Vreme širom sveta se menja podstaknuto globalnim zagrevanjem izazvanog gasovima staklene bašte – uragani, suše, šumski požari obaraju rekorde.

Međutim, Evropski kontinent zagreva se duplo brže od ostatka sveta. To je posledica nekoliko faktora, uključujući udeo evropskog kopna u Arktiku, koji je region koji se najbrže zagreva na Zemlji. Brzo zagrevanje Evrope je takođe uzrokovano promenama u atmosferskoj cirkulaciji koje izazivaju češće letnje toplotne talase. Glečeri se tope, a dolazi i do promena u obrascu padavina.

Povećanje ekstremnih padavina dovodi do katastrofalnih događaja, poput široko rasprostranjenih poplava u Italiji, Grčkoj, Sloveniji, Norveškoj i Švedskoj u 2023. godini. U međuvremenu, južna Evropa pati od rasprostranjenih suša i požara. Sve u svemu, učestalost i ozbiljnost ekstremnih događaja raste.

Čitajte

Klimatske promene i zdravlje: Pretnja po život za 14,5 miliona ljudi Evropa se zagreva duplo brže od ostalih kontinenata

Procene ukazuju da su ekonomski gubici od vremenskih i klimatskih događaja u Evropi dostigli 13,4 milijarde evra u 2023. godini. Milioni ljudi su pogođeni, a najmanje 151 osoba je izgubila život zbog poplava, oluja i požara.

Sedmo izdanje Izveštaja o stanju klime u Evropi (ESOTC) koji su pripemili Copernicus Climate Change Service (C3S) i Svetska meteorološka organizacija (SMO) pokazuje da za veći deo Evrope, 2023. se svrstava među deset najtoplijih godina, pri čemu su jugoistočna Evropa i delovi zapadne i centralne Evrope doživeli svoju najtopliju godinu ikada zabeleženu. Takođe, temperature su ostale iznad proseka tokom 11 meseci, pri čemu je septembar bio najtopliji septembar ikada zabeležen.

Godina je takođe zabeležila rekordan broj dana sa ‘ekstremnim toplotnim stresom’, što je ekvivalentno temperaturi ‘oseća se kao’ iznad 46°C. Dana 23. jula, 41% južne Evrope doživelo je ‘jak’, ‘veoma jak’ ili ‘ekstreman’ toplotni stres na vrhuncu toplotnog talasa.

U Evropi, smrtnost povezana sa toplotom porasla je za približno 30% u poslednje dve decenije, sa povećanjem zabeleženim u 94% evropskih regiona koji se prate.

‘Vidimo negativne zdravstvene uticaje povezane sa ekstremnim događajima i potrebu za jačanjem klimatske otpornosti u zdravstvenom sektoru,’ rekla je Elisabeth Hamdouch, zamenica šefa odeljenja u Generalnom direktoratu za industriju odbrane i svemir (DEFIS) na ESOTC konferenciji za štampu.