Šezdeset tri procenta. To je udeo vrsta sisara koje su nestale iz Afrike i Arapskog poluostrva pre oko 30 miliona godina, nakon što se klima na Zemlji promenila sa močvarne na ledenu. Ali to tek sada saznajemo.

Taj vremenski period obeležile su dramatične klimatske promene. U obrnutoj slici onoga što se danas dešava, Zemlja je postala sve hladnija, ledeni pokrivači su se proširili, nivo mora opao, šume su počele da se menjaju u travnjake, a ugljen -dioksid je postao oskudan. Skoro dve trećine vrsta poznatih u tadašnjoj Evropi i Aziji izumrlo je.

Smatralo se da su afrički sisari verovatno pobegli neoštećeni. Blaga klima u Africi i blizina Ekvatora mogli su biti zaštitni faktor od najgoreg rashladnog trenda tog perioda.

Sada su, velikim delom zahvaljujući velikoj zbirci fosila smeštenoj u Odeljenju fosilnih primata Centra Duke Lemur (DLCDFP), istraživači su pokazali da, uprkos relativno blagom okruženju, afrički sisari bili jednako pogođeni kao i oni iz Evrope i Azije. Zbirka je životno delo pokojnog Elvina Simonsa, koji je decenijama tragao za fosilima po egipatskim pustinjama.

Udruženi naučni poduhvat

Tim, koji se sastoji od istraživača iz Sjedinjenih Država, Engleske i Egipta, pogledao je fosile pet grupa sisara: grupu izumrlih mesoždera zvanih hiaenodonts, dve grupe glodara, anomalure (veverice sa ljuskavim repom) i histricognaths (grupa koja uključuje dikobraze i gole pacove), i dve grupe primata, strepsirine (lemure i lorise) i naše sopstvene pretke, antropoide (majmune i majmune).

Prikupljanjem podataka o stotinama fosila sa više lokaliteta u Africi, tim je uspeo da izgradi evoluciono drveće za ove grupe, ukazujući na to kada su se nove loze razgranale i označavajući prve i poslednje poznate pojave svake vrste.

Njihovi rezultati pokazuju da je svih pet grupa sisara pretrpelo velike gubitke na prelazu eocen-oligocen.

“To je bilo pravo dugme za resetovanje”, rekla je Dorien de Vries, sa Univerziteta Salford i vodeća autorka rada.

Nakon nekoliko miliona godina, ove grupe ponovo počinju da se pojavljuju u fosilnim zapisima, ali sa novim izgledom. Fosilne vrste koje se ponovo pojavljuju kasnije u oligocenu, nakon velikog događaja izumiranja, nisu iste kao one koje su pronađene ranije.

Klima koja se brzo menja nije bila jedini izazov sa kojim su se suočile ovih nekoliko preživelih vrsta sisara. Kako su temperature padale, Istočnu Afriku je potresao niz velikih geoloških događaja, poput vulkanskih super erupcija i poplavnih bazalta – ogromnih erupcija koje su prekrile ogromna prostranstva rastopljenim kamenjem. Takođe se u to vreme Arapsko poluostrvo odvojilo od istočne Afrike, otvarajući Crveno more i Adenski zaliv.