Za razliku od epidemije gripa iz 1918. ili pandemije COVID-19, koje su bile uzrokovane širenjem jedne vrste bakterije ili virusa, bolesti podstaknute klimatskim promenama predstavljaju izazov sa više glava, koji podriva ljudsko zdravlje na više različitih frontova. Sprovode se napori da se utvrdi ova opasnost, a rastući broj istraživanja ukazuje da su klimatski povezane pretnje zdravlju, poput kardiovaskularnih, dijarealnih i vektorskih bolesti, već usmrtile milione ljudi – broj koji će rasti kako se ubrzava zagrevanje.

Nedavni izveštaj Svetskog ekonomskog foruma, nevladine organizacije koja promoviše javno-privatno partnerstvo u vezi s globalnim pitanjima, i Oliver Wyman, savetodavne firme, predviđa da će rastuće temperature “izazvati ogroman pritisak na globalne zdravstvene sisteme” u narednim godinama. Prema izveštaju, klimatske promene će uzrokovati dodatnih 14,5 miliona smrti do 2050. godine i podstaći ekonomske gubitke od 12,5 biliona dolara.

Ovi izazovi biće najviše osetni u Globalnom jugu, gde su zdravstveni resursi već ograničeni, a vlade nemaju kapacitet da odgovore na klimatske uticaje poput pogoršanja poplava, talasa vrućine i oluja. Prema izveštaju, centralna Afrika i južna Azija dve su regije koje su posebno ranjive na preklapanje intenziviranja pretnji zdravlju izazvanih klimom, i ograničenih resursa.

“Izveštaj kaže da ‘klimatske promene transformišu pejzaž morbiditeta i mortaliteta’. ‘Najranjivije populacije, uključujući žene, mlade, starije, one sa nižim prihodima i teško dostupne zajednice, najviše će biti pogođene posledicama vezanim za klimu.”

Izveštaj identifikuje šest vremenskih događaja koji su najverovatniji da izazovu negativne zdravstvene posledice: poplave, suše, požare, podizanje nivoa mora, tropske oluje i talase vrućine. Autori su proučavali direktna i indirektna dejstva svakog od ovih događaja.

Procenjuje se da će 500 miliona ljudi biti izloženo vektorskim bolestima poput malarije, denga groznice i virusa zike do 2050. godine, mnogi od njih u regijama koje obično nemaju problema s tim bolestima, poput Evrope i Sjedinjenih Američkih Država.

Autori su napravili ove projekcije koristeći srednje klimatske scenarije, u kojima vlade nastavljaju s polaganim, teškim napretkom ka postizanju međunarodnih klimatskih ciljeva. Ako se upotreba fosilnih goriva nastavi neometano ili se poveća do 2050. godine, zdravstvene posledice klimatskih promena biće mnogo ozbiljnije, a umreće mnogo više ljudi.

Daniel R. Bruks, profesor evolucionarne biologije na Univerzitetu u Torontu i autor knjige o klimatskim promenama i novonastalim bolestima, rekao je za Grist da je ohrabrujuće što se poslovno orijentisane institucije poput Svetskog ekonomskog foruma počinju baviti direktnim i dugoročnim zdravstvenim efektima klimatskih promena. Ali primetio je da je potrebno više posla da bi se obuhvatio puni opseg javnog zdravstvenog tereta povezanog s klimatskim promenama. “Ovi zadivljujući brojevi zapravo su konzervativni”, rekao je Bruks, koji nije bio uključen u istraživanje.

Velike epidemiološke “slepe tačke” pokrivaju veći deo Afrike, jugoistočne Azije i drugih delova sveta koji istorijski nemaju resurse za prikupljanje i objavljivanje zdravstvenih i klimatskih podataka. To znači da studije koje koriste postojeće podatke za svoje projekcije, kao što je ovaj izveštaj, nužno propuštaju veliki deo slike. “Imperativ je prepoznati da se pravi danak olujama može potceniti zbog nedostatka sveobuhvatnih podataka koji beleže indirektne efekte”, priznao je izveštaj u odeljku posvećenom zdravstvenim efektima tropskih oluja. “To je posebno tačno za niskoprivredne i druge ranjive populacije.”

Što se tiče razvijenih zemalja, već raspolažu velikim delom informacija i alatima potrebnim za sprečavanje masovnih žrtava koje izveštaj predviđa. Autori su opisali višeslojni pristup koji ove zemlje mogu preduzeti. Prvi korak je očigledan i neophodan: smanjiti emisije gasova staklene bašte što je brže moguće. Svaka desetina stepena izbegnute zagrejavanja odgovara stotinama hiljada spašenih života širom sveta. “Sveti gral leži u prevenciji”, rekao je Rolf Fricker, partner u Oliver Wymanu i koautor izveštaja. “Ovo je najvažnija stvar.”

Vlade takođe moraju tretirati klimatske promene kao javnozdravstvenu krizu i posvetiti resurse uspostavljanju kancelarija za klimu i zdravlje koje će voditi politiku i preusmeravati resurse gde su potrebni. Sjedinjene Američke Države su primer zemlje koja je započela takav proces 2021. godine uspostavljanjem Kancelarije za klimatske promene i zdravstvenu jednakost, koja čeka na finansiranje od strane Kongresa kako bi započela rad na proceni i odgovoru na rizike koje klimatske promene predstavljaju po zdravlje Amerikanaca. SAD su u tom pogledu nešto posebno. Na primer, Fricker, koji živi u Nemačkoj, rekao je da njegova vlada čak nije ni počela da kvantifikuje rizike po zdravlje koje klimatske promene donose, uprkos suočavanju s obimnim problemima poplava i intenzivnih talasa vrućine u poslednjim godinama. Ovi klimatski uticaji dovode u opasnost bolnice, klinike i druge delove zdravstvenog sistema Nemačke.

U zemljama u razvoju, gde ne postoje resursi za uspostavljanje i finansiranje takvih operacija, bogatije vlade, fondacije i privatne kompanije moraju popuniti tu prazninu, rekao je Fricker. Fondacija Bil i Melinda Gejts posvetila je desetine miliona dolara ovom naporu, a i druge fondacije rade sličan posao, ali obim investicija mora se eksponencijalno povećati. Mali deo već ograničenog međunarodnog finansiranja prilagođavanja na klimatske promene, obećanog Globalnom Jugu od strane bogatih zemalja, posvećen je projektima zdravlja. Veći priliv sredstava omogućio bi ugroženim zemljama da učine svoje bolnice i klinike otpornijim na klimatske promene, skladište lekove i vakcine koje mogu zaštititi ljude od predviđenog porasta vektorskih i dijarealnih bolesti, prikupljaju podatke o tome kako klimatske promene utiču na javnost i obaveštavaju zajednice o predstojećim opasnostima.

Prošle nedelje Barbados, Fidži, Kenija, Velika Britanija i još nekoliko zemalja predložile su nacrt odluke o klimatskim promenama i zdravlju koji poziva članove Ujedinjenih nacija da ulažu u neka od rešenja predloženih u izveštaju Svetskog ekonomskog foruma. Nacrt, koji bi mogao biti usvojen u proleće na 77. Svetskoj skupštini zdravlja – telu za donošenje odluka Svetske zdravstvene organizacije – sugeriše da zemlje sprovode periodične ocene klime i zdravlja, vrše nadzor nad bolestima i sarađuju s drugim vladama u vezi s pitanjem klimatskih promena i ljudskog zdravlja. Nacrt, ako bude usvojen, označio bi istorijski i važan korak ka zaštiti ljudi od uticaja predviđenih u izveštaju. Bruks, profesor na Univerzitetu u Torontu, nada se da će 2024. godina doneti značajan napredak u rešavanju krize između klime i zdravlja. “Nemamo samo niz izazova koji se individualno rešavaju vrlo pametnim ljudima”, rekao je, “već se svi ti izazovi povezuju i utiču jedni na druge.”