I dok spasilačke službe danonoćno rade na izvlačenju povređenih iz ruševina, a nacije žale nastradale, dve države ulaze u dugu i mukotrpnu borbu oporavka nakon zemljotresa koji imaju destruktivne efekte ne samo na ljude i infrastrukturu već i na prirodu i ekonomiju.

Naučnici su klasifikovali niz sekundarnih efekata zemljotresa: pukotine u zemlji, klizišta, oblake prašine, hidrološke anomalije, cunamije, likvefakciju tla… Pored razaranja okoline među sekundarnim efektima su i zarazne bolesti koje se često pojavljuju nakon zemljotresa.

Među opasnostima izazvanim potresom su i curenje gasa koje zatim može da izazove požare koji se teško gase. Zapravo podaci pokazuju da su požari koji ostavljaju pustoš jedna od najčešćih posledica zemljotresa.

Uticaj na prorodu

Međutim, za razliku od vulkana, biološki efekti zemljotresa nisu dobro proučeni, posebno njihove posledice na divlje životinje. Potresi mogu da dovedu do pada drveća, rušenja litica i urušavanja pećina, što može imati efekte na čitav ekosistem.

Obično zemljotresi menjaju staništa na suptilne načine. Na primer, ako je epicentar zemljotresa u blizini šume, on može srušiti drveće. Kada se to dogodi, dozvoljava sunčevoj svetlosti da prodre u krošnju, što omogućava rast različitih vrsta biljaka. Ove nove biljke podržavaju novu populaciju životinja.

Ponekad zemljotresi mogu da stvore nova staništa, ekosisteme, ali mogu i da unište stara.

U novembru 2016. zemljotres jačine 7,8 stepeni po Rihterovoj skali pogodio je južno ostrvo Novog Zelanda, izazvavši razorni cunami, dve osobe su poginule na desetine je povređeno. Ispod površine, seizmički događaj je izazvao snažne struje koje su odnele i uglavnom ubile različite ekosisteme beskičmenjaka koji žive duž podvodnog kanjona Kaikoura. Ogromno klizište ne samo da je zamaglilo vodu, već je izbacilo životinje stotinama milja daleko, verovatno preuredivši sastav celog ekosistema.

Promene u tlu

Vibracije zemljotresa zbijaju zrnasto tlo (pesak, šljunak i mulj), što dovodi do potonuća. Kada je teren suv, blago zasićen ili zasićen sa visokom propusnošću, ova vrsta kretanja tla je uobičajena. Poplave se dešavaju duž mora, jezera i obala reka, što predstavlja opasnost za luke, puteve i usluge. Podizanje zemljišta u kombinaciji sa poplavama što može dovesti do stvaranja veštačkih vodopada.

Jedan od negativnih efekata zemljotresa je da oni mogu da izazovu likvefakciju tla. Fenomen likvefakcije nastaje kada se zemljište navlaži i izgubi snagu. Kada se sedimenti sa visokim sadržajem vode podvrgnu stalnom drhtanju, pritisak vode koji se nalazi u porama sedimenta postepeno raste.

Sedimenti na kraju gube skoro svu svoju kohezionu snagu i počinju da se ponašaju kao tečnosti. Izgrađene na vrhu likvefakcionog tla, zgrade i druge strukture se prevrću ili tonu u zemlju.

Kao posledica, javljaju se i površinski rupture.Strukture, putevi, železničke pruge i cevovodi mogu biti ozbiljno oštećeni površinskim rupama.

Među posledicama zemljotresa, onih na moru, su cunamiji koji se dižu sa dna okeana. Razorni cunamiji imaju dugoročne posledice koje se mogu osetiti i izvan obale. Cunami ima potencijal da zbriše čitavo stanovništvo obalnog područja. Najčuveniji primer su zemljotresi i cunami koji su devastirali obalu Japana 11. marta 2011. godine, ubivši više od 18.000 ljudi.

Izbijanje bolesti

Zemljotresi dovode i ekonomske krize, krize hrane i izbegličke krize. Siromaštvo, nedostatak stambenog prostora, loši sanitarni uslovi i kontaminacija vode zbog začepljene kanalizacione linije zajedno sa preopterećenim zdravstvenim sistemom glavni su krivci za izbijanje zaraznih bolesti koje često prate zemljotres.

Najčešće dokumentovane i najčešće javljane bolesti su bolesti koje se prenose vodom (bolesti dijareje i leptospiroza).

Bolesti dijareje uzrokuju preko 40 procenata smrti u uslovima katastrofa i izbegličkim kampovima. Epidemije među žrtvama su najčešće povezane sa zagađenim izvorima vode (fekalna kontaminacija) ili kontaminacijom vode tokom transporta i skladištenja. Epidemije su takođe povezane sa zajedničkim posudama za vodu i posudama za kuvanje, oskudicom sapuna i kontaminirane hrane, kao i sa već postojećom lošom sanitarnom infrastrukturom, sistemima vodosnabdevanja i kanalizacije.

Nakon zemljotresa u Pakistanu 2005. godine, procenjeno je da je zabeležen porast dijareje od 42 odsto. U Iranu je 1,6 odsto od 75.586 osoba raseljenih u zemljotresu u Bamu 2003. godine zaraženo dijarejnim bolestima. Brza procena sprovedena u Indoneziji nakon cunamija 2004. godine pokazala je da je 85 odsto preživelih u gradu Kalangu iskusilo dijareju nakon što su pili iz kontaminiranih bunara. Na Tajlandu je indijski cunami 2004. takođe doprineo značajnom povećanju incidencije dijareje.

Leptospiroza, druga bolest koja se često javlja u vodi, može se preneti kontaktom sa kontaminiranom vodom ili hranom, ili sa zemljom koja sadrži kontaminirani urin (Leptospires) od zaraženih životinja (npr. glodara).