Ovo pokazuje novo istraživanje Univerziteta u Bristolu, koje je analiziralo odgovore u 15 zemalja na klimatske proteste i aktivizam.

Od zemalja uključenih u studiju dr Oskara Berglunda, samo jedna ima višu stopu hapšenja od Velike Britanije. U Australiji je svaki peti (20,1%) ekološki protest rezultirao hapšenjima, dok je u Velikoj Britaniji taj procenat 17,2%. Međunarodni prosek iznosi 6,3%.

Druge zemlje koje strogo postupaju prema ekološkim protestima uključuju Norvešku (14,5%), SAD (10%) i Tursku (8%).

Ovi podaci dolaze usred rastuće zabrinutosti za pravo na proteste u kontekstu zakonskih reformi koje olakšavaju hapšenja i podizanje optužnica.

Dok Velika Britanija, Australija i Norveška imaju najveću stopu hapšenja klimatskih protestanata, one takođe beleže i najveći udeo klimatskih protesta. Izveštaj pokazuje da se u Velikoj Britaniji skoro 17% svih protesta odnosi na klimatska pitanja. U Norveškoj je taj procenat 15%, a u Australiji 13%.

Nemačka ima gotovo isti broj klimatskih protesta (13%), ali je stopa hapšenja znatno niža – samo 4,1%. Francuska takođe pokazuje veću toleranciju prema mirnim protestima, sa samo 3,2% protesta koji rezultiraju hapšenjima.

Niska stopa hapšenja, ali visoka stopa nasilja

U zemljama sa najnižim stopama hapšenja, istraživači su zabeležili povećanu stopu policijskog nasilja. Na primer, Peru, sa stopom hapšenja od samo 2%, ima najvišu stopu policijskog nasilja – 6,5%.

Zabrinjavaju i podaci o broju ubistava povezanih sa klimatskim protestima, prema podacima organizacije Global Witness. Od 2012. do 2023. godine, u Brazilu je zabeleženo 401 ubistvo povezano sa protestima, što je ubedljivo najviši broj među zemljama. Filipini (298), Indija (86) i Peru (58) takođe imaju visoke brojeve ubistava.

7.000 klimatskih aktivista uhapšeno u Velikoj Britaniji za pet godina

Prema podacima organizacije Global Witness, više od 7.000 klimatskih aktivista uhapšeno je u Velikoj Britaniji od 2019. godine. Zahtev za slobodu informacija upućen Metropoliten policiji Londona pokazao je evidenciju od 6.252 hapšenja povezanih sa protestima u Londonu između aprila 2019. i marta 2023. Većina ovih hapšenja odnosi se na akcije ekoloških grupa.

Najveći broj hapšenja zabeležen je među članovima organizacije Extinction Rebellion (XR), sa 4.465 hapšenja u trogodišnjem periodu. Članovi grupe Just Stop Oil uhapšeni su 1.137 puta. Skoro 3.000 pojedinačnih hapšenja dogodilo se tokom samo dva XR protesta 2019. godine – u aprilu i oktobru.

Portparol Extinction Rebellion izjavio je za Euronews Green: „Ljudi koji su zabrinuti za ono što se dešava sa klimom i prirodom treba da znaju da je najbolji način za prevazilaženje anksioznosti i tuge – preduzimanje akcije. Naše akcije su osmišljene tako da svako može učestvovati, bilo da se oseća ugodno sa rizikom hapšenja ili ne.“

Dva kontroverzna zakona u Velikoj Britaniji omogućila su mnoga od ovih hapšenja. Zakon o javnom redu iz 2023. i Zakon o policiji, zločinima, kaznama i sudovima iz 2022. značajno su proširili ovlašćenja policije da zaustavi proteste i hapsi učesnike.

Na primer, „vezivanje“ – pričvršćivanje za objekte ili osobe – sada je novo krivično delo prema Zakonu o javnom redu, sa kaznom do 12 meseci zatvora ili novčanom kaznom. Druge promene uključuju povećane ovlasti zaustavljanja i pretresa, strože kazne za prekršaje povezane sa protestima i mogućnost hapšenja osoba koje izazivaju „ozbiljne poremećaje“.

Džodi Bek, službenica za politike i kampanje u grupi za ljudska prava Liberty, kritikovala je „drakonske zakonske“ promene i izjavila za Euronews Green:
„S obzirom na nove mere koje zabranjuju taktike poput vezivanja i sporog hodanja, zajedno sa ovlašćenjima policije da ograniči bučne proteste, nije iznenađujuće što je izveštaj pokazao da su klimatski aktivisti u Britaniji tri puta češće hapšeni nego u drugim zemljama. Ovo je sramotna slika stanja naše demokratije.“

Ignorisanje suštine problema

Izveštaj Univerziteta u Bristolu pokazao je da se učestalost klimatskih protesta i ekoloških protesta povećala tokom analiziranog perioda (2012–2023). Poseban skok broja klimatskih protesta dogodio se krajem 2010-ih.

Istraživači zaključuju da se odgovori na ove aktivnosti značajno razlikuju među državama, a pristupi policiji i kriminalizaciji protesta variraju.

Međutim, primećuju trend globalne kriminalizacije i represije protestnih aktivnosti.

„Naša zabrinutost nije sa policijom, koja samo sprovodi naredbe ministra unutrašnjih poslova i zakone koje donosi parlament“, izjavio je portparol Extinction Rebellion.
„Više nas brinu vlade koje biraju autoritarni put ograničavanja prava na protest, umesto da preduzimaju hitne akcije potrebne za zaštitu ljudi od kolapsa klime i prirode.“

Istraživači, nevladine organizacije i aktivisti smatraju da se, umesto rešavanja suštinskih problema koji izazivaju proteste, vlade više fokusiraju na kažnjavanje onih koji protestuju.

„Vlade treba da znaju da aktivisti neće odustati jer je ono što je u pitanju važnije od bilo koje cene koju plaćamo za preduzimanje akcije“, dodao je portparol XR. „Takođe, istorija pokazuje da, kada vlade ne odgovore pozitivno na mirne akcije, ljudi prelaze na druge metode i taktike.“