Do sada je potvrđeno da je najmanje 12 ljudi izgubilo život u Rumuniji, Poljskoj, Austriji i Češkoj Republici, dok se vlasti bore sa katastrofalnim posledicama. Zbog rasta nivoa reke Dunav nizvodno od Austrije, postoji potencijalni rizik od poplava i u Srbiji.

Kako je nastala oluja Boris?

Oluja Boris je rezultat retke kombinacije meteoroloških faktora. Velika depresija u mlaznoj struji povukla je arktički vazduh prema jugu Evrope, gde se sukobio sa neobično toplim i vlažnim vazduhom iz istočne Evrope. Ovaj sudar stvorio je idealne uslove za dugotrajnu i intenzivnu oluju.

U Austriji su zabeležene rekordno niske temperature za ovo doba godine, sa maksimalnim temperaturama ispod 10°C tokom tri dana. U Hochfilzenu, u zapadnoj Austriji, zabeležena je najniža septembarska temperatura od samo 0,8°C. U međuvremenu, u istočnoj Evropi, Rusija je zabeležila neobično visoke temperature, gde je Moskva imala svoju najtopliju septembarsku noć, sa minimalnom temperaturom od 19,2°C.

Sudar hladnog i toplog vazduha stvorio je zonu niskog pritiska koja se “zarobila” između oblasti visokog pritiska na istoku i zapadu. Ovaj fenomen omogućio je oluji da ostane nad Centralnom Evropom, povlačeći vlagu iz neobično toplog Mediterana, čiji je površinski sloj mora u avgustu bio najtopliji ikada zabeležen. To je dovelo do obilnih i dugotrajnih padavina.

Klimatske promene kao ključni faktor

Stručnjaci ističu da klimatske promene igraju ključnu ulogu u jačini ovakvih oluja. Zbog zagrevanja atmosfere i okeana, oluje poput Borisa dobijaju na snazi. Topliji vazduh zadržava više vlage, što povećava verovatnoću obilnih padavina. Prema podacima organizacije Climate Central, atmosfera može zadržati 4% više vlage za svaki stepen Celzijusa zagrevanja.

Pored toga, rekordni nivoi vlažnosti širom sveta ovog leta mogli su dodatno pojačati oluju, jer je vlažni vazduh s Mediterana prelazio planinske lance i intenzivirao padavine u dolinama.

Potencijalni uticaj na Srbiju i rast Dunava

Iako je Srbija do sada izbegla direktne efekte oluje Boris, postoji rizik od porasta nivoa reke Dunav. Austrija je već zatvorila delove Dunava za plovidbu zbog rasta nivoa reke, a vlasti u Srbiji prate situaciju i potencijalne poplave, naročito u severnim delovima zemlje

Razorni uticaj širom Centralne Evrope

Rumunija je najteže pogođena, sa šest potvrđenih žrtava u županiji Galați, gde je preko 5,000 kuća uništeno ili oštećeno. Rumunski premijer Marcel Čolaku izrazio je duboku zabrinutost zbog razmera uništenja, naglašavajući da je potrebna hitna pomoć za sve pogođene građane.

U Austriji je proglašeno vanredno stanje, a kancelar Karl Nehamer izjavio je da je gotovo cela zemlja pogođena obilnim padavinama i snegom. Više hiljada vatrogasaca i radnika hitnih službi angažovano je u borbi protiv poplava, dok su škole bile zatvorene. Izborna kampanja pred parlamentarne izbore 29. septembra je privremeno obustavljena zbog krize.

U selima Untergrafendorf i Höbersdorf u Donjoj Austriji, dva starija muškarca, stara 70 i 80 godina, utopila su se u svojim domovima. Takođe, vatrogasac je preminuo dok je ispumpavao vodu iz poplavljenog podruma u gradu Tuln.

Poplave i gubici u Poljskoj i Češkoj Republici

Poljska je doživela značajne gubitke, sa dve osobe koje su stradale u opštini Kłodzko. Premijer Donald Tusk proglasio je vanredno stanje, otvarajući mogućnost za dobijanje pomoći od Evropske unije.

Češka Republika je zabeležila najekstremnije padavine. Jedna osoba je stradala u reci Krasovka, dok se sedam ljudi još uvek vodi kao nestalo. Premijer Petr Fiala opisao je poplave kao događaj koji se dešava “jednom u sto godina”, pozivajući građane na oprez.

Dalji rizici i prognoza

Do ponedeljka, padavine nisu pokazivale znake popuštanja. U Gornjoj Austriji, hitne službe su upozorile na novi talas obilnih padavina, dok se u Donjoj Austriji strahuje od pucanja brana. Poplavna upozorenja ostala su na snazi širom Češke Republike i delova Slovačke.

Oluja Boris nastavlja da predstavlja ozbiljnu pretnju, dok se Centralna Evropa suočava s dugoročnim posledicama ovih ekstremnih vremenskih uslova. Dok se države bore sa posledicama, postavlja se pitanje kako će se ubuduće suočavati sa sve češćim i jačim olujama koje donose klimatske promene.