Međutim, u nekim zemljama, posebno na jugu, ovo može ugroziti snabdevanje hranom, piše Science daily.

Brojne naučne studije potvrđuju da će dalji neograničeni gubitak biodiverziteta kao rezultat antropogenih uticaja dugoročno ograničiti nastanjivost naše planete. Čovečanstvo bi se tome moglo suprotstaviti tako što bi zaštitilo velika područjia, kaže profesor Almut Arnet iz Odeljenja za istraživanje atmosferske sredine KIT-ovog Instituta za meteorologiju i istraživanje klime (IMK-IFU), u Garmiš-Partenkirhenu.

„Ovo bi barem ublažilo posledice. Međutim, zahtevi za površinom bi bili ogromni. Neki istraživači tvrde da bi korišćenje polovine površine zemljišta moralo biti isključeno.” Dva tima iz Campus Alpine i partnera sa Univerziteta u Aberdinu, Univerziteta u Edinburgu i Međunarodnog instituta za primenjenu sistemsku analizu (IIASA) u Austriji su sada detaljno proučili posledice.

Koristeći povezane socio-ekološke modele, istraživači su analizirali kako bi stroga zaštita 30 odsto i 50 odsto kopnene površine uticala na korišćenje zemljišta i sigurnost hrane. Utvrdili su da bi to verovatno dovelo do intenziviranja poljoprivredne proizvodnje na preostalim područjima kako bi se obezbedilo snabdevanje hranom za svetsko stanovništvo. Cene hrane bi porasle. Potrošnja hrane i povrća bi se smanjila i povećao bi se broj ljudi sa smanjenom telesnom težinom u različitim regionima sveta. Ovo bi bilo povezano sa povećanim rizikom od bolesti povezanih sa ishranom i smrtnosti.

Nejednako raspoređeni efekti ekstremnih mera

Istraživanja su takođe otkrila da će zemlje juga biti najviše pogođene nestašicom hrane kao rezultat stroge zaštite prirode na velikim područjima zbog ionako niskog nivoa snabdevanja hranom. Nasuprot tome, bogatije zemlje bi bile u velikoj meri pošteđene negativnih efekata. Ovde bi smanjena potrošnja kalorija kao rezultat viših troškova hrane smanjila negativne uticaje prekomerne težine i gojaznosti.

Autorka dr Roslin Henri sa Univerziteta u Aberdinu naglašava da iz studije svakako ne treba zaključiti da treba sprečiti zaštitu prirode na velikim područijima.

„Određivanje zaštićenih područja je jedan od najvažnijih instrumenata za postizanje ciljeva biodiverziteta. Ali mora se pažljivo koristiti kako bi se osiguralo da bezbednost hrane i zdravlje stanovništva nisu ugroženi, posebno u siromašnijim regionima sveta. ”

Profesor Mark Rounsevel, istraživač IMK-IFU i jedan od autora studije, dodaje: “Naša studija pokazuje koliko je važno uzeti u obzir kompromise povezane sa većim područjima zaštite prirode. Naravno, zaštita prirode je kritična za ljudsko blagostanje. Ali mora se primeniti na način koji ne ugrožava snabdevanje hranom. Na primer, moguće je poboljšati efikasnost postojećih zaštićenih područja.”

Studija ima za cilj da podigne svest o neželjenim efektima

Prema Arnetu i Rounsevelu, malo je verovatno da će se mnoge zemlje odlučiti za radikalnu zaštitu od 30 odsto ili čak polovine svoje teritorije.

„S obzirom na trenutnu debatu i neizvesnost u pogledu oblika potencijalnih zaštićenih područja, naša studija bavi se ekstremnim efektima zaštitnih mera i otkriva potencijalne kompromise koji se moraju pronaći – a koji postoje.”

Autori dodaju da će kvantifikacija takvih kompromisa podržati buduće planiranje, pregovaranje i sprovođenje zaštitnih mera i na taj način pomoći u sprečavanju neželjenih negativnih nuspojava.