Upravo ove sporo krećuće oluje imaju potencijal za vrlo velike padavine, sa razarajućim uticajima, kao što smo videli u Nemačkoj i Belgiji, pokazala je najnovija studija Njukasl Univerziteta i britanskog Met ofisa.

Predvođeni dr Abdulahom Karamanom, sa Tehničkog fakulteta Univerziteta Njukasl, istraživači su koristili vrlo detaljne simulacije klimatskih modela u britanskom Met Office Centru. Otkrili su da sporije kretanje oluje deluje na povećanje količine padavina koje se akumuliraju lokalno, povećavajući rizik od poplava širom Evrope u zatno većoj meri od one koje su prikazivale ranije studije.

Usporeni olujni sistem znači da će se kiša kretati i trajati nekoliko dana. Ovakve oluje su nestabilne i teško je predvideti koliko dugo će trajati.

Objavljeni u časopisu Geophisical Research Letters, rezultati studije pokazuju da se oluje koje proizvode jaku kišu mogu sporije kretati zbog klimatskih promena, čime se povećava trajanje izloženosti ovim ekstremnim padavinama.

“Ovo je jedna od prvih studija koja je istražila promene u brzini obilnih kišnih sistema što je važan aspekt koji doprinosi riziku od poplave. Trenutno istražujemo i druge ekstremne vremenske prilike ispitivanjem podataka o simulacijama klime“, rekao je Karaman.

Profesorka Hejli Foler, sa Tehničkog fakulteta Univerziteta Njukasl istakla je da su vlade širom svetau presporo smanjivale emisije gasova sa efektom staklene bašte i da se globalno zagrevanje se nastavlja brzo.

“Ova studija sugeriše da će promene ekstremnih oluja biti značajne i da će izazvati povećanje učestalost razarajućih poplava širom Evrope. Ovo je, uz trenutne poplave u Evropi, poziv na uzbunu koji nam je potreban da bismo proizveli poboljšane sisteme upozorenja i upravljanja u vanrednim situacijama, kao i primenu faktora bezbednosti klimatskih promena u naš dizajn infrastrukture kako bi ih učinili robusnijima na ove teške vremenske događaje “, navela je ona.

Nalazi studije relevantni su za politiku ublažavanja i prilagođavanja klime u Evropi, sa specifičnim implikacijama na buduće uticaje poplava, dizajn infrastrukturnih sistema i upravljanje vodnim resursima.

Trenutno su gotovo stacionarne intenzivne kišne oluje neuobičajene u Evropi i retko se dešavaju uglavnom u delovima Sredozemnog mora. Tačna predviđanja budućih promena u intenzivnim padavinama su ključna za uspostavljanje efikasnih planova prilagođavanja i ublažavanja kako bi se ograničili negativni uticaji klimatskih promena.

Lizi Kendon, naučna savetnica u Met Ofisu i profesorka na Univerzitetu u Bristolu dodatno je pojasnila da je studija pokazala da pored intenziviranja kiša sa globalnim zagrevanjem, možemo očekivati i veliki porast sporih oluja koje imaju potencijal za velike akumulacije padavina. Ovo je vrlo relevantno za nedavne poplave zabeležene u Nemačkoj i Belgiji, koje su pokazale moć razornih posledica usporenih oluja.

„Naše otkriće da bi sporo krećuće intenzivne kišne oluje mogle biti 14 puta češće do kraja veka, pokazuje ozbiljne vremenske neprilke koje možemo očekivati širom Evrope ako ne umanjimo emisiju gasova sa efektom staklene bašte”, zaključila je ona.