Ovo otrkiće bi mogloo da bude važan deo slagalice u smanjenju nivoa gasova staklene bašte u atmosferi u budućnosti. Studija je objavljena u Nature Communications.

Sunčeva svetlost koja pada na Zemlju tokom jednog sata otprilike odgovara ukupnoj potrošnji energije čovečanstva za čitavu godinu. Naše globalne emisije ugljen-dioksida se takođe povećavaju. Korišćenje sunčeve energije za hvatanje gasova staklene bašte i njihovo pretvaranje u gorivo ili drugu korisnu hemikaliju, danas je fokus istraživanja za mnoge. Međutim, još uvek nema zadovoljavajućeg rešenja, ali je međunarodni istraživački tim sada otkrio mogući napredak.

“Studija koristi kombinaciju materijala koji apsorbuju sunčevu svetlost i koriste njenu energiju za pretvaranje ugljen-dioksida. Uz pomoć ultra-brze laserske spektroskopije, mapirali smo tačno šta se dešava u tom procesu”, kaže Tonu Pulerits, hemičar i istraživač na Univerzitetu Lund.

Istraživači su proučavali porozni organski materijal nazvan COF – kovalentni organski okvir. Materijal je poznat po tome što veoma efikasno apsorbuje sunčevu svetlost. Dodavanjem takozvanog katalitičkog kompleksa u COF, uspeli su, bez ikakve dodatne energije, da pretvore ugljen-dioksid u ugljen-monoksid.

Neophodno preduzeti još koraka

“Pretvaranje u ugljen monoksid zahteva dva elektrona. Kada smo otkrili da fotoni sa plavim svetlom stvaraju dugovečne elektrone sa visokim nivoima energije, mogli bismo jednostavno da napunimo COF elektronima i završimo reakciju”, objašnjava Kaibo Zeng, istraživač na Univerzitetu Lund.

Kako ovi rezultati mogu biti korisni? Tonu Pulerits i Kaibo Zeng se nadaju da će u budućnosti ovo otkriće biti iskorišćeno za razvoj većih jedinica koje se mogu koristiti na globalnom nivou da, uz pomoć sunca, apsorbuju ugljen-dioksid iz atmosfere i pretvaraju ga u gorivo ili hemikalije. To bi moglo biti jedno od mnogih rešenja za prevazilaženje klimatske krize sa kojom se suočavamo.

“Završili smo dva početna koraka sa dva elektrona. Pre nego što počnemo da razmišljamo o pretvaraču ugljen-dioksida, potrebno je preduzeti još mnogo koraka, a verovatno čak i naša prva dva moraju da se preciziraju. Ali identifikovali smo pravac koji veoma obećava “, zaključuje Tonu Pulerits.