Ove nedelje, podizanje nivoa mora bilo je ključna tema na Generalnoj skupštini UN-a.

Predstavnici malih ostrvskih zemalja u razvoju pozvali su na hitnu međunarodnu akciju kako bi se izborili sa ovim fenomenom – globalnom krizom koja ugrožava živote i egzistenciju milijardu ljudi širom sveta.

„Danas imamo istorijsku priliku da preokrenemo globalni tok i krenemo zajedničkim putem koji obezbeđuje prosperitet, dostojanstvo i prava svim pogođenim zemljama i zajednicama,“ rekao je premijer Tuvalua.

Sastanak stavlja podizanje nivoa mora u vrh međunarodne agende i označava „početak“ globalnih napora za oblikovanje ambiciozne Deklaracije Skupštine u septembru 2026. godine.

Međuvladin panel o klimatskim promenama (IPCC) procenjuje da će se globalni nivo mora do 2050. godine podići između 15 i 30 centimetara u proseku.

Ovo će uticati na desetine pacifičkih i karipskih ostrva, od kojih su mnoga pod upravom evropskih zemalja – kakvu odgovornost ove države imaju za pružanje zaštite protiv klimatskih promena?

‘Ne može svako da priušti visok teren’

„Naš svet je u opasnim vodama,“ upozorio je generalni sekretar António Gutereš u svojim uvodnim rečima na sastanku u sredu.

„Potreban nam je snažan finansijski ishod na Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama 2024. godine [COP29].“

Odjeknula je i poruka predsednika Generalne skupštine, Philémona Yanga (Kamerun), koji je istakao potrebu za kolektivnim odgovorom koji štiti one koji žive u najranjivijim delovima sveta.

„Ne može svako da priušti visok teren ili finansijska sredstva za preduzimanje preventivnih mera,“ rekao je on.

Skoro milijardu ljudi širom sveta živi u priobalnim područjima koja su sve ranjivija na olujne talase, eroziju obale i poplave.

Ovo predstavlja pretnju ekonomskoj stabilnosti, pa čak i mogućnosti opstanka.

Gutereš je upozorio na „zajednice koje su potopljene, zagađenu slatku vodu, uništene useve, oštećenu infrastrukturu, uništenu biodiverzitet i desetkovane ekonomije – sa sektorima poput ribarstva, poljoprivrede i turizma koji su razoreni.“

Mnoge klimatski ranjive teritorije su prekomorske teritorije evropskih nacija Nedavna studija francuske grupe za klimatske promene Réseau Action Climat pokazala je da su prekomorske teritorije Francuske regioni najviše izloženi uticajima klimatskih promena.

Efekti su već vidljivi, pojedina ostrva su hronično poplavljena tokom plime. Kako nivo mora raste, neka mesta više neće biti pogodna za život u ovom veku, poput atola Tuamotu u Francuskoj Polineziji.

Ovo je takođe sudbina Pointe-à-Pitre, doma više od četvrtine stanovništva Gvadalupea, kao i oblasti Jarry, trećeg po veličini poslovnog parka u Francuskoj.

Obalni rizici ovde bi mogli koštati 100 miliona evra godišnje do 2050. godine, dok gotovo 50 odsto stanovnika živi ispod granice siromaštva. Prema najpesimističnijim projekcijama, ova područja bi mogla biti poplavljena 180 dana godišnje do 2060.

Da li su evropske nacije odgovorne za klimatsku zaštitu svojih prekomorskih teritorija?

Uprkos ranjivosti svojih prekomorskih teritorija, evropske zemlje su malo učinile kako bi ih zaštitile od klimatskih promena.

Grupa za zaštitu životne sredine Greenpeace sada je dobila dozvolu da tuži holandsku vladu zbog propusta da zaštiti bivšu koloniju u Karibima od podizanja nivoa mora.

U januaru, osam građana Bonairea je u saradnji sa Greenpeace-om podnelo tužbu protiv holandske vlade zbog nedostatka akcija u cilju njihove zaštite od klimatskih promena.

Karipsko ostrvo je i dalje deo Holandije i klasifikovano je kao nezavisna lokalna samouprava.

„Ne bi trebalo da bude važno da li živite na Bonaireu, Amelandu ili u Valkenburgu. Dužnost holandske vlade je da nas sve zaštiti od posledica klimatske krize,“ rekao je tada direktor Greenpeace Nederland, Andy Palmen.

Delovi Bonairea će nestati pod vodom sa porastom nivoa mora, a njegov koralni greben, koji pruža zaštitu od poplava, u opasnosti je od uništenja, prema istraživačima sa Univerziteta VU u Amsterdamu.