Istraživanje je pokazalo da su vremenski događaji, povezani sa promenom klime, doneli bedu milionima ljudi širom sveta 2021. godine, .

Najveće finansijske posledice imali su uragan Ida koji je pogodio SAD u avgustu i poplave u Evropi u julu. U mnogim siromašnijim regionima poplave i oluje izazvale su masovna raseljavanja ljudi i teška stradanja.

Sve više dokaza o povezanosti klimatske krize i ekstremnih događaja

Nije svaki ekstremni vremenski događaj uzrokovan ili povezan sa klimatskim promenama, iako su naučnici postali smeliji u istraživanju veza.

Jedan od vodećih istraživača, dr Friderike Oto, objavila je na Tviteru ranije ove godine da je svaki toplotni talas koji se sada dešava u svetu „verovatniji i intenzivniji“ usled klimatskih promena izazvanih ljudima.

U vezi sa olujama i uraganima, sve je više dokaza da klimatske promene takođe utiču na ove događaje.

U avgustu je Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC) objavio prvi deo svog šestog izveštaja o proceni.

„Proporcija intenzivnih tropskih ciklona, prosečne brzine vetra tropskih ciklona i brzine vetra najintenzivnijih tropskih ciklona će se povećati na globalnoj skali sa povećanjem globalnog zagrevanja“, navodi se u izveštaju IPCC podseća BBC.

Samo nekoliko nedelja nakon što je taj izveštaj izašao, uragan Ida pogodio je SAD.

Razvijene zemlje nisu pošteđene

Prema Christian Aid-u, to je bio finansijski najrazorniji vremenski događaj u godini.

Uragan koji se sporo kretao evakuisao je hiljade stanovnika Luizijane sa svog puta. Oluja je donela ogromne padavine u brojnim državama i gradovima, a Njujork je prvi put izdao hitno upozorenje o poplavama.

Poginulo je oko 95 ljudi, a ekonomski gubici se procenjuju na 65 milijardi dolara.

Drugi najskuplji događaj bile su velike poplave u Nemačkoj, Francuskoj i drugim evropskim zemljama u julu.

Brzina i intenzitet vode preplavili su odbranu i život je izgubilo 240 ljudi. Prijavljena šteta iznosi oko 43 milijarde dolara.

Na listi se u najvećoj meri nalaze ekstremni vremenski događaji koji su pogodili razvijene zemlje.

To je zato što je izvodljivije proceniti finansijske gubitke od potraživanja od osiguranja i oni su obično dostupni u bogatijim zemljama, gde ljudi mogu da priušte da osiguraju svoje domove i poslove.

Prema osiguravajućoj kompaniji Aon, 2021. će verovatno biti četvrti put u pet godina da su globalne prirodne katastrofe koštale više od 100 milijardi dolara.

Ugroženi najsiromašniji

Izveštaj takođe dokumentuje mnoge druge događaje gde je teže utvrditi finansijski uticaj, ali gde je uticaj na ljude značajan.

Poplave u Južnom Sudanu raselile su više od 800.000 ljudi, dok je 200.000 moralo da se preseli da pobegne od ciklona Tauktae koji je u maju pogodio Indiju, Šri Lanku i Maldive.

„To je ogroman uticaj na ljude“, rekla je autorka izveštaja dr Kat Kramer iz Christian Aid-a.

“Očigledno je neverovatno teško izgubiti svoj dom, sredstva za život i sve, a nemati resurse za obnovu. Dok barem ako imate osiguranje, imate neki mehanizam da to vratite.”

Izveštaj naglašava potrebu za povećanjem napora na suzbijanju emisije ugljen-dioksida kako bi se smanjili budući uticaji vezani za vremenske prilike. Takođe poziva globalne klimatske diplomate da pomognu siromašnijim zemljama koje trpe ogromne ekonomske gubitke.

Na globalnim pregovorima o klimi COP26 u Glazgovu, ovo pitanje finansiranja gubitaka i štete uzrokovanih događajima povezanim sa klimom je dovelo do velikih neslaganja između zemalja.

„Iako je bilo dobro videti da pitanje gubitka i štete postaje glavna tema COP26, bilo je gorko razočaravajuće otići bez fonda koji je osnovan za pomoć ljudima koji trpe trajne gubitke od klimatskih promena“, rekao je Nušrat Čovdhuri, savetnik Christian Aid-a za klimatsku pravdu u Bangladešu.

„Uspostavljanje tog fonda trebalo bi da bude globalni prioritet 2022″.