Istraživanje je objavljeno u časopisu Biogeosciences 22. jula 2022.

Nagle klimatske promene, praćene uništavanjem životne sredine usled velikih vulkanskih erupcija i meteorita, izazvale su velika masovna izumiranja u čitavom fanerozojskom eonu – koja pokriva 539 miliona godina do danas.

Do danas je bilo nekoliko kvantitativnih procena odnosa između anomalija temperature zemljišta i izumiranja kopnenih životinja. Štaviše, morske i kopnene životinje iskusile su različite stope izumiranja, a ovaj fenomen je i dalje nedovoljno istražen.

Kaiho pokazao je da stope izumiranja morskih beskičmenjaka i kopnenih tetrapoda odgovaraju odstupanjima u globalnim temperaturama i površinskim temperaturama staništa, bez obzira da li se radi o hlađenju ili zagrevanju. Gubitak vrsta tokom “velikih pet” velikih izumiranja bio je u korelaciji sa globalnim hlađenjem > 7°C i globalnim zagrevanjem od > 7-9°C za morske životinje, i > 7°C globalnim hlađenjem i > ~7°C globalnim zagrevanje za kopnene tetrapode.

“Ovi nalazi ukazuju na to da što su veće promene klime, to je veće masovno izumiranje”, rekao je Kaiho. “Oni nam takođe govore da bilo kakvo prospektivno izumiranje povezano sa ljudskom aktivnošću neće biti istih proporcija.”

Kaiho citira raniju studiju, koja je tvrdila da bi povećanje temperature od 5,2°C u prosečnoj globalnoj temperaturi rezultiralo masovnim izumiranjem uporedivim sa prethodnim. Ipak, na osnovu analize ove studije, temperatura će morati da se promeni za 9°C, a to se neće dogoditi do 2500. u najgorem scenariju.

Kaiho je takođe otkrio nižu toleranciju za kopnene tetrapode od morskih životinja za događaje globalnog zagrevanja. Međutim, morske životinje su imale manju toleranciju na iste promene temperature staništa od kopnenih životinja. To je zato što je temperaturna anomalija na kopnu 2,2 puta veća od temperature površine mora. Ovi fenomeni se uklapaju u tekuće obrasce izumiranja..