Kada se dogodi katastrofa, postaje bolno očigledno koliko klimatske promene izazvane ljudskom aktivnošću čine naš svet opasnijim mestom.

U poslednjim mesecima, studije koje se bave atribucijom pokazale su da su klimatske promene udvostručile verovatnoću smrtonosnih poplava u Centralnoj Evropi u septembru, i učinile vreo, suv period koji je izazvao požare u Los Anđelesu u januaru 35% verovatnijim. Toplotni talas koji je prošlog meseca naterao učenike da se onesveste u Južnom Sudanu bio je deset puta verovatniji u eri sagorevanja fosilnih goriva.

Međutim, manje pažnje se poklanja svakodnevnom uticaju klimatskih promena na lokalne vremenske prilike. Nova analiza pokazuje da je bar jedna od pet osoba širom sveta svakog dana tokom protekla tri meseca — od decembra 2024. do februara 2025. — osećala snažan uticaj klimatskih promena.

Prema podacima organizacije Climate Central, ekstremna toplota bila je najrasprostranjeniji efekat klimatskih promena tokom ove zime.

Njihov Indeks klimatskih promena definiše „snažan uticaj“ kao situaciju kada klimatske promene učine određene vremenske uslove najmanje dvostruko verovatnijim.

Neuobičajena toplota gotovo svakog dana

Prema analizi Climate Central-a, prethodna tri meseca bila su toplija nego inače u 42 od 43 evropske zemlje.

Rusija, sa više od 145 miliona stanovnika, imala je najveće prosečno temperaturno odstupanje: čak 3,1°C iznad normale iz perioda 1991–2020. Litvanija i Latvija odmah su iza, sa odstupanjem od 2,8°C, a sledi Estonija sa 2,7°C.

Povezano: Zelena tranzicija i problemi Zapadnog Balkana

Više od 9,4 miliona ljudi u četiri evropske zemlje doživelo je prosečne dnevne temperature koje su snažno bile pogođene klimatskim promenama — i to najmanje trećinu zimske sezone.

Malta je imala najviše dana sa abnormalno visokom temperaturom — 34 dana, dok su Norveška i Estonija zabeležile po 32 takva dana, a Latvija 31 dan.

Gradovi sa najvećim temperaturnim odstupanjima — Istočna Evropa prednjači

Na nivou gradova, Longyearbyen na norveškom arhipelagu Svalbard prednjači sa 45 dana neuobičajene toplote, dvostruko verovatnije zbog klimatskih promena.

U top 10 gradova sa najvišim prosečnim temperaturnim odstupanjima svi se nalaze u Istočnoj Evropi:

1. Vilnjus (Litvanija)
2. Minsk (Belorusija)
3. Talin (Estonija)
4. Riga (Latvija)
5. Helsinki (Finska)
6. Harkov (Ukrajina)
7. Sarajevo (Bosna i Hercegovina)
8. Kijev (Ukrajina)
9. Kišinjev (Moldavija)