Nova studija objavljena u časopisu Nature otkrila je da bi pretvaranje poljoprivrednog zemljišta u šumu podstaklo letnje kiše u proseku za 7,6%. Autori veruju da bi dodatna kiša mogla delimično da uspori porast suša koji se očekuju sa klimatskim promenama.

Izveštaj razmatra uticaj pretvaranja poljoprivrednog zemljišta širom Evrope u održive šume. Autori koriste statistički model zasnovan na posmatranju kako bi procenili kako bi promene šumskog pokrivača uticale na kiše širom kontinenta.

Srbija do optimalne pošumljenosti tek za 1.500 godima

Sadnja drveća postala je glavna okosnica napora mnogih zemalja da se izbore sa klimatskim promenama širom sveta.

Međutim, u Srbiji, kako piše Politika, trend sadnji planiranih šuma opada i pored obećanja nadležnih. Aktuelni intenzitet sadnje novih šuma, navodi ovaj list, toliko je mali da, ukoliko se taj tempo nastavi, zacrtani cilj od 41 odsto teritorije Srbije pod šumom dostići ćemo tek za 1.500 godina.

Srbiji fali nešto više od 900.000 hektara šume kako bi dostigla 41 procenat, koliko je prema Zakonu o prostornom planu neophodno za optimalnu šumovitost.

Izveštaj Državne revizorske institucije pokazuje da je u Srbiji od 2015. do 2019. zabeležen pad u osnivanju novih šuma za oko 40 odsto. Preciznije – dok je 2015. zasađeno 992 hektara, četiri godine kasnije pošumljeno je tek 614 hektara.