Instagram, i još više TikTok, u pandemiji su doživeli neverovatnu ekspanziju, naročito u periodima produženih karantina u kojima su ljudi skrolovali feed-ovima više nego ikada ranije. Ipak, platforme isprva rezervisane za upravo lepe fotografije dobile su sasvim novu dimenziju kada su influenseri počeli da na njima pokreću teme od izuzetnog društvenog značaja. 

“Zeleni influenseri“ su trend koji jača na digitalnim platformama i, iako još uvek deluje daleko, neminovno će u nekom trenutku stići i na Balkan.

Grupa uticajnih kreatora digitalnog sadržaja upravo otkriva moć društvenih mreža u borbi protiv klimatskih promena, a jedan od njih je i zvezda YouTube-a Džek Heris koji je autor serije nazvane „The Breakdown“ u produkciji platforme WaterBear čija je osnivačica i autorka Netfliksovog dokumentarca „My Octopus Teacher“. 

Ova serija je namenjena TikTok generaciji zarobljenoj u diskursu o životnoj sredini i globalnom zagrevanju, a sačinjena je od kratkih epizoda koje su interaktivne tako da gledaoci mogu da potpisuju peticije i pridružuju se klimatskim organizacijama dok gledaju. 

Na YouTube-u njegov kanal JacksGap koji je osnovao sa svojim bratom blizancem Finom 2011. godine, ovaj 28-godišnjak odrastao je u godinama u kojima su društvene mreže doživele potpunu transformaciju i uspon, ali veruje da su se ove digitalne platforme i značajno promenile. 

Njih dvojica su i pokretači kreativnog studija Earthrise koji “komunicira isključivo klimu”.

„Društvene mreže su sada prostor za organizaciju i prostor u kojem edukujemo jedni druge“, rekao je za Gardijan. 

Tu si i Lija Tomas, osnivačica Intersectional Environmentalista, i Džerome Foster koji je u odboru Bele kuće za borbu protiv klimatskih promena – i oni pripadaju mladim ljudima koji koriste svoje digitalno prisustvo da menjaju svet. 

Zajedničko im je da na platformama na kojima rade imaju stotine hiljada pratilaca, a svoje kanale skoro u potpunosti su posvetili komuniciranju klimatske krize. 

Heris je student filma, a kada je na Grenlandu, gde je snimao, video glečere koji se tope i strah na licima istraživača, osetio je bes koji ga je na kraju doveo do toga da bude uhapšen nakon što se doslovno zalepio za zgradu.

„To verovatno nije bio najbolji način da iskoristim svoje vreme, ali sam procesuirao doživljaj i pokušavao da razumem gde da se pozicioniram. To me je dovelo nazad do YouTube kanala i ove pozicije uticaja i do toga da je ovo verovatno najbolja stvar koju mogu da uradim“, rekao je Heris. 

„Voleo bih da sam naučnik koji radi na nekom revolucionarnom istraživanju, na prvoj liniji, ali to nije moj domen; moja veština je komunikacija, zato sam počeo da razmišljam o tome kako da time što umem doprinesem pokretu?“

Inicijative ovih influensera imaju za cilj da kontekst klimatskih promena („kako smo dovde stigli, kuda idemo i šta možemo da uradimo povodom toga“) onima koji se inače bave ovim temama. Tako je i začeta ideja o primeni inovativne grafike i drugih metoda koje klimatske promene u „TikTok eri“ čine dovoljno atraktivnim. 

„Moja generacija nema mnogo strpljenja i pažnje. Zato sam, i kada sam počinjao na YouTube-u, pokušao da sve predstavim što sažetije“, kaže Heris. 

Sledeći Herisov projekat je serijal na YouTube-u u kojem će učestvovati i ser Dejvid Atenboro, u susret klimatskoj konferenciji Cop26 koja će biti održana u novembru.

Atenborou je, premda ima 95 godina, takođe uspelo za rukom da pokori Instagram nakon što je na ovoj platformi otvorio profil u pokušaju da „spase planetu“; za tek nekoliko sati je na Instagramu dobio milion pratilaca i etablirao se kao influenser na mreži koja praktično pripada mladim ljudima. 

U priči BBC-a o najvećim dostignućima ser Dejvida Atenboroa navodi se činjenica koja njegov uspeh na Instragramu čini još zanimljivijim – još 1979. godine je u Velikoj Britaniji prvi put prikazana njegova revolucionarna serija „Život na Zemlji“. Po svoj prilici je uvideo da pažnju treba posvetiti mladoj publici koja, sudeći po anketama i istraživanjima, upravo klimatske promene smatra najvažnijim pitanjem našeg doba.