U 2021. milijarde dolara potrošene su na saniranje štete izazvane vremenskim nepogodama koje su bile pojačane klimatskom krizom. I dok u 2022. ulazimo sa blagim optimizmom jer su nam poslednja dva meseca ove godine donela obećanja da će globalne sile učiniti više u borbi sa klimatskim promenama, red je da sumiramo do čega je doveo dosadašnji nerad po ovom pitanju i koliko nas je to koštalo.

Snežna oluja u Teksasu – šteta 23 milijarde dolara

U februaru se na Pacifiku formirala zimska oluja koja se preselila u Sjedinjene Države. Više od 150 miliona ljudi bilo je ugroženo. Tokom oluje, u Teksasu je oko pet miliona ljudi ostalo bez struje što je dovelo do nestašice osnovnih namirnica.

Iako je zvanično registrovano 215 smrtnih slučajeva u Teksasu, procenjeno je da bi pravi broj mogao biti tri puta veći.

Dok su osigurani gubici izračunati na 23 milijarde dolara, prema nekim procenama ukupan ekonomski uticaj mogao bi da bude čak 200 milijardi dolara.

Poplave u Australiji – šteta 2,1 miijarda dolara

U martu su mnogi delovi istočne australijske obale doživeli velike kiše i velike poplave. U priobalju Novog Južnog Velsa, gde se nalazi grad Sidnej, nedelja u kojoj su se desile poplave zabeležena je kao najvlažnija ikada.

Oko 18.000 ljudi moralo je da bude evakuisano iz regiona, a šteta je iznosila 2,1 milijardu dolara.

Prema studiji objavljenoj u novembru atmosferski uslovi poput onih koji su doveli do ovih poplava postaće verovatniji do 80% do kraja veka ako se emisije ugljenika ne smanje.

Hladni talas u Francuskoj – šteta 5,6 milijardi dolara

Početkom aprila, hladni talas koji je zahvatio velike delove centralne Francuske prouzrokovao je velike poljoprivredne gubitke, posebno kada je reč o vinogradima. Ministar poljoprivrede, Julien Denormandie, opisao je događaj kao “verovatno najveću poljoprivrednu katastrofu na početku 21. veka”.

Vlada je 8. aprila objavila da će proglasiti stanje poljoprivredne katastrofe, što je mera koja ima za cilj da nadoknadi pogođenim poljoprivrednicima za njihove gubitke. Cena uticaja hladnog talasa procenjena je na 5,6 milijardi dolara.

Studija koju je sproveo World Weather Attribution otkrila je da su klimatske promene povećale verovatnoću ove vrste štetnih hladnih talasa za oko 60%.

Cikolon Tauktae (Indja, Sri Lanka, Maldivi) – šteta 1,5 milijardi dolara

U maju se tropski ciklon Tauktae formirao u Arapskom moru i pomerio se ka zapadnoj obali Indije, pogađajući i Maldive i Šri Lanku. Bio je to najjači ciklon koji se spustio na kopno u državi Gudžarat od 1999. godine. Intenzivni vetrovi, padavine i poplave naneli su veliku štetu u ukupnom iznosu od više od 1,5 milijardi dolara.
Najmanje 198 ljudi je poginulo, uključujući 71 iz barže u vlasništvu indijske korporacije za naftu i prirodni gas koja je potonula kod obale Mumbaja. U državi Gudžarat, više od 200.000 ljudi moralo je da bude evakuisano iz svojih domova.

Ciklon Jas (Indija, Bangladeš) – šteta 3 milijarde dolara

U maju se tropski ciklon Jas formirao u Bengalskom zalivu i krenuo prema Bangladešu i Indiji, primoravajući hiljade ljudi da napuste svoje domove i ubivši 19. Pored obilnih padavina, ciklon je izazvao jak olujni udar koji je uništio nasipe i poplavio niske oblasti u Zapadnom Bengalu. Brzina vetra dostigla je 140 km/h.

Ekonomski gubici procenjeni su na 3 milijarde dolara, a više od 1,2 miliona ljudi koji žive u nižim područjima moralo je da napusti svoje domove. U Odiši je oštećeno više od 10.000 sela.

Intenzitet ciklona koji pogađaju zemlje oko severa Indijskog okeana poslednjih decenija se povećava. Kako planeta postaje toplija zbog emisija gasova staklene bašte koje izazivaju ljudi, atmosfera može zadržati više vode, izazivajući ekstremne padavine tokom ciklona, što može dovesti do još poplava. Pored toga, globalni nivo mora je već porastao za oko 21-24 cm od predindustrijskih vremena kao rezultat emisija gasova staklene bašte. Kako nivo mora raste, tako se povećava i razdaljina koju olujni udari mogu dostići.

Poplave u Evropi – šteta 43 milijarde dolara

Ekstremne padavine pogodile su delove zapadne Evrope od 12. do 15. jula, a neki regioni oko reka Ar i Erft u Nemačkoj su imali više od 90 mm padavina tokom jednog dana. Poplave su ubile najmanje 240 ljudi i izazvale veliku štetu, sa ekonomskim gubicima procenjenim na više od 43 milijarde dolara.

Studija World Weather Attribution zaključila je da su klimatske promene učinile da je verovatnoća da će se desiti ekstremne padavine – slične onima koje su dovele do poplava u Nemačkoj, Belgiji, Holandiji i Luksemburgu – danas 1,2 i 9 puta veća, i da su takvi pljuskovi u regionu sada 3-19% teži zbog zagrevanja izazvanog ljudskim faktorom.

Poplave u Henanu (Kina) – šteta 17,6 milijardi dolara

U julu su obilne kiše u kineskoj provinciji Henan izazvale velike poplave i smrt 302 osobe. Više od milion ljudi je iseljeno, a stotine hiljada je izgubilo svoje kuće.

U Džengdžou, glavnom gradu provincije, palo je 617,1 mm kiše za tri dana, što je količina slična godišnjem proseku za region (640,8 mm). Kiša je poplavila podzemni železnički sistem, ostavljajući mnoge putnike zarobljene. U Sinsjangu je obala reke Vajburst nakon što je grad zabeležila 260 mm kiše za samo dva sata. Prema proceni, šteta od poplava iznosi 17,6 milijardi dolara.

Kako se planeta zagreva, veći deo kiša u Kini će padati kao koncentrisaniji pljuskovi.

Takođe, studija iz 2016. godine pokazala je da je Kina zemlja sa najvećim rizikom od poplava u svetu – situacija će se pogoršati ako emisije ugljenika nastave da nekontrolisano rastu.

Kina je najnaseljenija zemlja na svetu i trenutno najveći svetski emiter CO2.

Tajfun In-fa (Kina, Filipni, Japan) – šteta dve milijarde dolara

U julu je tropski ciklon pod nazivom Tajfun In-fa (poznat kao Tajfun Fabijan na Filipinima) uticao na nekoliko zemalja u Aziji, uključujući Japan, Filipine i Kinu. Ciklon je dostigao kategoriju 2, sa brzinom vetra do 176 km/h i velikim količinama padavina. Grad Zhoustan, u kineskoj provinciji Džeđijang, registrovao je 612 mm kiše u jednom danu.

Hiljade ljudi napustilo je svoje domove. U Šangaju, aerodromi i železnica su morali da budu zatvoreni. A više od 20.000 ljudi je evakuisano u Manili.

Ekonomski troškovi tajfuna procenjeni su na 2 milijarde dolara, a prijavljeno je šest žrtava.

Klimatske promene povećavaju učestalost intenzivnih padavina, jer toplija atmosfera može zadržati više vodene pare. A kako se planeta zagreva i temperatura površine mora raste, stručnjaci očekuju da će tajfuni, na Filipinima i drugde, postati jači.

Uragan Ida (SAD) – šteta 65 milijardi

Krajem avgusta i početkom septembra, uragan kategorije 4 po imenu Ida pogodio je nekoliko delova Sjedinjenih Država. Bio je to peti najjači uragan koji je stigao na kopno. U Luizijana milion ljudi ostalo je bez struje. U jednoj od gradskih parohija uništeno je 75% kuća, a 14.000 ljudi je prinuđeno da se iseli. Ida je takođe izazvala bujične poplave u mnogim severoistočnim državama, uključujući Delaver, Pensilvaniju, Nju Džersi i Njujork. Ukupno, Ida je prouzrokovala 95 žrtava i štetu u iznosu od 65 milijardi dolara. Tri meseca nakon što je uragan pogodio SAD, mnogi raseljeni su još uvek tražili odgovarajuće mesto za život.

U Atlantskom okeanu, došlo je do povećanja broja oluja od 1980. godine. Takođe, klimatske promene uzrokuju da tropske oluje imaju jače vetrove i izazivaju intenzivnije pljuskove.

SAD su najveći kumulativni emiter gasova staklene bašte, a samim tim i zemlja koja je najviše doprinela globalnom zagrevanju

Poplave u Britanskoj Kolumbiju (Kanada) – šteta $7,5 milijardi

U novembru, delovi Britanske Kolumbije, u Kanadi, doživeli su rekordne količine padavina. Kiše su povezane sa klimatološkim fenomenom zvanim „atmosferske reke“, uskim perjanicama vode koje mogu da putuju kroz atmosferu noseći velike količine vode. Često su povezani sa ekstremnim padavinama.

Intenzivne kiše primorale su hiljade ljudi da napuste svoje domove i odsekle Vankuver od ostatka zemlje. Pokrajinska vlada Britanske Kolumbije proglasila je vanredno stanje 17. novembra, tri dana nakon što su počele velike kiše. U Meritu, gradu severoistočno od Vankuvera, količina kiše bila je tri puta veća od istorijskog.

Grad od 7.000 stanovnika je morao biti potpuno evakuisan zbog masovne poplave. Najmanje četiri osobe su poginule, a infrastrukturna šteta procenjena je na 7,5 milijardi dolara.

Intenzivne padavine su jedna od najbolje utvrđenih posledica klimatskih promena. Kako globalne temperature rastu, atmosfera može zadržati više vodene pare, što dovodi do jačih pljuskova.