Mimo obećanja o dosad neviđenom fudbalskom spektaklu, sasvim je na mestu pitanje da li je razumno da u trenutku kada čitavom svetu prete razorne posledice klimatskih promena ogroman broj igrača, zvaničnika i navijača treba da neprestano putuje sa jednog kraja Evrope na drugi. 

Izvesno je da će igrači – ali i hiljade navijača neumoljivih u nameri da bodre svoje reprezentacije – i više nego često putovati od Sevilje na zapadu kontinenta, do Bakua udaljenog 4.766 km ka istoku. Kovid restrikcije znače da obim vazdušnog saobraćaja za vreme Evropskog prvenstva verovatno neće dovesti do dodatnih dva miliona avionskih letova, kako se isprva predviđalo, ali broj letova svejedno neće biti zanemarljiv. 

Stručnjaci ističu da je neophodno da se broj letova na globalnom nivou smanji zbog proizvodnje gasova koji doprinose stvaranju efekta staklene bašte, a koji se ispuštaju pri sagorevanju goriva i predstavljaju glavni uzrok globalnog zagrevanja. Naučnici već dugo upozoravaju da bi globalno zagrevanje moglo da ima katastrofalne posledice po planetu. 

Prethodni evropski šampionati održavani su u jednoj zemlji ili su imali eventualno dva domaćina, što znači da se vazdušni saobraćaj – odnosno emisija ugljen-dioksida – povećavao u ograničenoj meri. Deo putovanja odvijao se i preko železnica i drugih vidova saobraćaja. 

Ipak, kako piše BBC u svom osvrtu na ovaj problem, to neće biti slučaj sa Euro 2020. 

Ako prvenstvo bude išlo po planu, jedan navijač iz Švajcarske koji želi da prati svoju reprezentaciju morao bi da proputuje 20.377 kilometara, više nego navijač iz bilo koje druge zemlje koja učestvuje na Euro 2020. Ukoliko Švajcarska uđe u finale, konačni saldo navijača ove zemlje popeo bi se na 21.656 km. 

Čak i da Švajcarci ispadnu u grupnoj fazi, njihov navijač bi prešao 13.115 km, odnosno dva puta više nego za sva njihova prethodna Evropska prvenstva zajedno (6.750 km za 1996, 2004, 2008 i 2016). 

I Švajcarci nisu jedini. Od 22 reprezentacije koje su i ranije učestvovale na prvenstvu, njih 13 će ove godine preći više kilometara nego za vreme prethodnih prvenstava, iako su mnoge od njih bile i domaćini. 

Samo će Engleska, Rusija, Italija, Danska, Mađarska i Holandija – koje su ujedno domaćini utakmica u grupnoj fazi – uz Francusku, ove godine preći manju kilometražu nego što je to bio slučaj prethodnih godina. 

Sedam od deset zemalja čiji će igrači i navijači preći najmanje razdaljine su domaćini. 

Ako se ovi podaci u kilometrima stave u kontekst klimatskih promena, ukoliko bi Švajcarska ispala u četvrtfinalu, svaki od navijača švajcarske reprezentacije ostavio bi za sobom karbonski otisak od 3.973 kg ugljen-dioksida, skoro četiri tone. To je maltene svetski prosek po jednom čoveku za čitavih godinu dana, iako je i taj prosek na Zapadu viši. U Velikoj Britaniji je, poređenja radi, 10.000 kg. 

Holanđani bi, prema ovoj računici, putovali oko 720 km, ako holandska reprezentacija odigra tri utakmice u grupnoj fazi u Amsterdamu i osminu finala u Londonu. 

Čak i da Holanđani stignu do kraja i budu drugi u grupi C, navijači će preći oko 2.560 km. Ipak, ako osvoje grupu, kilometraža će značajno porasti pošto bi to značilo put u Baku na četvrtfinale. 

Englezi će, i ako budu prvi u svojoj grupi, putovati 2.874 km, pa čak i ukoliko pobede u finalu prvenstva, pošto će to značiti samo jedan put u Rim. 

Poljaci će tri puta putovati u Rusiju, dok će u međuvremeni igrati utakmice u Sevilji i Kopenhagenu. 

Šta kaže Uefa?

Uefa je saopštila da je „posvećena tome da obezbedi održivost“ prvenstva, ali i istakla činjenicu da je za ovogodišnje prvenstvo sagrađen samo jedan novi stadion, u Budimpešti. Poređenja radi, za Euro 2016 sagrađeno je deset novih stadiona. 

Uefa je inače i potpisnica jedne od inicijativa Ujedinjenih Nacija za borbu protiv klimatskih promena, a navodi da je pored besplatnog javnog prevoza koji će biti dostupan posetiocima prvenstva jedan od ciljeva i minimiziranje otpada na stadionima „u najvećoj mogućoj meri“. 

A šta kažu stručnjaci?

Očekivano, eksperti na polju klimatskih promena navode da su potrebne mnogo radikalnije mere i promene. 

Struka ističe na Uefa očigledno pokušava da održi status kvo, bez uvođenja ikakvih konkretnih promena, kao i da je očigledno da rizici i potencijalni načini za minimiziranje uticaja na životnu sredinu nisu uzeti u obzir pri planiranju događaja, iako bi trebalo da su posmatrani kao prioritetni kriterijumi. 

Pored toga, ne samo da događaj poput ovog nije kompatibilan ni u jednom smislu sa pravcem u kojem bi svet trebalo da se kreće ukoliko želi da se drži podalje od crvene linije koja se ne sme preći, već šalje poruku da klimatske promene nisu dovoljno važan problem da bi se i sport bavio njime, iako je jasno da je od fundamentalne važnosti način na koji društvo tretira ovaj problem. 

„Ovo implicira da se zakoni fizike ne odnose na Uefu, a taj signal je jako loš“, naveo je jedan od eksperata. „Toksičan je, štetan i opasan. Sve dok tela poput Uefe ne prihvate da su i same ogroman deo problema, neće biti značajne promene.“