Banke, uključujući HSBC, Barclais i Deutsche Bank, i dalje podržavaju novu naftu i gas uprkos tome što su deo zelene bankarske grupe, saopštila je organizacija ShareAction, prenosi BBC.

Investitori bi trebalo da nateraju banke da zahtevaju zelene planove od kompanija za fosilna goriva pre nego što ih finansiraju, navodi se u saopštenju.

HSBC i Barclais rekli su da su fokusirani na postizanje ekoloških ciljeva.

„Neto nula“ znači ne dodavanje gasova staklene bašte koji su već u atmosferi smanjenjem i pokušajem da se uravnoteže emisije.

Ako Zemlja želi da izbegne štetne uticaje na životnu sredinu, uključujući ekstremnije vremenske prilike, potrebno je da ograniči prosečno globalno zagrevanje na ispod 1,5 stepeni Celzijusa. Da bismo to postigli, moramo da dođemo do neto nule do 2050. godine, kažu stručnjaci.

Kao deo dostizanja neto nule, Međunarodna agencija za energetiku je rekla da ne bi trebalo biti novih naftnih polja i polja prirodnog gasa.

Ali velike banke nastavljaju da finansiraju ekspanziju nafte i gasa sa milijardama dolara, navode iz ShareAction, uprkos tome što su deo grupe koju predvode UN pod nazivom Net Zero Banking Alliance.

U novu naftu uložene milijarde

HSBC je uložio oko 8,7 milijardi dolara u novu naftu i gas 2021. godine, dok je Barklis uložio 4,5 milijardi dolara, a Deutsche Bank pozajmila 5,7 milijardi dolara, procenila je grupa za kampanju.

Giganti za fosilna goriva koji su dobili sredstva su Exxon Mobil, Shell, BP i Saudi Aramco.

Ovo je veliki pad u odnosu na 2020., kada je samo HSBC upumpavao više od 18 milijardi dolara u novu naftu i gas, a bilo je velikih padova u finansiranju u celom svetu između 2020. i 2021. godine, prema podacima konsultantske kuće Profundo.

ShareAction je rekao da je to zbog toga što su se banke fokusirale na davanje kredita u vezi sa pandemijom kako bi kompanije za fosilna goriva održale na površini tokom pandemije, i da se 2021. finansiranje vratilo na nivoe pre pandemije.

Banke na gubitku

Otkako su se prošle godine pridružile Net Zero bankarskoj alijansi, 24 velike banke su obezbedile 33 milijarde dolara za nove projekte nafte i gasa, a više od polovine tog iznosa (19 milijardi dolara) dolazi od četiri člana osnivača – HSBC, Barclais, BNP Paribas i Deutsche banka, rekli su aktivisti.

ShareAction je pozvao velike investitore da zahtevaju od banaka da ograniče finansiranje ekspanzije nafte i gasa, rekavši da je finansiranje nove nafte i gasa gubitak za banke i investitore.

Gzavije Lerin, viši menadžer istraživanja ShareAction, rekao je: „Ako se potražnja za naftom i gasom smanji u skladu sa scenarijima od 1,5C, cene će pasti, a imovina će ostati zarobljena.

„S druge strane, ako potražnja ne padne dovoljno da ograniči globalno zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa, ekonomija će patiti od ozbiljnih fizičkih klimatskih uticaja.

„U svakom slučaju, biće uništena vrednost za energetskih kompanija, banaka i njihovih investitora.

ShareAction navodi i da banke tvrde da žele da pomognu svojim klijentima da pređu sa fosilnih goriva, ali da je malo dokaza za ovu tvrdnju.

“Većina banaka – uključujući HSBC – ne zahteva planove tranzicije od klijenata, što izaziva sumnju u njihovu posvećenost ovoj tranziciji”, dodaje se.

Banke negiraju optužbe

Ali portparol HSBC-a je rekao da je banka “posvećena radu sa našim klijentima na postizanju tranzicije ka naprednoj ekonomiji sa niskim sadržajem ugljenika”.

Banka je svoju politiku postepenog ukidanja finansiranja uglja za proizvodnju energije objavila u decembru i rekla da će njeni planovi finansiranja sa nultom neto za naftu i gas biti objavljeni 22. februara u svom godišnjem izveštaju.

Iz Barklisa navode da “nastavljaju da sarađuje sa širokim spektrom zainteresovanih strana o temama o klimi i održivosti”.

„Nastavljamo da se fokusiramo na našu ambiciju da postanemo banka sa nultom neto do 2050. godine i na našu posvećenost da svoje finansiranje uskladimo sa ciljevima i rokovima Pariskog sporazuma“, rekla je portparolka.

Barklis ima za cilj smanjenje finansiranih emisija iz energije, uključujući ugalj, naftu i gas, za 15% do 2025. godine.

„Takođe imamo ograničenja oko direktnog finansiranja novih projekata istraživanja nafte i gasa na Arktiku ili finansiranja kompanija koje se prvenstveno bave istraživanjem i proizvodnjom nafte i gasa u ovom regionu“, dodala je portparolka.

Portparol Dojče banke je rekao: „Sektori sa intenzivnim ugljenikom čine samo mali deo naše kreditne knjige i na osnovu javno dostupnih podataka, naša aktivnost kreditiranja i preuzimanja fosilnih goriva je znatno manja od globalnih kolega.

„Štaviše, naš cilj je da podržimo sve naše kupce dok prelazimo na svet nulte mreže.“

Dojče banka je saopštila da je „na dobrom putu“ da postigne zelene i društvene ciljeve od 200 milijardi evra do 2023. godine, uključujući „intenzivan dijalog sa klijentima za prelazak sa visokougljeničnih poslovnih modela na one sa niskim i bez ugljenika“.

Portparol je dodao: „Mi smo se obavezali da uskladimo operativne emisije i emisije koje se mogu pripisati iz našeg portfelja sa putevima do neto nule do 2050. godine ili ranije.

„Ovo uključuje merenje i naknadno otkrivanje intenziteta ugljenika u našem kreditnom portfelju i razvoj i obelodanjivanje planova za prilagođavanje njegovog otiska u skladu sa nacionalnim i međunarodnim klimatskim ciljevima do kraja ove godine.

BNP Paribas, koji je takođe imenovan u ShareAction izveštaju, kaže: „Kao vodeća banka u kontinentalnoj Evropi, BNP Paribas je glavni finansijer evropskih energetskih kompanija koje su u velikoj meri posvećene tranziciji svog modela kroz snažna ulaganja u razvoj obnovljivih izvora energije.

Banka je saopštila da je “uverena da ovi igrači, zbog svojih tehničkih i finansijskih kapaciteta, imaju poluge neophodne da ubrzaju tranziciju razvojem obnovljive energije i drugih transformativnih rešenja”.

‘Potrebna investicija’

U međuvremenu, naftni gigant Exxon Mobil rekao je da se Međunarodna agencija za energiju i Međuvladina komisija UN-a za klimatske promene „slažu da su značajna ulaganja u naftu i gas i dalje potrebna u scenarijima usklađenim sa Pariskim sporazumom“.

U njemu se navodi da će čak i u scenariju IEA sa nultom neto, „trebati dodatne investicije od približno 11 biliona dolara do 2050. godine u razvoj nafte i prirodnog gasa da bi se zadovoljila svetska potražnja za energijom“.

Iz BP navode da kompanija „ima neto nultu ambiciju” kao i da je postavljena strategija koja će isporučiti ovaj plan.

„Otporni ugljovodonici su ključni deo naše strategije, ali mi ne želimo da povećamo proizvodnju nafte i gasa – očekujemo da će proizvodnja pasti za 40 odsto od 2019. do 2030. godine. Očekujemo da ćemo tokom ove decenije zadržati investicije u naftu i gas kako proizvodnja pada, dok istovremeno povećavamo našu potrošnju u preduzećima koja rastu u tranziciji – uključujući punjenje električnih vozila, udobnost, obnovljive izvore energije, vodonik i bioenergiju – na oko 50% ukupne do 2030.“, naveli su iz BP.