Ključno telo UN kaže u izveštaju da mora doći do “brzog, dubokog i trenutnog” smanjenja emisije ugljen-dioksida (CO2).

Globalne emisije CO2 bi morale da dostignu vrhunac u roku od tri godine da bi se sprečili najgori uticaji. Čak i tada, svetu bi takođe bila potrebna tehnologija za isisavanje CO2 sa neba do sredine veka.

Nakon sednice na kojoj su naučnici i vladini zvaničnici prolazili kroz izveštaj red po red, Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC) je objavio svoje smernice o tome šta svet može da uradi da bi izbegao izuzetno opasnu budućnost.

Loše vesti

Čak i ako se sve politike smanjenja ugljenika koje su vlade uvele do kraja 2020. budu u potpunosti sprovedene, svet će se i dalje zagrejati za 3,2C u ovom veku.

Ovo otkriće izazvalo je gnev generalnog sekretara UN Antonija Gutereša.

“Neki državni i poslovni lideri govore jedno – a rade drugo. Jednostavno rečeno, lažu. A rezultati će biti katastrofalni.”

Takva vrsta porasta temperature dovela bi do toga da našu planetu pogode „neviđeni toplotni talasi, zastrašujuće oluje i rasprostranjena nestašica vode“.

Da bi izbegao tu sudbinu, svet mora da zadrži porast temperature na ili ispod 1,5C u ovom veku, kažu istraživači.

Dobra vest je da ovaj najnoviji rezime IPCC-a pokazuje da se to može učiniti, na ono što gospodin Gutereš naziva „izvodljiv i finansijski zdrav način“.

Neophodne ozbiljne promene

Ali održavanje niskih temperatura zahtevaće velike promene u proizvodnji energije, industriji, transportu, našim obrascima potrošnje i načinu na koji se ophodimo prema prirodi.

Ostati ispod 1,5C, prema IPCC, znači da emisije ugljenika iz svega što radimo, kupujemo, koristimo ili jedemo moraju dostići vrhunac do 2025. godine, a nakon toga brzo opadati, dostižući neto nulu do sredine ovog veka.

Da to stavimo u kontekst, količina CO2 koju je svet emitovao u poslednjoj deceniji je ista količina koja nam je preostala da ostanemo ispod ovog ključnog temperaturnog praga.

„Mislim da nam izveštaj govori da smo dostigli tačku sada ili nikad ograničavanja zagrevanja na 1,5C“, rekla je vodeći autor IPCC-a Helen De Conink, profesorka socio-tehničkih inovacija i klimatskih promena na Tehnološkom univerzitetu u Ajndhovenu.

Narednih par godina ključno

Govoreći za BBC, rekla je: „Moramo da postignemo vrhunac naših emisija gasova staklene bašte pre 2025. godine, a nakon toga da ih smanjimo veoma brzo.

Narednih nekoliko godina je kritično, kažu istraživači, jer ako se emisije ne smanje do 2030. godine, biće gotovo nemoguće ograničiti zagrevanje kasnije u ovom veku.

Ključ za to u kratkom roku biće način na koji proizvodimo energiju. Srećom, solarne ploče i turbine na vetar nikada nisu bile jeftinije, jer su pale za oko 85% tokom protekle decenije.

„Igra je gotova za fosilna goriva koja podstiču i ratove i klimatski haos“, rekla je Kaisa Kosonen iz Grinpisa, koja je bila posmatrač na sesiji odobrenja IPCC.

„Nema prostora za bilo kakve nove razvoje fosilnih goriva, a fabrike uglja i gasa koje već imamo moraju da se zatvore ranije.

Ali ishrana i način života će takođe morati da se promene, sa ogromnim mogućnostima za velike uštede ugljenika, prema autorima.

„Posedovanje pravih politika, infrastrukture i tehnologije koje omogućavaju promene u našim životnim stilovima i ponašanju može dovesti do smanjenja emisije gasova staklene bašte za 40-70% do 2050. Ovo nudi značajan neiskorišćen potencijal“, rekao je kopredsedavajući IPCC Prijadarši Šukla.

“Dokazi takođe pokazuju da ove promene u načinu života mogu poboljšati naše zdravlje i blagostanje.”

U praksi, to znači da vlade čine više da podstaknu hodanje i zdravu ishranu, kao i uspostavljanje infrastrukture za daleko više električnih vozila.

Kako ukloniti CI2

Jedan od najspornijih aspekata izveštaja odnosi se na uklanjanje ugljen-dioksida iz atmosfere.

Ovo se može uraditi na više različitih načina, uključujući sadnju drveća i unošenje promena u poljoprivrednu praksu.

Ali izveštaj otkriva da će nam trebati više od novih šuma da zagrevanje ne pređe opasnu granicu od 1,5 stepeni Celzijusa.

Održavanje niskih temperatura zahtevaće da mašine uklone CO2 direktno iz atmosfere.

Ovo je veoma sporno jer je tehnologija nova i trenutno veoma skupa. Neki učesnici u IPCC procesu su veoma skeptični da će ovi pristupi funkcionisati.

„Ideja o brzom smanjenju emisija i tehnologija velikih negativnih emisija izazivaju zabrinutost“, rekao je profesor Artur Petersen sa UCL, koji je bio posmatrač na sesiji odobrenja.

„U ovom izveštaju ima mnogo nestvarnih snova.