Rusija isporučuje 40% prirodnog gasa u EU i 27% uvezene nafte u vrednosti od 400 milijardi evra godišnje.

Sada EU planira da ubrza prelazak na zelenu energiju, ali kaže da mora da investira i u gasovode u drugim zemljama.

Zbog novca koji isporučuje Rusiji Unija se suočava sa optužbama je da je pomogla u finansiranju rata u Ukrajini korišćenjem ruske energije.

Do 2030. bez ruskog gasa

Strategija REPowerEU je prvi put objavljena u martu sa navedenim ciljem da se uvoz ruskog gasa smanji za dve trećine u 2022. godini.

Rastući troškovi energije takođe su izvršili finansijski pritisak na potrošače i preduzeća u Evropi koja se sada suočavaju sa višim računima.

Ažurirani predlozi navode ne samo kako EU planira da pregovara i o neposrednoj gasnoj krizi, već i da ispuni obećanja da će se potpuno odviknuti od ruske energije do 2030. godine.

Posledice rata u Ukrajini: Kako će Evropska unija bez ruskih energenata

Strategija se fokusira na tri ključne tematske oblasti. Poboljšanje energetske efikasnosti, proširenje upotrebe obnovljive energije i obezbeđivanje neruskih dobavljača nafte i gasa.

„Podižemo našu ambiciju na još jedan nivo“, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula Fon der Lajen dok je predstavljala novosti na brifingu u Briselu.

Procenjuje se da će REPowerEU plan koštati 210 milijardi evra u narednih pet godina.

Ušteda energije

Izveštaj Komisije ističe uštedu energije kao „najjeftiniji, najbezbedniji i najčistiji“ način za smanjenje zavisnosti od ruskog goriva.

Plan je da se poboljša izolacija zgrada i kuća i podstaknu potrošači da budu svesniji kada je reč o korišćenju energije.

Takođe EU planira da ubrza prelazak sa kotlova na fosilna goriva na električne toplotne pumpe (uređaj koji apsorbuje toplotu iz vazduha, zemlje ili vode oko zgrada).

Planovi za smanjenje potrošnje energije u EU takođe su postali ambiciozniji, sa prvobitnog plana smanjenja od 9% na 13% do 2030. godine.

Blok je izdvojio 113 milijardi evra za „masovno povećanje obnovljivih izvora energije“ i novu infrastrukturu vodonika. Predlaže se novo zakonodavstvo EU kako bi se olakšala izgradnja solarnih i vetroelektrana.

Kome odgovara otopljavanje Arktika: Ekološki i politički rizici

„Moglo bi potrajati čak devet godina za vetar i do četiri godine za solarne projekte, tako da je ovo vreme koje nemamo i moramo da ubrzamo stvari“, rekla je Fon der Lajen je on.

Komisija je predložila posebno označena područja za koja se dozvola može dati za samo godinu dana. Određene nove zgrade bi takođe mogle da imaju postavljene solarne panele na krovu.

Cilj EU za obnovljivu energiju je takođe podignut. Cilj je da zelena energija obezbedi 45% energetskih potreba do 2030. godine, sa ranije planiranih 40%.

Više gasne i naftne infrastrukture

Da bi se brzo diverzifikovala sa ruskih fosilnih goriva, EU ulaže do 12 milijardi evra u cevovode i terminale za tečni prirodni gas (LNG) kako bi poboljšala pristup gasu i nafti iz drugih zemalja, uključujući Egipat, Izrael i Nigeriju.

Neke ekološke grupe kritikovale su vest. Umesto toga, oni žele da vide odlučujući raskid sa fosilnim gorivima.

“Najnovija strategija Evropske komisije daje jednom rukom, a uzima drugom”, rekla je Eilidh Rob, aktivistkinja za borbu protiv fosilnih goriva iz organizacije Friends of the Earth.

„Takozvani REPowerEU sadrži korisne i neophodne korake ka obnovljivim rešenjima, ali istovremeno omogućava skoro 50 infrastrukturnih projekata i proširenja fosilnih goriva“, dodala je ona.