Prelazak ka održivijem globalnom prehrambenom sistemu mogao bi da stvori do 10 biliona dolara koristi godišnje, poboljša ljudsko zdravlje i ublaži klimatsku krizu, pokazalo je najopsežnije ekonomsko istraživanje takve vrste.
Kako piše britanski Gardijan, ustanovljeno je da postojeći prehrambeni sistemi uništavaju više vrednosti nego što stvaraju zbog skrivenih ekoloških i medicinskih troškova, efektivno pozajmljujući iz budućnosti kako bi ostvarili profit danas.
Prehrambeni sistemi generišu trećinu globalnih emisija gasova staklene bašte, stavljajući svet na put ka zagrevanju od 2,7°C do kraja veka. To stvara zlokobni ciklus, budući da više temperature donose ekstremnije vremenske uslove i veću štetu žetvama.
Nesigurnost u prehrambenim sistemima takođe opterećuje zdravstvene sisteme. Studija predviđa da bi dosadašnji doveo 640 miliona ljudi do neuhranjenosti do 2050. godine, dok bi se gojaznost povećala za 70%.
Preusmeravanje prehrambenog sistema bilo bi politički izazovno, ali bi donelo ogromne ekonomske i dobrobitne koristi, kaže međunarodni tim autora studije, koja ima za cilj biti pandan Sternovoj recenziji, pregledu troškova klimatskih promena iz 2006. godine.
Johan Rockström, sa Potsdamskog instituta za istraživanje uticaja klime i jedan od autora studije, kaže: „Globalni prehrambeni sistem drži budućnost čovečanstva u svojim rukama.“
Studija predlaže preusmeravanje subvencija i poreskih olakšica od destruktivnih velikih monokultura koje se oslanjaju na đubriva, pesticide i krčenje šuma. Umesto toga, finansijske podsticaje trebalo bi usmeriti ka malim poljoprivrednicima koji bi mogli pretvoriti farme u rezervoare ugljenika sa više prostora za divlje životinje.
Promena ishrane je još jedan ključni element, zajedno sa ulaganjem u tehnologije koje povećavaju efikasnost i smanjuju emisije.
S manje nesigurnosti u hrani, izveštaj kaže da bi nedostatak ishrane mogao biti iskorenjen do 2050. godine, sa 174 miliona manje preranih smrti i 400 miliona poljoprivrednika sposobnih da zarađuju dovoljno.
Predložena tranzicija pomaže u ograničavanju globalnog zagrijavanja na 1,5°C iznad preindustrijskih nivoa i smanjenju azotnih oticanja iz poljoprivrede.
Ukupno, procenjuju troškove transformacije između 0,2% i 0,4% globalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) godišnje.
U ranim istraživanjima, Rockström i njegovi kolege su otkrili da je hrana najveći sektor ekonomije koji prekoračuje planetarne granice. Pored uticaja na klimu, ona je glavni pokretač promene korišćenja zemljišta i opadanja biodiverziteta, i odgovorna je za 70% crpljenja slatke vode.
Izveštaj su proizveli Komisija za ekonomiku prehrambenog sistema, koju su formirali Potsdamski institut, Koalicija za hranu i zemljište i EAT, holistička koalicija prehrambenog sistema sa Stokholmskog centra za otpornost, Fondacije Wellcome i Strawberry Foundation. Akademske partnere čine Univerzitet Oksford i Londonska škola ekonomije.
Procenili su skrivene troškove hrane, uključujući klimatske promene, ljudsko zdravlje, ishranu i prirodne resurse, na 15 biliona dolara i stvorili novi model kako bi projektovali kako bi se ovi skriveni troškovi mogli razvijati tokom vremena, u zavisnosti od sposobnosti čovečanstva da se promeni. Njihovi proračuni bili su u skladu sa izveštajem prošle godine UN Organizacije za hranu i poljoprivredu, koji je procenio vanknjigaške troškove agrarnih i prehrambenih proizvoda na preko 10 biliona dolara širom sveta u 2020. godini.
Doktor Stiven Lord, iz Instituta za promene životne sredine Univerziteta Oksford, rekao je u saopštenju: „Ova analiza pruža prvu cifru o regionalnim i globalnim ekonomskim prilikama u transformaciji prehrambenih sistema. Iako nije lako, transformacija je prihvatljiva na globalnom nivou, a nagomilani troškovi u budućnosti ničinjenja predstavljaju značajan ekonomski rizik.“
Ilustracija farme sa kravama, traktorom i lokalnim reklamama za hranu Da li je konzumiranje lokalnih proizvoda zapravo bolje za planetu? Pročitajte više Brojna druga istraživanja su pokazala zdravstvene i klimatske beneficije prelaska na biljnu ishranu. Izveštaj prošle godine Climate Observatory napominje da brazilski industrijski sektor govedine – i povezano krčenje šuma – sada ima veći ugljenični otisak od svih automobila, fabrika, klima uređaja, električnih uređaja i drugih izvora emisija u Japanu.
Nova studija se ne bavi vegetarijanstvom, ali je Rockström rekao da bi potražnja za govedinom i većinom drugog mesa opala ako bi se uključili skriveni zdravstveni i ekološki troškovi u cenu.
Džon, predsednik Grantham Research Institute on Climate Change and the Environment na Londonskoj školi ekonomije, pozdravio je studiju: „Ekonomika današnjeg prehrambenog sistema, nažalost, je nepopravljivo oštećena. Njegovi takozvani ‘skriveni troškovi’ štete našem zdravlju, degradiraju našu planetu, dok istovremeno pogoršavaju globalne nejednakosti. Menjanje načina proizvodnje i konzumiranja hrane biće ključno za suočavanje sa klimatskim promenama, zaštitu biodiverziteta i izgradnju bolje budućnosti. Vreme je za radikalnu promenu.“
Glavni izazov predložene tranzicije prehrambene industrije jeste da bi troškovi hrane porasli. Rockström je rekao da bi to moralo biti vođeno političkom veštinom i podrškom siromašnim slojevima društva, inače bi rezultat mogao biti protesti, slični demonstracijama “žutih prsluka” u Francuskoj zbog povećanja cena goriva.
Kristijana Figueres, bivša izvršna sekretarka Okvirne konvencije UN o promeni klime, naglasila je perspektivu izveštaja: „Ovo istraživanje dokazuje da je drugačija stvarnost moguća i pokazuje nam šta će biti potrebno da se prehrambeni sistem pretvori u neto rezervoar ugljenika do 2040. godine. Ova prilika treba privući pažnju svakog donosioca odluka koji želi obezbediti zdraviju budućnost za planetu i ljude.“
Leave a Comment
Your email address will not be published. Required fields are marked with *