Dokument, označen kao „non-paper“, što ukazuje da je još uvek daleko od konačne verzije, ponavlja cilj iz prošlogodišnjeg klimatskog pakta u Glazgovu „da se ubrzaju mere ka postepenom gašenju energije iz uglja i postepeno ukidaju i racionalizuju neefikasne subvencije za fosilna goriva”.

Međutim, ne poziva se na postepeno ukidanje svih fosilnih goriva, kao što su tražile Indija i EU. Tekst ne uključuje detalje za pokretanje fonda za gubitke i štete, što je ključni zahtev klimatski najugroženijih zemalja, poput ostrvskih država. Umesto toga, „pozdravlja“ činjenicu da su se strane po prvi put složile da na dnevni red samita uključe „pitanja u vezi sa aranžmanima finansiranja koji reaguju na gubitak i štetu“.

Ne uključuje vremenski okvir za odlučivanje o tome da li treba stvoriti poseban fond ili kako bi on trebalo da izgleda, dajući vremena pregovaračima da nastave da rade na spornoj temi.

Britanac Alok Šarma, Frans Timermans iz EU i Stiven Gilbo iz Kanade sastali su se sa presedavajućim Cop27 Samehom Šukrijem, i istakli su da ima previše praznina u klimatskom nacrtu. Oni pozivaju na snažniju ponovnu posvećenost ograničavanju povećanja temperature na 1,5 C iznad predindustrijskih nivoa.

Inicijalna reakcija mnogih je razočarenje i zabrinutost zbog tempa napretka – sa toliko toga što treba rešiti, malo je verovatno da će se konferencija završiti na vreme.

Aktivisti nezadovoljni

Međunarodna nevladina organizacija ActionAid pozvala je egipatsko predsedništvo da se povuče i prepiše nacrt.

Tereza ​​Anderson, globalna liderka za klimatsku pravdu, rekla je: „Nakon ohrabrujućeg jezika koji je predložila Indija i koji je podržan od EU, pa čak i SAD, jezik u nacrtu o postupnom ukidanju fosilnih goriva je previše slab, a odnosi se samo na ’nesmanjeni ugalj’.

„Ono što nam je potrebno je pravična faza ukidanja svih fosilnih goriva ako želimo da obezbedimo da svetska temperatura ne poraste iznad 1,5 stepeni, ali ovaj plan to neće postići”, rekla je Anderson.

Ona je dodala da je slab i „jezik o finansijama”

“Globalna klimatska kriza se ne može rešiti ako bogate zemlje najbrže ne preduzmu akciju, uključujući obezbeđivanje finansija za zemlje u razvoju. Hitno pozivamo Predsedništvo da vrate dokument na ispravku”.

Šef delegacije za Cop27 Greenpeace International, Yeb Sanjo je rekao da predsedništvo Cop27 pritiska gas do daske na autoputu do klimatskog pakla.

Sanjo je nastavio: „Došli smo u Šarm el Šeik da zahtevamo stvarnu akciju na ispunjavanju i prekoračenju klimatskih finansijskih obaveza i obaveza prilagođavanja, postepeno ukidanje svih fosilnih goriva i da bogate zemlje plate za gubitak i štetu nanetu najugroženijim zajednicama unutar zemalja u razvoju dogovorom o fondu za finansiranje gubitaka i šteta. Ništa od toga nije u ponudi u ovom nacrtu. Klimatska pravda neće biti zadovoljena ako se time postavi granica za ishod Cop27″.

„Nakon što se u početku nisu ni pominjala fosilna goriva, nacrt teksta je odricanje odgovornosti da se obuhvati hitnost koju su mnoge zemlje izrazile da se sva nafta i gas dodaju uglju za barem fazno smanjenje. Vreme je da se okonča poricanje, doba fosilnih goriva mora se brzo okončati.”

Siromašne zemlje traže uspostavljanje mehanizma

Zemlje u razvoju zahtevaju sporazum postignut u Egiptu o uspostavljanju mehanizma finansiranja za isplatu gubitka i štete.

Šeri Reman, pakistanska ministarka za klimatske promene i predstavnica G77, rekla je da su pregovori u “ključnom trenutku”. Rehman je rekla da se ove nedelje mora pronaći zajednički jezik i doneti politička odluka.

„Mi kažemo da nam date političku poruku da smo svi voljni da napredujemo kao zajednica nacija“, rekla je ona, i dodala da je odlazak zemalja koje su najugroženije na uticaje klimatskih promena sa pregovora preran.

“Ne izlazim iz pregovora. Pokušavam da ih zaobiđem.”

Molvin Džozef, ministar životne sredine Antigve i Barbude i predsedavajući Alijanse malih ostrvskih država, rekao je da politička volja da se krene napred u pogledu gubitaka i štete „mora biti demonstrirana opipljivim dokazima“. On želi odluku o uspostavljanju mehanizma finansiranja kao prvog koraka u Šarm el Šeiku, sa odlukama o tome kako će se finansirati kasnije.

„Ne razumem oklevanje, iskreno. Imamo priliku da na ovom COP zasadimo prvo seme obnove za zemlje koje su devastirane, a to je da uspostavimo fond. I onda možemo identifikovati finansijske tokove.“

Upitan da li neke određene zemlje koče proces, on je odbio da navede imena. „Mislim da postoji neka vrsta inercije koja postoji predugo”.

Ključne tačke sporazuma

Objavljeni dokument ima 20 stranica. Do sada najvažnije i najspornije tačke su:

1. Nema detalja o fondu za finansiranje gubitaka i šteta za siromašnije zemlje
2. „Pozdravlja“ činjenicu da su se strane po prvi put složile da na dnevni red samita uključe „pitanja u vezi sa aranžmanima finansiranja koji reaguju na gubitak i štetu“.
3. Nema poziva za fazom ukidanja svih fosilnih goriva
4. Naglašava važnost ulaganja svih napora kako bi se ispunio cilj Pariskog sporazuma o održavanju globalne prosečne temperature na znatno ispod 2C i nastojanja da se povećanje temperature ograniči na 1,5C

Objavljeni dokument nije konačna verzija sporazuma sa COP27, koji se, po svoj prilici, neće završiti u planirano vreme. Na pregovaračima je sada težak zadatak da dođu do zadovoljavajućeg rešenja.

*Ovaj tekst je dopunjen najnovijim informacijama sa samita