Studija je prva koja procenjuje iskustva klimatskih ekstrema prema različitim starosnim grupama i jasno ističe međugeneracijsku nepravdu koju izaziva klimatska kriza.

Analiza je pokazala da će dete rođeno 2020. godine u životu izdržati u proseku 30 ekstremnih toplotnih talasa. Ova brojka se neće smanjiti čak i ako zemlje ispune svoja trenutna obećanja o smanjenju budućih emisija ugljika. To je sedam puta više toplotnih talasa nego neko rođen 1960. godine.

Današnje bebe će doživeti dvostruko više suša i požara i tri puta više poplava i propadanja useva od nekoga ko danas ima 60 godina.

Neophodna brza reakcija

Brzo smanjenje globalnih emisija kako bi se globalno zagrevanje zadržalo na 1,5 ° C bi prepolovilo vrućine koje će današnja deca doživeti. Dok bi se držanjem ispod 2C broj smanjio za četvrtinu.

Vitalni zadatak UN klimatskog samita Cop26 je davanje obećanja o većem smanjenju emisija iz najzagađenijih zemalja. Takođe, klimatska pravda će biti važan element pregovora. Zemlje u razvoju i demonstranti koji su izašli na ulice širom sveta ističu da oni koji su najmanje učinili da izazovu klimatsku krizu najviše pate.

U rezultatima istražvanja postoje značajne regionalne varijacije. Na primer, 53 miliona dece rođene u Evropi i centralnoj Aziji između 2016. i 2020. godine doživeće oko četiri puta više ekstremnih događaja u svom životu. Dok 172 miliona dece istog uzrasta u podsaharskoj Africi suočiće se sa 5,7 puta ekstremnijim klimatskim događajima.

Analiza je otkrila da će samo oni mlađi od 40 godina danas doživeti posledice izboora smanjenja emisija. Oni koji su stariji će umreti pre nego što posledice tih izbora postanu očigledne svetu.