubok uticaj na prirodne katastrofe širom sveta. Naučnici ističu da iako je globalna prosečna temperatura porasla za samo jedan stepen Celzijusa, posledice su daleko ozbiljnije nego što brojke sugerišu. Ovaj porast temperature uzrokovan sagorevanjem fosilnih goriva nije ravnomerno raspoređen, što dovodi do ekstrema u vremenskim uslovima kao što su intenzivne vrućine, poplave, suše i požari.

Toplije temperature ne samo da podižu količinu vodene pare u atmosferi, već utiču i na obrazac padavina. Kao rezultat, regije koje su već sklone poplavama sada doživljavaju veće i učestalije padavine u kraćem vremenskom periodu. Prethodno, ovakvi ekstremi su se javljali mnogo ređe, ali klimatske promene ih čine sve učestalijim.

Istovremeno, oblasti koje su već pogođene sušom postaju sve sušnije. U Sibiru i zapadnim delovima Sjedinjenih Američkih Država, suše postaju ekstremne, dok kiša koja bi u prošlosti padala u tim područjima sada pada negde drugde, stvarajući neravnomernu raspodelu vode i pogoršavajući poplave u drugim delovima sveta. Ovaj obrazac ekstremnih vremenskih prilika ne samo da uništava infrastrukturu, već ugrožava živote ljudi i dovodi do humanitarnih kriza.

Uragani poput Miltona, kao i obilne kiše u Evropi su direktan rezultat ovih klimatskih promena. Toplije temperature mora ne samo da pojačavaju intenzitet vetrova, već i usporavaju kretanje oluja, što znači da oluje duže traju na jednom mestu, izazivajući veće razmere poplava i štete. Naučnici predviđaju da će ovakve oluje postajati sve češće i snažnije u budućnosti.

Adaptacija i otpornost

Kako klimatske promene pogoršavaju prirodne katastrofe, izazov za čovečanstvo postaje sve veći. S jedne strane, potrebno je drastično smanjenje emisija staklene bašte kako bi se sprečilo dalje zagrevanje planete. S druge strane, zajednice širom sveta moraju se prilagoditi ekstremima sa kojima se već suočavaju.

Zemlje moraju ulagati u infrastrukturu koja može da izdrži sve češće i ozbiljnije poplave, uragane i druge ekstremne vremenske prilike. Ovo uključuje izgradnju otpornijih nasipa, mostova, i zgrada, kao i bolje planiranje evakuacija i upravljanja krizama. U priobalnim područijima, rastući nivo mora dodatno komplikuje situaciju, jer sada čak i slabije oluje izazivaju veće poplave nego pre.

Međutim, prilagođavanje mora biti globalni napor. Bogatije zemlje, koje su i najveći proizvođači emisija, imaju moralnu odgovornost da pomognu manje razvijenim zemljama u suočavanju sa posledicama klimatskih promena. U Evropi i SAD, akcije poput donacija i međunarodnih mehanizama pomoći, kao što je Mehanizam civilne zaštite EU, već su u toku, ali potrebno je više međunarodne saradnje kako bi se smanjili gubici života i ekonomski gubici uzrokovani ovim katastrofama.

Klimatske promene su pretnja koja se više ne može ignorisati. Ekstremne vremenske prilike poput poplava i uragana postaju sve učestalije i destruktivnije, a zajednice širom sveta moraju hitno preduzeti korake kako bi se prilagodile novim uslovima i ublažile najgore posledice koje dolaze.