Bicikl kulturološki utiče na živote ljudi i oblikuje urbane sredine, potvrđujući sve prednosti njegovog korišćenja. Iako automobili verovatno neće biti potpuno zamenjeni, razvijanje kulture vožnje bicikla i ulaganje u infrastrukturu potrebnu za ovaj vid prevoza direktno utiče na naš kvalitet života. 

Svet čezne za alternativama, a bicikl, već puna dva veka, sinonim je za to. Zato i drži centralno mesto u konceptu urbane mobilnosti i krči put svim savremenim vozilima za mikrobobilnost. 

Urbana mobilnost  postala je jedan od ključnih kriterijuma za “Najbolji evropski grad za život” jer podrazumeva prilagođavanje gradova potrebama ljudi, a ne obratno. Ovo pokazuje značaj koji građani pridaju svojoj mobilnosti, pošto su shvatili da kretanje ka održivijoj budućnosti znači preispitivanje načina na koji se prevozimo. 

Biciklisti jesu ranjiva kategorija učesnika u saobraćaju, a kako bismo povećali njihovu bezbednost, moramo da razvijamo kulturu vožnje i uslove za bezbedno i efikasno kretanje. 

Srbija je postavila osnove za jačanje urbane mobilnosti u okviru strateških dokumenata, a na gradovima i opštinama je da ulazu u saobraćajnu infrastrukturu i edukaciju, i da motivišu građane da menjaju navike, saopštili su iz Inicijative za održivu urbanu mobilnost, Urban.log

Ulaganja u biciklizam je jedno od rešenja za gradove, zajedno sa javnim prevozom, kako bi se smanjile emisije ugljenika i dostigla data obećanja o karbonskoj neutralnost