Posle smrtonosnog toplotnog talasa u SAD i Kanadi, gde su temperature pre dve nedelje porasle iznad 49,6 ° C, potop u centralnoj Evropi pobudio je strah da klimatski poremećaji uzrokovani ljudskim faktorom pogoršavaju ekstremne vremenske uslove čak i više nego što se predviđalo.

Delovi Rajne-Palatinat i Severne Rajne-Vestfalije poplavljeni su sa 148 litara kiše po metru kvadratnom u roku od 48 sati u delu Nemačke u kom obično padne 80 litara tokom celog jula. U širokom području sliva Rajne nastradalo je najmanje 58 ljudi, a poplavljeno je na desetine hiljada domova. Grad Hagen proglasio je vanredno stanje nakon što vode reke Volme porasle na nivo koji nije viđen više od četiri puta u veku.

Poplave nadmašile sva očekivanja

Klimatski naučnici već dugo predviđaju da će ljudske emisije prouzrokovati više poplava, vrućina, suša, oluja i drugih oblika ekstremnih vremenskih uslova, ali najnoviji skokovi nadmašili su mnoga očekivanja.

“Iznenađen sam koliko je daleko iznad prethodnog rekorda”, rekao je Diter Gerten, profesor klime i hidrologije globalnih promena na Potsdamskom institutu za istraživanje uticaja klime. „Izgleda da nismo samo iznad normale, već smo dostigli domene koje nismo očekivali u pogledu prostornog obima i brzine kojom su se (klimatske promene) razvijale.“

Gerten, koja je odrastao u selu u pogođenom području, ističe je da ono povremeno plavilo, ali ne kao ove nedelje. Prethodni letnji pljuskovi bili su podjednako jaki, ali su pogodili i manje područje, a prethodne zimske oluje nisu podigle reke na tako opasan nivo. „Ovonedeljni događaj je potpuno netipičan za taj region. Trajalo je dugo i zahvatilo je široko područje “, rekao je.

Naučnicima će trebati više vremena da procene u kojoj su meri ljudske emisije učinile ovu oluju verovatnijom, ali rekordni pljusak je u skladu sa širim globalnim trendovima.

„Sa klimatskim promenama očekujemo da će sve hidrometeorološke krajnosti postati ekstremnije. Ono što smo videli u Nemačkoj uglavnom se podudara sa ovim trendom“, kaže je Karlo Buontempo, direktor Kopernikove službe za klimatske promene u Evropskom centru za vremenske prognoze srednjeg dometa.

Sedam najtoplijih godina u zabeleženih istoriji dogodilo se od 2014. godine, uglavnom kao rezultat globalnog zagrevanja. Računarski modeli predviđaju da će ovo prouzrokovati ekstremnije vremenske uslove, što znači da će se rekordi obarati češće i na više mesta.

Ljudski faktor odgovoran za ekstreme

Severna Amerika je u fokusu poslednjih nedelja. Kanadski nacionalni dnevni rekord u toploti premašen je za više od 5C pre dve nedelje, a oboreno je i nekoliko lokalnih rekorda u Oregonu i Vašingtonu. Naučnici ističu da su ove krajnosti na takvim geografskim širinama praktično nemoguće bez globalnog zagrevanja za koje je odgovoran čovek.

Prošlog vikenda, nadzorna stanica u Dolini smrti u Kaliforniji registrovala je 54,4 ° C, što bi moglo da se pokaže kao najviša pouzdano zabeležena temperatura na Zemlji.

Daniel Svain, naučnik o klimi sa Univerziteta u Kaliforniji u Los Angelesu, rekao je da se ovog leta postavljeno toliko rekorda u SAD “da ekstremi koji bi bili vredni pažnje pre par godina danas to nisu“.

”To se dešavalo i u drugim zemljama”, dodao je, mada sa manje medijske pažnje. „SAD su često u centru pažnje, ali svedočili smo i izvanrednim vrućina u severnoj Evropi i Sibiru. Ovo nije lokalizovani čudni događaj, definitivno je deo koherentnog globalnog obrasca. “

Laponija i delovi Sibira takođe su zabeležili u rekordne junske vrućine, a gradovi u Indiji, Pakistanu i Libiji poslednjih nedelja beleže neobično visoke temperature. Predgrađa Tokija su preplavljena najjačim padavinama otkako su započeta merenja, a uobičajena mesečna julska kiša pala je na London za jedan dan. Događaji koji su bili jednom u 100 godina postaju uobičajeni. Ekstremne vremenske prilke postaju sve normalnija pojava.

Pojedini stručnjaci strahuju da nedavni primeri ukazuju na to da je klimatski sistem možda prešao opasan prag. Umesto da glatko rastu temperature i stalno povećavaju ekstreme, oni ispituju da li je trend možda sve više „nelinearan“ kao rezultat udarnih efekata suše ili otapanja leda na Arktiku. Ova teorija je sporna, ali nedavni događaji podstakli su više rasprave o ovoj mogućnosti i pouzdanosti modela zasnovanih na prošlim zapažanjima.

„Moramo bolje modelirati nelinearne događaje“, rekao je Gerten. „Mi naučnici poslednjih godina bili smo iznenađeni nekim događajima koji su se dogodili ranije i bili su češći i intenzivniji nego što se očekivalo.“