Istorijski je morska trava više korišćena kao đubrivo ili lekovita namirnica nego za potrebe ishrane. Ipak, ona je pre nekoliko godina u kulinarskom svetu – ali i šire – doživela svojevrsnu renesansu kao „superhrana“.
Džejmi Oliver opisao je morsku travu kao „najnutritivnije povrće na svetu“ koje mu je pomoglo da izgubi kilograme, a upravo je tim povodom britanski Gardijan analizirao da li je morska trava zaista hrana budućnosti.
Stručnjaci sa kojima je Gardijan razgovarao složili su se da jestive vrste morske trave predstavljaju bogat i izbalansiran izvor ključnih makro i mikronutrijenata, antioksidanata, vitamina i minerala, ali su kao problem istakli (ne)dostupnost ove namirnice.
Britansko udruženje nutricionista preporučuje konzumiranje jestivih vrsta morske trave jednom nedeljno, naročito za decu i trudnice, a stručnjaci ističu i da je najvažnije da morska trava koju jedemo dolazi iz čiste vode s obzirom na njenu sposobnost da skladišti teške metale u sebi.
Nema otrovnih vrsta, mada su neke ukusnije od drugih, i ako se dostupnost smatra zasad najvećom manom ove namirnice, na Zapadu je sve više restorana koji – u skladu sa politikom održivoti – na meniju nude i morsku travu. Jedna od vrsti koje možete pojesti u srcu Njujorka, iz kuhinje najboljih kuvara, svakako je kelp.
Superheroj među travama – salata iz okeana
Njujork tajms je pre nekoliko godina pisao o tzv. “skinny kelp”, vrsti morske trave koja se u sve većoj meri uzgaja u Americi za potrebe ishrane.
Vrsta pod imenom “skinny kelp”, kako je napisala reporteka Njujork tajmsa koja je obišla uzgajivače morske trave, blago je slana i aromatična, “sa ukusom poput ledenog likera od ostriga i krckave teksture poput al dente fetućina”. Kuvar Bruks Burger iz Njujorka koji ovu travu meša sa šargarepom sa roštilja i služi je u svom restoranu “Superiority Burgers”, opisuje je kao “ludački ukusnu i neverovatne teksture”.
Branje divlje morske trave je stari običaj, ali je uzgajanje relativno nov fenomen u Americi. Tehnologija neophodna za uzgoj uvezena je iz Azije, a u Americi je prvo počela da je koristi grupa preduzetnika koja morsku travu smatra hranom budućnosti. Ona je nutritivno bogata (sadrži gvožđe, kalcijum, vlakna, jod i vitamin), doprinosi prečišćavanju okeana, a za prodavce ribe ona može biti novi izvor prihoda.
Naučnici uzgajanje kelpa, ove vrste morske trave, posmatraju kao izvor hrane koji zahteva minimalno ulaganje. Ne podrazumeva plodno tlo, svežu vodu, niti pesticide, a dokazano je da uzgajanje morske trave pozitivno utiče na kvalitet vode do tog stepena da školjke u blizini razvijaju snažnije oklope i slađe meso.
“Morska trava” zapravo je sveobuhvatni izraz kojim se opisuju sve biljke i alge koje rastu u moru i okeanu. Bogata je vitaminima i mineralima, dok istovremeno sadrži jako malo kalorija.
Tradicionalni velški recepti sastoje se od pržene sveže morske trave na slanini, dok se u Irskoj ona kuva sa krompirom. Škotlanđani je stavljaju u biskvite i hleb, a u Japanu je kuvanje sa morskom travom dostiglo stepen umetnosti.
Jedini problem sa morskom travom je pronalaženje konzistentnog izvora kelpa. Industrija je, međutim, još uvek mlada, a svake godine na tržištu su dostupne sve veće količine sveže morske trave.
Aminokiseline i za životinje
Globalna potražnja za algama je u porastu jer je reč o jednom od najraznovrsnijih prirodnih izvora vitamina i minerala za ljude i stoku. Nedavno preliminarno istraživanje pokazalo je da mala količina morskih algi koja se dodaje stočnoj hrani može smanjiti emisiju metana goveda za čak 99%
Morska trava je takođe dobar izvor aminokiselina, antioksidanata i esencijalnih masnih kiselina u ishrani ljudi i stoke, a koristi se i kao đubrivo i u kozmetičkoj industriji.
Prodaja morskih algi širom sveta dostigla je vrednost višu od 4 milijarde dolara u 2016. i tada se predviđalo da će do 2024. godine porasti na oko 10 milijardi dolara. Azijske zemlje povećavaju prodaju kako bi ispunile zahteve kupaca iz SAD i Evrope u svim tržišnim sektorima. Ova povećana potražnja za algama postala je toliko značajna da jedna britanska kompanija koja sakuplja i prerađuje alge u grupi ostrva Spoljni Hebridima, na severozapadnoj obali Škotske, sada širi svoje proizvodne kapacitete kako bi zadovoljila taj zahtev.
Leave a Comment
Your email address will not be published. Required fields are marked with *