To, ukratko znači, da bi pretvaranje plastičnih boca u unosnije materijale moglo da učini postupak recikliranja daleko atraktivnijim i efikasnijim. Trenutno plastika gubi oko 95% vrednosti kao materijal nakon jedne upotrebe. Podsticanje boljeg sakupljanja i upotrebe takvog otpada je ključno za rešavanje globalnog problema zagađenja plastikom.

A pretvaranje plastike u boce dolazi kao posledica sasvim slučajnog otkrića. Naime, 2018. godine naučnici su slučajno stvorili mutantni enzim koji razlaže plastične boce odnosno Polietilen tereftalat (PET) na osnovnu jedinicu – tereftalnu kiselinu (TA).

A sada je to slučajno otkriće otišlo korak dalje, pa se za pretvaranje TA u vanilin koristi bakterija E koli.

Vanilin se široko koristi u prehrambenoj i kozmetičkoj industriji i predstavlja važnu hemijsku masu koja se koristi za proizvodnju farmaceutskih proizvoda, proizvoda za čišćenje i herbicida. Globalna potražnja raste i 2018. godine iznosila je 37.000 tona, što je daleko premašilo ponudu prirodnih zrna vanile. Trenutno se oko 85% vanilina sintetiše iz hemikalija dobijenih iz fosilnih goriva.

„Ovo je prvi primer upotrebe biološkog sistema za preradu plastičnog otpada u vrednu industrijsku hemikaliju i to ima vrlo uzbudljive implikacije na cirkularnu ekonomiju“, Džoana Sadler sa Univerziteta u Edinburgu, koja je sprovela istraživanje.

Njen kolega Stiven Volis dodao je da njihov rad “osporava percepciju plastike kao problematičnog otpada.“

Statistika, kada je reč o plastičnim bocama je poražavajuća – oko jedan milion plastičnih boca se proda svakog minuta širom sveta i samo 14% se reciklira. Trenutno se čak i one boce koje se recikliraju mogu pretvoriti samo u neprozirna vlakna za odeću ili tepihe – odnosno sirovine niže vrednosti.

Istraživanje, objavljeno u časopisu Green Chemistry, koristilo je projektovanu bakteriju E coli da transformiše TA u vanilin. Naučnici su zagrevali mikrobnu čorbu na 37 ° C jedan dan, pod istim uslovima kao i za pravljenje piva, rekao Volis. Ovaj postupaj je pretvorio 79% TA u vanilin.

U sledećoj fazi naučnici rade na “podešavanju” bakterija kako bi bi dodatno povećali stopu konverzije.

„Mislimo da to možemo da učinimo prilično brzo. Ovde imamo neverovatno robotizovano postrojenje za sklapanje DNK“, rekao je Volis i najavio da će takođe raditi na povećanju procesa pretvaranja veće količine plastike u vanilin. TA može da se korisit i za stvaranje drugih vrednih molekula, poput onih koji se koriste u parfemima.

„Ovo je zaista zanimljiva upotreba mikrobiološke nauke za poboljšanje održivosti. Korišćenje mikroba za pretvaranje otpadne plastike, štetne po životnu sredinu, u važnu robu je prelepa demonstracija zelene hemije“, rekla je Elis Kroford, iz Kraljevskog hemijskog društva.

Nedavno istraživanje pokazalo je da su boce druga najčešća vrsta zagađenja plastikom u okeanima, nakon plastičnih kesa.

POVEZANI ČLANCI

Između virusa i ekološke katastrofe: Maske su najopasnija plastika Eko-inovacija: Da li je ovo prva biorazgradiva plastika na svetu? Led na Arktiku se topi duplo brže nego što smo mislili “Kelp” revolucija: Morska trava je hrana budućnosti