Rastući “greenlash” protiv ekološke agende Evrope za sada nije uspela da poremeti njene planove o dekarbonizaciji. Međutim, nadolazeći izbori mogu dovesti u pitanje buduće mere za klimu i prirodu.
Evropska unija ušla je u borbu protiv klimatskih promena, utvrđujući ciljeve smanjenja emisija ugljenika zakonom i predlažući politike za smanjenje emisija tokom ovog decenija. Međutim greenlashing (negativna reakcija na zelenu tranziciju) postao je opasno oružje u rukama evropskih populista koji.
Do sada je uticaj greenlashing-a ograničen, kažu zvaničnici i analitičari, jer su većina ključnih politika Evrope za smanjenje CO2 već ugrađene u zakon, piše Euronews green.
Međutim, kako političari nastoje da prevedu ciljeve neto-nula emisija u mere koje se protežu izvan proizvodnje energije, oblasti poput građevinarstva i transporta, suočavaju se sa sve većim otporom dok građani vode borbu sa krizom troškova života.
Nedoumice oko zakona o postepenom ukidanju grejanja na naftu i gas doveli su nemačku vladajuću koaliciju do tačke pucanja, dok je u Holandiji bes zbog planova za smanjenje zagađenja azotom dovelo do iznenađujuće pobede nove stranke protesta poljoprivrednika na izborima.
Greenlashing: Reakcija na suočavanje sa realnošću
Širom Evrope se pojavljuju zabrinjavajući znaci greenlashinga , kako građani i kompanije počinju da osećaju troškove energetske tranzicije. Holandski poljoprivrednici se bune zbog strogih ograničenja emisija azota, tvrdeći da će evropsku poljoprivredu učiniti finansijski neodrživom.
Nemačka javnost je zabrinuta zbog ukidanja gasnih kotlova, dok je automobilska industrija uspešno izborila rupu za sintetička goriva kako bi produžila životni vek konvencionalnih motora s unutrašnjim sagorevanjem, koji bi trebali biti postepeno ukidani širom EU do 2035.
Francuski predsednik Emanuel Makron i belgijski premijer Aleksandar De Kru su javno pozvali na “zastoj” u zelenoj zakonodavnoj agendi EU, dok Poljska bori za izuzeća kako bi održala subvencije za ugalj. U Evropskom parlamentu, konzervativci i centristi stavljaju prepreke na putu zakona o zaštiti prirode, delu o biodiverzitetu EU-ovog Zelenog sporazuma.
Postoji stvaran rizik da će se desničarske, populističke stranke uhvatiti za “greenlahing ” i ponovo se pojaviti na izborima. Iako više nisu otvoreni negatori klimatske krize, oni se zalažu za “ekološki suverenitet”, koji umesto da pritisne dekarbonizaciju, insistira na očuvanju pejzaža od navodnih vizuelnih strahota vetroelektrana i solarnih farmi, i na očuvanju tradicionalne hrane i poljoprivrede od navodne pogibelji sintetičkog mesa i alternativnih izvora proteina, kao što su insekti.
Političari se oslanjaju na strahove u vezi sa troškovima zelenih politika
Analitičari kažu da se političari sve više oslanjaju na brige u vezi sa troškovima zelenih politika pred regionalne, nacionalne i EU izbore u narednih godinu i po dana.
“To su definitivno drugačiji okolnosti nego 2019. godine kada smo počeli sa ovom maksimalnom podrškom i političkom voljom za delovanje sa svih strana,” rekao je evropski komesar za životnu sredinu Virginijus Sinkevičijus agenciji Reuters.
Političari moraju da uzmu u obzir ankete koje pokazuju da većina građana brine o klimatskim promenama i jaki poslovni interesi koji podržavaju tranziciju ka zelenom.
“Imamo ovu stabilnu većinu koja podržava zeleni sporazum,” rekao je, aludirajući na nivo podrške Evropskom parlamentu za celokupnu zelenu agendu EU.
“Ali onda dolazimo do težih dosijea [predloga pravnih akata EU] gde mislim da su neizbežno veoma pogođeni političkom debatom,” dodao je Sinkevičijus.
Postaje sve teže usvojiti zelene zakone u EU
Kao rezultat toga, zvaničnici kažu da postaje sve teže usvojiti zelene zakone, pri čemu se neke vlade EU opiru novim limitima emisija za automobile i nastoje da oslabe kontrole zagađenja na farmama stoke. Predlog za poboljšanje energetske efikasnosti zgrada nailazi na otpor zemalja koje brinu zbog troškova.
Čak i poljska vlada, koja se suočava sa izborima u oktobru, tuži Brisel zbog klimatskih politika.
“Da li EU želi donositi autoritarne odluke o tome kakve će automobile Poljaci voziti?” pitala je prošlog meseca ministarka za klimu i životnu sredinu Anna Moskva.
Mere za zaštitu prirode suočavaju se s još većim otporom nego mere dekarbonizacije zbog lobiranja moćnog sektora poljoprivrede i nedostatka snažnih poslovnih podsticaja za promene, rekla je Nathalie Tocci, direktorka italijanskog think tanka za međunarodne odnose Istituto Affari Internazionali.
Iako je nedavna kampanja najveće grupe u Evropskom parlamentu, centrističke Evropske narodne stranke, da obustavi predloženi zakon o obnovi oštećenih ekosistema propala, čini se da će predlog biti oslabljen.
“Izbori za Evropski parlament sledeće godine će biti veoma odlučujući ako se gleda unapred, jer centristička grupa postaje sve negativnija prema zelenim politikama,” rekao je Mats Engström iz Evropskog saveta za spoljne odnose.
Evropa rizikuje da zaostane u zelenoj tehnologiji
Još jedna briga je uticaj na diplomatski status Evrope i poverenje investitora, s obzirom na to da Sjedinjene Američke Države nude višemilionske zelene subvencije i poreske olakšice.
“Pomalo je ironično da Evropa ima ove probleme dok su Sjedinjene Američke Države napokon našle rešenje,” rekao je Bob Ward, direktor za politiku i komunikacije na Institutu za istraživanje klimatskih promena i životne sredine Grantham na Londonskoj školi za ekonomiju i političke nauke.
Ward je rekao da Evropa rizikuje da zaostane za Indijom i Kinom u uspostavljanju zelenih industrija i tehnologija.
Prošle godine je Indija povećala kapacitet solarnih sistema za 28 posto, premašujući rast kapaciteta evropskih teškaša.
“Ako se Evropa koleba, to će omogućiti drugim zemljama da iskoriste priliku na međunarodnim tržištima električnih vozila i drugih tehnologija,” rekao je Ward.
Britanija se već brzo prebacila sa pozicije lidera na svetskoj sceni na poziciju koja izgleda prilično slaba u vezi sa zelenim politikama, rekao je on.
Savetnici za klimu Britanije su u junu rekli da zemlja ne čini dovoljno da ispuni cilj neto nula emisija do 2050. godine, dok je pregled koji je naručila vlada otkrio da se kompanije žale na nedostatke u investicionom okruženju Britanije.
Napredak u oblasti priobalne i priobalne vetroelektrane u Velikoj Britaniji je otežan izmenama pravila, na primer, što je navelo neke investitore da upozore da će im biti teško da investiraju bez boljih podsticaja.
Premijer Rishi Sunak, koji se suočava sa izborima u roku od 18 meseci, prošlog meseca je upozorio na klimatske politike koje “bespotrebno stvaraju više problema i troškova ljudima”.
Kako EU može prikupiti podršku za zelene politike?
Zeleni politike Evrope su još uvek verodostojnije od američkih, s obzirom na nesigurnosti koje proističu iz izbornih ciklusa u Sjedinjenim Američkim Državama, rekli su neki analitičari.
Ali političari EU će morati da se suoče sa više briga građana i kompanija ako žele da zadrže podršku dok zakonodavno deluju u sektorima koji su im bliski.
Holandski ministar za klimatsku politiku i energetiku Rob Jetten je u junu izjavio za Rojters da je glavni izazov za narednih nekoliko godina da političari pokažu da je zelena tranzicija takođe pravedna, sa dostupnom podrškom za one kojima je potrebna.
Sporovi oko zelenih politika su gurnuli desničarske populističke stranke na drugo mesto u holandskim i nemačkim anketama.
Skandal oko nemačkog zakona o grejanju je naglasio važnost osiguravanja da zeleni zakoni omogućavaju tranziciju bez preteranog opterećenja, rekla je Nina Šir, portparolka za zaštitu klime u vladajućim Socijaldemokratama u parlamentu.
“Inače bi građani mogli početi da osećaju da je klimatska politika uvek finansijski opterećujuća i loša, a taj sentiment potom koriste populisti.”
Ključno je stvaranje jake industrijske politike za zelenu energiju, rekao je Simone Tagliapietra, viši saradnik think-tanka Bruegel.
“Ako ne stvaramo zelena radna mesta u Evropi, ako se ne pobrinemo da imamo ove industrijske i ekonomske prilike, bićemo u nevolji,” rekao je Tagliapietra.
Leave a Comment
Your email address will not be published. Required fields are marked with *