Evropska unija u poslednjih godinu dana gasi “požare” izazvane jer poljoprivrednici protestuju širom zajednice zemalja.
Noseći teret klimatske krize, evropski poljoprivrednici protestuju protiv onoga što smatraju sukobljenim i nepravednim politikama, koje izazivaju zabrinutost za budućnost ove industrije.
Francuska je bila poprište blokada puteva, odlaganja stajnjaka i poljoprivrednog otpada ispred javnih institucija, kao i rasipanja bala sena po restoranima brze hrane kao oblika protesta.
Nemiri su počeli prošle godine kada su poljoprivrednici počeli da manipulišu saobraćajnim znakovima, često dodajući slogan ‘on marche sur les têtes’, što znači ‘hodamo na glavama’, simbolizujući obrt u njihovom svetu.
U utorak, tokom barikade protesta u regiji Ariège na jugozapadu Francuske, poginule su poljoprivrednica i njena kćerka, dok je njen suprug zadobio teške povrede.
Najveći francuski poljoprivredni sindikat, FNSEA, tvrdi da će protesti trajati “ove nedelje i koliko god bude potrebno”, razmatrajući nacionalne akcije kako se pokret bude razvijao.
Evropski talas nezadovoljstva
Međutim, problem nije ograničen samo na Francusku. Već suočeni s ekonomskim problemima zbog klimatske krize, evropski poljoprivrednici otvoreno kritikuju zelene politike koje smatraju kontradiktornim, nepravednim i uznemiravajućim za budućnost.
Šta pokreće nezadovoljstvo među francuskim poljoprivrednicima? Njihovo nezadovoljstvo proizlazi iz složenog odnosa različitih politika i smanjenja finansiranja.
Cena poljoprivrednog dizela trebalo je da poraste zbog ukidanja subvencija, uz dodatnih 47 miliona evra godišnje za naknade za potrošnju vode, uz komplikovane propise koji im otežavaju da odrede dozvoljene aktivnosti.
Oni se protive zabranama pesticida i herbicida na osnovu Zelenog dogovora EU, a protiv su i novog sporazuma EU koji bi mogao povećati uvoz govedine iz Brazila i Argentine.
Podnošenje zahteva za godišnjih 9 milijardi evra subvencija od EU postaje dugotrajan proces, sa poljoprivrednicima koji svake nedelje posvećuju barem jedan dan papirologiji.
Tvrdi se da suprotstavljene politike stavljaju poljoprivrednu industriju u nezgodan položaj, pokušavajući istovremeno da smanje ekološki uticaj poljoprivrede i povećaju proizvodnju hrane. S opadajućim brojem radnika koji proizvode neophodnu hranu za Francusku, zabrinutost za budućnost raste.
Deo olakšanja došao je u decembru kada je vlada povukla planove za povećanje taksi za crpljenje podzemne vode i puštanje pesticida. Obustava povećanja cena dizela usled ukidanja subvencija takođe je postignuta, dok je predložena zabrana kontroverznog herbicida glifosata poništena u naporima da smiri prosvetitelje.
Nakon sastanka između FSEA, premijera Gabriela Attala i ministra poljoprivrede Marca Fesneaua u ponedeljak, lider sindikata Arnaud Rousseau naglasio je da neće biti “prekida akcija bez konkretnih odluka”.
Nezadovoljstvo među francuskim poljoprivrednicima prelilo se u susedne zemlje – Holandiju i Nemačku, gde zajedničke pritužbe ciljaju na nepredvidive odluke vlade u vezi sa poljoprivredom.
U Holandiji su poljoprivrednici prošle godine posegli za blokadama puteva, odlaganjem stajnjaka i protestima ispred kuća političara zbog regulativa usmerenih na azotne emisije.
Kao jedan od najvećih svetskih izvoznika hrane, ova industrija u Holandiji doprinosi otprilike polovini ukupnih azotnih emisija u zemlji. Presuda iz 2019. godine ukazala je na nesposobnost sistema dozvola za azot da spreči ove emisije da oštete zaštićena prirodna područja poznata kao mreža Natura 2000.
Iako početna presuda nije privukla veliku pažnju, vlada je ubrzo izjavila da je potrebno preduzeti “drastične mere”, uključujući otkup i zatvaranje farmi stoke, ostavljajući poljoprivrednike s osećajem nepravednog postupanja.
Ovo nezadovoljstvo dovelo je do formiranja desničarske političke stranke BoerBurgerBeweging (BBB), koja je obećala poljoprivrednicima veći uticaj na poljoprivrednu politiku. Godine 2023, BBB je ostvario pobede na pokrajinskim izborima i postao stranka sa najvećim brojem mesta u holandskom Senatu.
U Nemačkoj nezadovoljstvo raste zbog planova o ukidanju subvencija za gorivo, poteza koji bi prosečno preduzeće mogao koštati do 3.000 evra godišnje. Uporna nezadovoljstva zbog neujednačene primene ekoloških politika dodatno podstiču proteste.
Od decembra, nemački poljoprivrednici izlaze na ulice, a nedavno su im se pridružili i ekološki aktivisti.
Izražavajući podršku ekološki prihvatljivoj, genetski nepromenjenoj poljoprivredi, poljoprivrednici insistiraju na subvencijama ili pravičnim cenama za svoje proizvode. Ovaj stav odjekuje kod mnogih koji učestvuju u protestima širom Evrope.
Da li poljoprivreda može postati ključno pitanje na evropskim izborima?
Nezadovoljstvo se proširilo i na istočne zemlje EU, protesti su zabeleženi u Poljskoj, Rumuniji, Slovačkoj, Mađarskoj i Bugarskoj, gde poljoprivrednici izražavaju zabrinutost zbog nepravedne konkurencije jeftinih žitarica iz Ukrajine.
Prelazi granica u Rumuniji i Bugarskoj su blokirani traktorima i kamionima. U Poljskoj je ministar poljoprivrede dao ostavku u aprilu prošle godine zbog spora, iako su nove subvencije donekle smirile situaciju.
Međutim, i dalje ostaje zabrinutost zbog previsokih poreza i sve strožijih propisa. Dok se poljoprivrednici suočavaju s posledicama suša, poplava i požara, tvrde da zelene politike samo dodatno pogoršavaju njihove izazove.
Protesti bi se mogli proširiti i dalje u narednim nedeljama, s obzirom da su Španija i Italija spremne da pridruže se pokretu. U četvrtak, Evropska komisija je započela strateške razgovore sa sindikatima poljoprivrednika, poljoprivrednim preduzećima i stručnjacima u naporu da smiri nemire.
Međutim, kako napetosti nastavljaju da rastu, poljoprivreda se postavlja kao ključna tačka fokusa u EU uoči izbora za Evropski parlament u junu.
Leave a Comment
Your email address will not be published. Required fields are marked with *