Izveštaj, naslovljen Stanje finansiranja prirode, otkrio je da se približno 133 milijarde dolara trenutno godišnje uliva u rešenja zasnovana na prirodi (koristeći 2020. kao baznu godinu). Javni fondovi čine 86 procenata, a privatni 14 procenata ovih investicija.

Izveštaj objavljen 27. maja 2021. godine zajednički su izradili Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu, Svetski ekonomski forum i Ekonomija degradacije zemljišta.

Rešenja zasnovana na prirodi odnose se na održivo upravljanje i upotrebu prirode za rešavanje socio-ekoloških izazova, koji se kreću od smanjenja rizika od katastrofa, klimatskih promena i gubitka biodiverziteta do sigurnosti hrane i vode, kao i zdravlja ljudi.

Ovaj izveštaj procenjuje postojeće javne i privatne investicije usmerene na NbS. Ulaganja od 133 milijarde dolara čine oko 0,10 odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda, od kojih većina dolazi iz javnih izvora.

Najveći udeo u ovoj investiciji pružaju pružaoci javnih finansijskih usluga, uključujući vlade, institucije za finansiranje razvoja, ekološke / klimatske fondove, što predstavlja 86 procenata ukupnih tokova investicija za zaštitu biodiverziteta i pejzaža, pomešano sa aktivnostima poput kao održivo šumarstvo.

U potrošnji javnih sredstava dominiraju Sjedinjene Države i Kina, zatim Japan, Nemačka i Australija. SAD su na vrhu liste sa oko 36 milijardi dolara godišnje u potrošnji na NbS, a blisko ih prati Kina sa 31 milijardu dolara.

Zemlje poput Brazila, Indije i Saudijske Arabije takođe troše velike količine novca, ali prema izveštaju ne izveštavaju o međunarodno uporedivim podacima.

Komercijalne finansijske institucije, investitori, uključujući osiguravajuće kompanije, kompanije za upravljanje imovinom, filantropi, uključujući fondacije i zadužbine doprinose sa 14% ukupnog finansiranja NbS-a u iznosu od 18 milijardi USD godišnje, uglavnom kroz ulaganja u održive lance snabdevanja i nadoknade biodiverziteta.

Finansiranje NbS je mnogo manjeg obima od finansiranja klime i više se oslanja na javne finansije.

Buduće obaveze

Javni i privatni akteri moraće da povećaju godišnje investicije najmanje četiri puta kako bi ispunili buduće ciljeve u pogledu klime, biodiverziteta i degradacije zemljišta. Do 2050. godine ukupna ulaganja u prirodne potrebe iznosiće 8,1 bilion dolara, dok bi godišnja ulaganja trebalo da dostignu 536 milijardi dolara godišnje do 2050. godine, navodi se u izveštaju.

Samo rešenja zasnovana na šumama iznosila bi 203 milijarde dolara godišnje.

Ovaj izveštaj, međutim, nije obuhvatio sve vrste NbS, posebno one u morskom okruženju su izuzete.

Ovaj izveštaj poziva na sveobuhvatan sistem i okvir za obeležavanje, praćenje, izveštavanje i verifikaciju stanja finansija za NbS. Ovo bi poboljšalo uporedivost i kvalitet podataka kao input za buduće donošenje odluka.

Izveštaj je preporučio reformu poreza, prenamenjene poljoprivredne politike i carine povezane sa trgovinom i iskorišćavanje potencijala tržišta ugljenika.