Samit G7: Obećanja svetskih lidera u borbi protiv klimatskih promena nedovoljna

Samit G7: Obećanja svetskih lidera u borbi protiv klimatskih promena nedovoljna
Foto: Screenshot, Youtube

Samit G7 završen je za vikend, opsežnim razgovorima o klimatskim promenama. Zemlje članice potvrdile su već postavljen cilj da ograniče globalno zagrevanje planete na 1,5 ° C i složile se da će da zaštite i obnove 30% prirodnog sveta do kraja ove decenije. Međutim nisu uspele da obezbede sredstva koja stručnjaci kažu da će biti potrebna za postizanje takvih ciljeva.

Nakon samita, lideri G7 obećali su da će pomoći zemljama u razvoju da se udalje od uglja, i pređu na zelenije i održivije energente.

„Jasno je da promene moraju da počnu od nas“, rekao je Boris Džonson premijer Velike Britanije i domaćin samita.

Za Džonsona je postizanje uspešnog sporazuma G7 o finansiranju klimatskih promena bilo neophodno kako bi otvorio put ključnim UN pregovorima o klimi, zvanim Cop26, koji će se održati u Glazgovu ovog novembra. Klimatske finansije bogate zemlje odvajaju za zemlje u razvoju, kako bi im pomogle u smanjenju emisije gasova staklene bašte i da se izbore sa uticajima klimatske krize. Kao što smo već pisali, do 2020. godine ova izdvajanja trebalo je da dostignu 100 milijardi dolara godišnje, međutim to se nije dogodilo.

Iako su lideri G7, bar na papiru, zadovoljni razultatom sastanaka održanih za vikend u Kornvolu, stručnjaci i aktivisti upozoravaju da njihovim obećanjima manjka detalja ali i novca.

„Cilj G7 od 100 milijardi dolara nije ni blizu sume koja je neophodna za obračunavanje sa krizom“, navodi Tereza Anderson iz Action Aid.

Šta je obećano

Klimatske promene bile su jedna od ključnih tema na samitu u zalivu Karbis, Kornvol. Zemlje članice G7 – Velika Britanija, SAD, Kanada, Japan, Francuska, Nemačka i Italija – obavezale su se da će održati predviđeni porast globalne temperature na 1,5 ° C, što je granica postavljena Pariskim sporazumom.

U završnoj izjavi rekli su: „Ponovo potvrđujemo kolektivni cilj razvijenih zemalja da zajednički mobilišu 100 milijardi dolara iz javnih i privatnih izvora do 2025. godine.“

Obaveza da se nacijama pomogne da se odvoje od uglja, koju je nametnula Bela Kuća, uključuje plan za postupno ukidanje industrije sagorevanja uglja, osim ako ne uključuje tehnologiju za zadržavanje ugljenika.

G7 će ukinuti finansiranje nove proizvodnje uglja u zemljama u razvoju i ponuditi do 2 milijarde funti (2,8 milijardi dolara) zemljama da prestanu da koriste ugalj.

Ugalj je najprljavije gorivo na svetu, a okončanje njegove upotrebe ekolozi smatraju velikim korakom, međutim oni očekuju i garancije da će bogate zemlje ispuniti prethodna obećanja, odnosno da će zemljama u razvoju pomoći da se nose sa klimatskim promenama.

BBC ističe da je obećanje G7 po pitanju uglja značajno i da će ojačati pritisak na Kinu da prati njihov primer. Takođe zemlje članice G7 dogovorile su ulaganja u izvore obnovljive energije i železnice u zemljama u razvoju, kao kontra teg kineskoj inicijativi „Pojas i put“, međutim detalja o ovom dogovoru još uvek nema.

U odvojenom saopštenju, Velika Britanija se pridružila Nemačkoj i SAD u obećanju da će potrošiti stotine miliona funti štiteći ugrožene svetske zajednice od klimatskih promena.

Izvori Gardijana navode da bi neke od zemalja G7 mogle da daju dodatna obećanja o klimatskim finansijama pre Cop26, ali da su bile obazrive da to učine u Kornvolu usred atmosfere nepoverenja koje je izazvano prepirkama oko Bregzita, kao i zbog odluke Velike Britanije da smanji prekomorsku pomoć, sa 0,7% na 0,5% BDP-a, za koju stručnjaci kažu da je potkopala poziv Velike Britanije drugim zemljama da povećaju svoje finansiranje za klimu.

Da li će Cop26 biti uspešan

Dženifer Morgan, izvršna direktorka Greenpeace upozorila je da sastanak G7 nije uspeo da pripremi podlogu za uspešan Cop26, pre svega jer nedostaje poverenja između bogatih zemalja i zemalja u razvoju.

Bez jačih odvajanja za finansiranje klime, Džonson će se suočiti sa teškom borbom za dobijanje podrške zemalja u razvoju – koje čine većinu na pregovorima – za bilo koji dogovor na Cop26.

Malik Amin Aslam, pakistanski ministar za klimu, smatra da je najava G7 o finansiranju klime „kikiriki“ u poređenju sa egzistencijalnom katastrofom.

„To zaista dolazi kao veliko razočaranje za pogođene i ranjive zemlje poput Pakistana – koje su već primorane da povećaju svoje klimatske troškove kako bi se nosile sa potrebama prinudnog prilagođavanja“.

Siromašne zemlje smatraju da je bogati svet najviše odgovoran za klimatsku krizu, a najranjivije nacije takođe se suočavaju sa rastućim teretom duga od Covid-19 i nemaju novca za ulaganje u čistu energiju, nisko-ugljeničnu infrastrukturu ili načine da se prilagode ekstremnim vremenskim prilikama.

„U najmanju ruku, zemlje odgovorne za ovu neizbežnu krizu moraju da ispune svoje preuzete obaveze, u suprotnom bi predstojeći klimatski pregovori mogli postati vežba uzaludnosti“, upozorio je Aslam.


Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *

Share via
Copy link
Powered by Social Snap